Slobodno ostavi i komentar zašto tako misliš.

View Poll

Dobio sam od jedne američke banke interesantno istraživanje o AI industriji.

Pošto mislim da su ovakve stvari vrlo interesantne i za IT biznis kod nas, evo dela rezultata.

Ovo su, između ostalih, pitanja na koja ćete tu naći odgovore:

1. Koliko je novca uloženo u AI kompanije i kako se taj talas ulaganja poredi sa dot-com bumom?
2. Koje AI kompanije imaju najveće procene vrednosti i koliko te vrednosti iznose u odnosu na njihove prihode?
3. Kako se menja odnos korišćenja otvorenih i zatvorenih AI modela i koliko brzo pada cena njihovog korišćenja?
4. Koliko kompanija već koristi AI, a koliko njih zaista vidi merljiv povrat ulaganja?
5. Zašto izveštaj naziva Nvidiju „bankarom AI sveta“ i kako su njena ulaganja povezana sa potražnjom za njenim čipovima?

Istraživanje možete skinuti ovde: https://drive.google.com/file/d/1svG8e7Ry5Vm87SbYVmpWfWi4LiuuzpvI/view?usp=sharing

P. S. Ne pitajte za izvor, ne smem da ga objavim.

https://preview.redd.it/9aqs7wxfuzsh1.png?width=800&format=png&auto=webp&s=0e2f0e9b1ddb2bcc48eb6071a874afa323fe4dbe

Priča se da je AI kriv za otkaze u kompanijama.

Nije.

Gartnerova analiza je jasno pokazala da je najveći krivac samo poslovanje kompanije.

To ne znači da AI ne menja industrije i radna mesta, menja i to znatno.

Drugim rečima, sorry drage kolege preduzetnici, ipak su otkazi zbog nas, a ne AI-a.

Ko bi rekao da ce firma koja se bavi fiskalizacijom i jos iz Srbije zavrsiti u Anthropic Partner Networku.

Imam informaciju iz prve ruke (oni to cak jos nisu ni pravo objavili) da je Fiscal Solutions iz Novog Sada primljen u Anthopic Parner Network.

Kazu da se dogodilo iskljucivo nakon komuniikacije ideje za nesto novo.

Pre nekog vremena pokrenuo sam r/itbiznis sa jednostavnom idejom: da imamo mesto gde možemo normalno razgovarati o IT-u, biznisu, preduzetništvu, karijeri i stvarnim iskustvima iz poslovnog sveta.

Danas nas je više od 2.000.

Nije ogroman broj za Reddit, ali meni jeste važan milestone, posebno zato što se ovdje već razvilo dosta veoma dobrih diskusija.

Zato ćemo ovo malo proslaviti.

Svako ko se javi u ovom threadu u narednih 48 sati može dobiti poseban „ITBiznis 2K 🚀“ flair.

A između komentara ću izabrati i dvoje ljudi kojima šaljem mali poklon, po 20 € za e-knjigu ili audiobook po izboru.

I najvažnije: napišite mi šta želite da r/itbiznis bude kada dođemo do 5.000 članova.

Sve češće vidim konsultante koji prodaju uspeh koji sami nemaju.

Savetuje te kako da napraviš biznis, a nikada nije napravio uspešan biznis.

Uči te kako da rasteš na LinkedInu, a njegov profil jedva da iko prati.

Govori o prodaji, a nikada nije nosio ozbiljan prodajni rezultat.

Pa da pitam direktno: mora li konsultant imati lični dokaz da ono što savetuje stvarno funkcioniše?

Ili dobar trener ipak može biti “debeo”?

Gde vi povlačite granicu?

Na internetu je sve više komentara bivših zaposlenih o kompanijama: toksična firma, male plate, izrabljivanje, loš menadžment, nerealna očekivanja...

Naravno, neke od tih kritika su potpuno opravdane i ozbiljne stvari ne treba ignorisati. Ali mislim da pravimo grešku ako svaki negativan komentar automatski prihvatimo kao objektivnu sliku kompanije.

Posebno kada dolazi od bivšeg zaposlenog.

Ljudi uglavnom imaju veoma pozitivnu sliku o sopstvenom radu. Većina nas misli da radi mnogo, da je efikasna, da daje više nego što dobija i da zaslužuje bolje. Problem je što je to naše subjektivno viđenje samih sebe.

