Beznadje, depresija,nemotivisanost i zdravstveno osiguranje. Šta činiti?
Pre svega da se izvinim za predugacku poruku (iako je to samo delic problema) i zahvalim svima koji budu procitali do kraja . Ovo je throwaway account namenjen samo za ovaj post/pitanje . Imam 25 godina i osećam se potpuno izgubljeno. Već oko 10 godina sam u depresiji i bukvalno ne pamtim kada sam poslednji put duže osećao nešto pozitivno ili imao osećaj da idem ka nečemu boljem. Sve više imam osećaj da sam protraćio život i da sam upao u neki začarani krug iz kog ne vidim izlaz.
Psihički sam veoma loše:
teška depresija
jaka nemotivisanost
socijalna anksioznost
konstantan osećaj beznađa i zaglavljenosti
. Imam i problem sa pamćenjem i koncentracijom. Dešava mi se da nekome nešto kažem pa posle nekoliko minuta zaboravim da sam to već rekao pa ih pitam "da li sam vam vec rekao to i to " . Nekad uradim nešto i kasnije imam osećaj kao da nisam ni registrovao šta radim(npr pomerim casu ili nesto a da nisam ni svestan i gledam posle kad sam bre ja to pomerio) . Pre neki dan sam izasao iz marketa sa korpom ( nakon sto sam platio sta treba) i nisam ni registrovao to nekoliko minuta... Ta vrsta pogubljenosti + brain fog mi traju oko godinu , godinu i po , a slabije pamcenje gradiva i nemogucnost koncentracije dosta duze , a sam osecaj tuge beznadja i depesija oko 10.
Zbog svega toga sam na kraju napustio fakultet bezbednosti, koji realno slovi za jedan od laksih fakulteta. Jednostavno više nisam mogao normalno da funkcionišem, učim i pamtim. Od tada sam potpuno izgubljen po pitanju budućnosti i karijere. Ocu nisam rekao da sam napustio zato sto generalno lose podnosi lose vesti i drzi se za grudi kad se iznervira pa se plasim da bi mozda dobio srcani ako mu saopstim. Zivim sa roditeljima i sestrom.
Karijerno ne znam šta dalje:
fizički sam dosta slab i teško podnosim napor
još u srednjoj sam imao omaglice tokom fizičke aktivnosti , ne uvek ali desavalo se par puta.
Poslovi sa mnogo kontakta sa ljudima mi deluju skoro nemoguće zbog socijalne anksioznosti
dodatno me ubija problem sa zadahom koji imam godinama i koji mi uništava samopouzdanje
Bio sam kod zubara dosta puta: čistili kamenac, pregledali zube i desni, jedan kaže parodontoza, drugi kaže nije, uglavnom govore da zadah nije od zuba i desni . Spominjali su da ce trebati fiksna proteza , ali to ne mogu dok se ne utvrdi zasto su mi se povukle desni,a kao sto znate , sve to kosta.
Pored toga imam dosta zdravstvenih problema koje godinama nisam rešavao kako treba:
čudni osećaji i grčevi u stomaku
nekad nemam stolicu po 3-4 dana
osećaj nepotpunog pražnjenja
bolovi kao da imam proliv i kad ga nemam
učestalo mokrenje
povremeni bolovi ispod testisa
folikulitis i seboreični dermatitis kože glave
opsta slabost, jedva izguram malo duze setnje
U srednjoj sam povremeno imao omaglice i hladan znoj nakon fizickog , to mi se desavalo i tokom fizickih aktivnosti i privatno par puta
Imam osećaj da možda zbog kože glave ne bih mogao ni sanitarnu da prođem za neke poslove.
Jedan od najvećih problema mi je što više nemam zdravstveno osiguranje. Bio sam osiguran preko oca (vojno) dok sam studirao, ali pošto više nisam student izgubio sam to pravo. Privatno bi sve analize i pregledi koje mi verovatno trebaju bili preskupi, mada bih mogao da priustim neke preglede, al ne mnoge, a za državno osiguranje licno bih morao da nosim razne potvrde o primanjima roditelja , da se tek onda utvrdi visina naknade zdravstvenog osiguranja , sto ne bih da nosim. Cak i kada bih ga izvadio , ne dobijam nista time jer se mnogi pregledi cekaju mesecima i pritom ne znas na kakve doktore ces naici.
Iskreno, godinama izbegavam doktore i zbog depresije, ali i zbog nepoverenja, kao i zbog straha od najgore dijagnoze. Sve više imam osećaj da dosta njih radi ofrlje, ne povezuje simptome i samo te otkači za nekoliko minuta. Imao sam i neprijatna iskustva sa nervoznim doktorima(davno,dok sam jos isao kod doktora) pa sam počeo sve više da odlažem odlaske.
Tako da ne znam sta da radim sto se tice zdravlja.
Sto se tice karijere i obrazovanja, naveo sam gore da sam napustio fakultet, imam samo gimnaziju, dobro su mi isle drustvene nauke al to mi sada nista ne znaci. Fizicki sam preslab i sve me boli i ne mogu nista ozbiljno da potegnem , tako da gradjevina i ostalo je skoro pa nemoguce.
Imam i rodbinu u Nemačkoj, ali me je sramota i ne znam ni kako da pitam ujaka da li može nekako da mi pomogne oko posla ili početka, pritom ne znam ni dal je moguce bez faksa ili gradjevine, pa bi mi i to znacilo ako neko zna koje su opcije u tom slucaju.
Stvarno više ne znam odakle da krenem ni šta prvo da rešavam. Ako je neko bio u sličnoj situaciji ili ima savet šta bi radio na mom mestu, značilo bi mi mnogo . Hvala!