u/LefthandedPixie

Zdravo, mame! Da li i neka od vas ima problem ili joj se dešavalo u trudnoći da je često morala da piški? Meni je od početka tako, sad sam 14. nedelja. Urin i urinokultura uvek uredni, nije do toga.

Trudim se piti bar 1,5l vode + uveče ubacim čaj, ili od brusnice, ili od kamilice, ili Pančićev čaj za decu I trudnice.

Nekad mi se čini da bude dana kad mi se ne piški toliko, nekad na 15 min mogu ići u wc. Najgore mi noću jer često ustajem po 2x u wc.

Kako ste se vi borile sa ovim? 😅

Mame, da li ste radile u trudnoći torch test i kada? Pisala sam već na ovoj temi, moja trudnoća od početka mi je izazivala strah i stres, prvo hematomi, koji su se, Bogu hvala, povukli do kraja prvog trimestra, sad sam ušla u drugi, 14+2 sam trudna.

Međutim, nakon toga nas je doktorka na prvom ekspertnom ultrazvuku naplašila da beba ima dva krvna suda u pupčaniku, umesto tri, spominjala je trizomiju 18 i Edvardsonov sindrom, Bogu hvala, i prenatalni test je uredan.

Međutim, ja sam i dalje non stop u nekom grču i strahu, ne mogu se uopšte opustiti, valjda jer sam prva tri meseca trudnoće provela tako, znam da nije dobro za bebicu, ali stalno razmišljam o opasnostima koje "vrebaju".

Doktorka je predložila i da uradimo torch test do 15. nedelje. Mene je više strah testova, što više čitam, sve više krećem razvijati iracionalne strahove, tipa, mama napravi salatu, ja se bojim dobiću ne daj Bože toksoplazmu, ako nije dobro oprala paradajz, ako je luk trebila istim nožem, pa seckala u salatu... znam da to ne valja, ali prosto oduvek sam bila malo hipohondar, a posebno sad u ovoj dugo čekanoj i željenoj trudnoći.

Ne znam je li među vama bilo anksioznih trudnica? Kako ste to prevazišle? Imate li neki savet za mene?

Takođe, dosta drugarica koje imaju bebice uopšte taj test nisu radile. Mene je više strah testiranja i iščekivanja rezultata jer sam dok sam čekala prenatalni prošla pakao.

Hvala svima!

Zdravo, mame. Trudnica sam po prvi put, imam 31. godinu. Pre toga imam iza sebe 2 histeroskopije budući da sam imala veliki septum materice koji je zahtevao uklanjanje pre trudnoće. Ceo život imam neredovne cikluse, iako sam se trudila da vodim računa o ishrani, pila razne suplemente... na kraju sam ostala trudna posle stimulacije ovulacije i ciljanih odnosa. Prvi pokušaj nam je uspeo i sada sam 10. nedelja. U 6 nedelja i 3 dana sam prvi put prokrvarila, malo, pa sam u 6 nedelja i 6 dana ponovo prokrvarila i to svežu krv. Dobila sam terapiju utrogestan (pijem ga), aleract HA (tek u 8. nedelji) i bockam se prolutex injekcijama svakog dana u stomak. Na kontroli sam bila u 8 nedelja i 3 dana, beba lepo napreduje, da bih ponovo prokrvarila braon krv bukvalno 6 dana posle. Odmah sam otišla u bolnicu, utvrdili su da je verovatno hematom pukao i sa bebom je hvala Bogu i dalje sve okej. Međutim, kao posledica svega ovoga i pre trudnoće i sada, ja se osećam uplašeno, anksiozno, svaki simptom doživim kao najavu nečeg lošeg, npr pre neki dan me je prilikom savijanja noge ka stomaku bolelo u predelu levog jajnika i kuka, kao i kada ležim na toj strani, verovatno su ligamenti, ali ja sam taj ceo dan kad se to desilo preplakala. Nakon toga jedno 2 dana sam imala neki pritisak u donjem stomaku levo i desno, verovatno iz istih razloga, ponovo sam plakala i mislila ko zna šta je. Istovremeno se desi da razmišljam da li ću biti dobra mama, da li ja to mogu, a onda se jako brinem za bebu. Valjda kad celog života misliš da nećeš lako ostati u drugom stanju i to se desi, prosto i dalje ne možeš da poveruješ da si u drugom stanju.

Sada mi je sledeći, ekspertni ultrazvuk zakazan tek za 2,5 nedelja od sad, a 4 nedelje od prethodnog i iskreno već me hvata panika. Ne pomaže ni to što svašta čitam na internetu, a čitam jer imam višak vremena i jer 90% dana preležim jer se bojim šetati zbog hematoma. Ostao je još jedan mali, ispod bebe, koji se možda dosad i razgradio usled terapije, ali eto ja i dalje brinem. Navikla sam biti aktivna, biti napolju, a sad ni kod svojih nisam bila skoro mesec dana jer oni žive na oko 100km od nas, a ne smem se voziti kolima.

Kako ste se vi nosili sa svim ovim? Hvala svima unapred, značilo bi mi da čujem pozitivna iskustva. 🫶🏼