Kompanija ponekad jednostavno ima drugačiju procenu.

Neko nije zadovoljio očekivanja. Neko se nije uklopio u način rada. Nekome tempo nije odgovarao. Neko se nije slagao sa strategijom ili menadžmentom. I sasvim je normalno da nakon toga svoju frustraciju vidi kao problem kompanije, a ne kao nesklad između njega i kompanije.

Zato mislim da kompanije ne treba previše da se uzbuđuju zbog pojedinačnih negativnih komentara.

Naprotiv.

Što je kompanija veća, uspešnija i vidljivija, to će biti više ljudi koji imaju nešto negativno da kažu o njoj. Isto važi za javne ličnosti, proizvode, političare, klubove, praktično za sve što postane dovoljno relevantno da ljudi o tome imaju mišljenje.

A negativne priče su uvek interesantnije od pozitivnih.

Postoji još jedna stvar koju često zaboravljamo: jasna strategija gotovo uvek proizvodi i nezadovoljne ljude.

Ako kompanija jasno kaže kako želi da radi, kakve rezultate očekuje, kojim tempom želi da se razvija i kakvu kulturu želi da gradi, nekima će to odgovarati, a nekima neće.

I to je sasvim u redu.

Ako pokušavate da napravite kompaniju u kojoj će apsolutno svi biti zadovoljni, vrlo verovatno ćete napraviti kompaniju koja nema jasnu kulturu, nema jasne standarde i nema pravac.

Zato bih mladim osnivačima i menadžerima dao jedan savet:

Nemojte voditi kompaniju pokušavajući da sprečite svaki negativan komentar.

Slušajte kritike. Posebno slušajte ako se ista stvar ponavlja kod mnogo različitih ljudi, jer tada verovatno postoji pravi problem koji treba rešiti.

Ali nemojte menjati strategiju zato što je jedan bivši zaposleni napisao da je firma „toksična“.

Nastavite da gradite ono u šta verujete.

Možda zvuči malo provokativno, ali rekao bih čak i ovako:

Ako vaša kompanija raste, postaje vidljiva i ima jasne standarde, a baš niko nema ništa negativno da kaže o njoj, ja bih se zapitao zašto.

Jer ako niko ne kritikuje ono što radite, moguće je i da još uvek niste dovoljno relevantni da bi ljudima bilo stalo.

A šta vi mislite?

Koliko ozbiljno kompanije treba da shvataju anonimne i javne komentare bivših zaposlenih?

NCR Voyix je okupio radnike u hotelu u Banja Luci i najavio otkaze do kraja godine.

Kažu: ‘Nije ništa lično!’

Priča se da NCR seli dobar deo radne snage u azijske zemlje, gde je radna snaga jeftinija. Ako je ovo generalna strategija NCR-a, onda sigurno ni druge kancelarije u regionu nisu sigurne.

Na kraju ispada da sve te divne strane kompanije, u kojima svi žele da rade, baš i nisu tako divne, dok one domaće ipak ostaju kod kuće.“

Svi misle da je kriza softverske industrije u tome što će trebati sve manje programera.

Nije. To je najmanji problem.

To što umetna inteligencija menja način rada i bukvalno briše mnoga radna mesta, pa čak i neka zanimanja, još je najmanji problem.

Mnogo veći problem je promena vrednosti i promena potrebe za softverskim rešenjima.

Pošto „svako“ može da napravi softver, nastaje jako mnogo softvera i time njegova vrednost pada.

Kompanije počinju mnogo više da razvijaju same.

Na primer, Starbucks je nedavno izbacio enterprise rešenja Microsofta i IBM-a i uvodi svoje rešenje.

A što se tiče potrebe, što više AI može da uradi, to je manje potrebe za dediciranim rešenjima.

Zašto kupiti posebnu aplikaciju ako AI može da uradi istu stvar?

Ove dve stvari uništavaju softverski ekosistem i sve kompanije koje ne uspeju da se prilagode će nestati.

A prilagođavanje je jako teško, jer šta ostaje softverskoj kompaniji ako njen proizvod više nije potreban?

Ja sam ovaj ciklus promena u kompaniji prošao do sada nekoliko puta u poslednjih 25 godina, a sada se ponovo događa.

Ova promena je ipak najveća i najteža, i time najgora.

