РАНТ ЗА МОЈОТ ДЕН СЕГА
​
Ако мислите дека вие сте баксузи, прочитајте го ова.
Си реков денес ќе одам до Кам да купам леб и јогурт. Буквално 5 минути работа.
Излегувам од дома и ми се кине кесата што ја носев "за секој случај". Добро.
Стигнувам до продавница, земам сѐ што ми треба. Доаѓам на каса. Картичката ми е дома.
Ајде, трчам назад, ја земам картичката, пак се враќам.
Додека се враќам, почнува да врне. Не обичен дожд. Онаков што Господ лично решил да те тестира.
Конечно плаќам. Излегувам. Лебот ми паѓа во баричка.
Во тој момент ми приоѓа гулаб. Не да бара храна. Ми ја клукна кесата и си замина.
Продолжувам. Некој ме поздравува. Од култура му враќам. Не ме поздравувал мене.
Влегувам во автобус. Возачот затвори врата точно на мојот ракав.
Стигнувам дома. Гордо ја отворам вратата.
Клучевите ми се внатре.
Лебот е мокар.
Јогуртот истечен.
А мајка ми ми вика: „Штом си излегол, оди земи и јајца.“
И така... утре пак ќе пробам.