Imaš ideju, trudiš se dobro da proveriš da li već postoji, ali ne nađeš ništa.

Pitaš sve koje poznaješ šta misle i svi ti kažu: „Super ideja.“

Kreneš, radiš, trudiš se, završiš proizvod.

I... ništa.

Šta mislite, u čemu je problem?

Ne treba vam Serial Founder, Startup Mentor, Business Consultant i slično.

Tim ljudima ste vi poslovni model.

Kakvo god znanje i iskustvo imali, ne mogu vam pomoći.

U vašem domenu oni nemaju pojma.

Ma koliko god dobro pričali, pametno izgledali ili delovali uspešno.

Oni to nisu.

Da su uspešni, ne bi trebalo da rade kao mentori i konsultanti.

Da su stručnjaci u onome u čemu su osnivali startup-ove, i danas bi bili stručnjaci u tome.

Ne bi sigurno prodavali maglu.

("samo hoće da pomognu")

Nažalost, oni vam ne mogu pomoći da ne upadnete u zamke, da ne napravite greške, da se bolje snađete ili organizujete.

Osim toga, svi ti problemi su deo sazrevanja jedne kompanije i bez njih ne ide.

View Poll

Platila me je firma iz Novog Sada da napravim reklamu za njih.
Zaradio sam grdne pare, pa evo sada da to i ispoštujem.

Radi se o kompaniji Fiscal Solutions

Kompanija postoji već 23 godine, ima nekoliko kancelarija u regionu — u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Sarajevu, Banja Luci i Zagrebu — i ima dva sopstvena rešenja koja se koriste u više od 27 zemalja.

Čak 98% njihovog poslovanja je u inostranstvu.

Bave se isključivo B2B poslovanjem, a njihovi korisnici su velike i veoma poznate svetske kompanije kao što su IKEA, Prada, Boss, Metro, Takko, Deichmann, Tesla, Primark, Fujitsu, H&M, Oracle i mnoge, mnoge druge.

Bave se temom koja se zove compliance i koja zahteva mnogo znanja i stručnosti. To je jedan od razloga zbog kojih uživaju tako dobru reputaciju u stručnim krugovima.

Vlasnička struktura se nije menjala sve ove godine, što ovoj kompaniji daje još jedan nivo stabilnosti.

Kompanija je rasla sopstvenom snagom i nikada nije imala investitore, kredite niti slične oblike finansijske pomoći.

Sve to zajedno — sopstveni proizvodi, znanje i iskustvo, baza kupaca, finansijska nezavisnost i stabilnost vlasničke strukture — stvara jedinstvenu snagu koja je retka ne samo u Srbiji već i mnogo šire.

Pošto sve ove godine posluju gotovo isključivo sa inostranstvom, malo ko kod nas zna za njih.

Zato je cilj ove reklame da ljudi kod nas malo više čuju o njima.

Kažu da imaju velike planove i da će im uskoro biti potrebni ljudi koji razmišljaju i ponašaju se globalno.

Newsletteri su veoma moćan alat u marketingu i prodaji.

Substack je jedna od platformi koja ne samo da omogućava njihovo slanje, već otvara i mogućnost zarade pisanjem.

AI je doveo do eksplozije sadržaja na platformi, posebno sadržaja koji se može napraviti veoma brzo i bez mnogo uloženog truda.

To je izazvalo nezadovoljstvo svih onih koji svoje sadržaje zaista pišu sami i ulažu mnogo vremena i truda u njihovu izradu.

Kako bi rešio ovaj problem, Substack je uveo proveru koja pokazuje da li je sadržaj napisan uz pomoć AI-ja ili bez njega.

Ova provera čini način nastanka sadržaja transparentnijim.

Meni je ovo odlična strategija.

Kada se zna koliko je AI korišćen, svako može sam da odluči da li takav sadržaj želi da konzumira ili ne.

Puni su portali „uspeha“ kada neka kompanija „podigne“ investiciju.

Za mene to nije uspeh.

Za mene je uspeh izgraditi kompetenciju, napraviti proizvod, dobiti korisnike i kroz njihovo korišćenje dobiti potvrdu o ispravnosti koncepta.

Kada neko dobije investiciju, bilo kolika ona bila i ko god da ju je dao, to znači samo da je pronašao nekoga ko misli da će na toj investiciji zaraditi više nego što je uložio.