Svi misle da je kriza softverske industrije u tome što će trebati sve manje programera.

Nije. To je najmanji problem.

To što umetna inteligencija menja način rada i bukvalno briše mnoga radna mesta, pa čak i neka zanimanja, još je najmanji problem.

Mnogo veći problem je promena vrednosti i promena potrebe za softverskim rešenjima.

Pošto „svako“ može da napravi softver, nastaje jako mnogo softvera i time njegova vrednost pada.

Kompanije počinju mnogo više da razvijaju same.

Na primer, Starbucks je nedavno izbacio enterprise rešenja Microsofta i IBM-a i uvodi svoje rešenje.

A što se tiče potrebe, što više AI može da uradi, to je manje potrebe za dediciranim rešenjima.

Zašto kupiti posebnu aplikaciju ako AI može da uradi istu stvar?

Ove dve stvari uništavaju softverski ekosistem i sve kompanije koje ne uspeju da se prilagode će nestati.

A prilagođavanje je jako teško, jer šta ostaje softverskoj kompaniji ako njen proizvod više nije potreban?

Ja sam ovaj ciklus promena u kompaniji prošao do sada nekoliko puta u poslednjih 25 godina, a sada se ponovo događa.

Ova promena je ipak najveća i najteža, i time najgora.

Imaš ideju, trudiš se dobro da proveriš da li već postoji, ali ne nađeš ništa.

Pitaš sve koje poznaješ šta misle i svi ti kažu: „Super ideja.“

Kreneš, radiš, trudiš se, završiš proizvod.

I... ništa.

Šta mislite, u čemu je problem?

Ne treba vam Serial Founder, Startup Mentor, Business Consultant i slično.

Tim ljudima ste vi poslovni model.

Kakvo god znanje i iskustvo imali, ne mogu vam pomoći.

U vašem domenu oni nemaju pojma.

Ma koliko god dobro pričali, pametno izgledali ili delovali uspešno.

Oni to nisu.

Da su uspešni, ne bi trebalo da rade kao mentori i konsultanti.

Da su stručnjaci u onome u čemu su osnivali startup-ove, i danas bi bili stručnjaci u tome.

Ne bi sigurno prodavali maglu.

("samo hoće da pomognu")

Nažalost, oni vam ne mogu pomoći da ne upadnete u zamke, da ne napravite greške, da se bolje snađete ili organizujete.

Osim toga, svi ti problemi su deo sazrevanja jedne kompanije i bez njih ne ide.

View Poll

Platila me je firma iz Novog Sada da napravim reklamu za njih.
Zaradio sam grdne pare, pa evo sada da to i ispoštujem.

Radi se o kompaniji Fiscal Solutions

Kompanija postoji već 23 godine, ima nekoliko kancelarija u regionu — u Novom Sadu, Beogradu, Nišu, Sarajevu, Banja Luci i Zagrebu — i ima dva sopstvena rešenja koja se koriste u više od 27 zemalja.

Čak 98% njihovog poslovanja je u inostranstvu.

Bave se isključivo B2B poslovanjem, a njihovi korisnici su velike i veoma poznate svetske kompanije kao što su IKEA, Prada, Boss, Metro, Takko, Deichmann, Tesla, Primark, Fujitsu, H&M, Oracle i mnoge, mnoge druge.

Bave se temom koja se zove compliance i koja zahteva mnogo znanja i stručnosti. To je jedan od razloga zbog kojih uživaju tako dobru reputaciju u stručnim krugovima.

Vlasnička struktura se nije menjala sve ove godine, što ovoj kompaniji daje još jedan nivo stabilnosti.

Kompanija je rasla sopstvenom snagom i nikada nije imala investitore, kredite niti slične oblike finansijske pomoći.

Sve to zajedno — sopstveni proizvodi, znanje i iskustvo, baza kupaca, finansijska nezavisnost i stabilnost vlasničke strukture — stvara jedinstvenu snagu koja je retka ne samo u Srbiji već i mnogo šire.

Pošto sve ove godine posluju gotovo isključivo sa inostranstvom, malo ko kod nas zna za njih.

Zato je cilj ove reklame da ljudi kod nas malo više čuju o njima.

Kažu da imaju velike planove i da će im uskoro biti potrebni ljudi koji razmišljaju i ponašaju se globalno.

Newsletteri su veoma moćan alat u marketingu i prodaji.

Substack je jedna od platformi koja ne samo da omogućava njihovo slanje, već otvara i mogućnost zarade pisanjem.

AI je doveo do eksplozije sadržaja na platformi, posebno sadržaja koji se može napraviti veoma brzo i bez mnogo uloženog truda.

To je izazvalo nezadovoljstvo svih onih koji svoje sadržaje zaista pišu sami i ulažu mnogo vremena i truda u njihovu izradu.

Kako bi rešio ovaj problem, Substack je uveo proveru koja pokazuje da li je sadržaj napisan uz pomoć AI-ja ili bez njega.

Ova provera čini način nastanka sadržaja transparentnijim.

Meni je ovo odlična strategija.

Kada se zna koliko je AI korišćen, svako može sam da odluči da li takav sadržaj želi da konzumira ili ne.

Puni su portali „uspeha“ kada neka kompanija „podigne“ investiciju.

Za mene to nije uspeh.

Za mene je uspeh izgraditi kompetenciju, napraviti proizvod, dobiti korisnike i kroz njihovo korišćenje dobiti potvrdu o ispravnosti koncepta.

Kada neko dobije investiciju, bilo kolika ona bila i ko god da ju je dao, to znači samo da je pronašao nekoga ko misli da će na toj investiciji zaraditi više nego što je uložio.

Dobio sam novi izveštaj o stanju AI i SaaS tržišta.

Ima dosta M&A i valuacionih podataka, ali meni je najvažnija njegova šira poruka:

AI ne uništava sav softver. AI uništava ideju da je svaki SaaS automatski vredan samo zato što ima subscription model.

Nekoliko zaključaka koji su mi bili posebno zanimljivi:

1. Rast SaaS kompanija ozbiljno usporava.
Medijana rasta javnih SaaS kompanija pala je na približno 11%, a valuacije manjih kompanija su oko 2,4x prihoda. Recurring revenue više nije dovoljan da opravda visoku cenu.

2. Tržište pravi ogromnu razliku između običnog SaaS-a i AI kompanija.
Dok se tradicionalne SaaS valuacije spuštaju, AI kompanije dobijaju ekstremne multiplikatore. Prihod postoji, ali su očekivanja ugrađena u cene možda još veća.

3. Model sam po sebi verovatno neće biti najvažniji.
Open-weight modeli brzo napreduju, a razlika između modela se smanjuje. Vrednost se pomera ka podacima, workflowima, integracijama, dozvolama, governanceu i poslovnoj logici.

4. Većina kompanija još nije napravila pravi AI proizvod.
Koriste AI interno za pisanje, kodiranje ili marketing. To je tek prva faza. Prava transformacija nastaje kada AI postane deo proizvoda i može da izvršava realne poslovne procese kod korisnika.

5. AI ROI još nije dokazan u velikom broju kompanija.
Mnogi projekti povećavaju troškove brže nego što stvaraju merljive uštede. Problem često nije model, već loši podaci, stari sistemi, neuređeni procesi i nedostatak kontrole.

6. Ukupno M&A tržište usporava, ali AI akvizicije rastu.
Velike kompanije kupuju AI aplikacije, podatke, workflowe i infrastrukturu kako bi brzo stekle sposobnosti koje nemaju interno.

7. Za male IT kompanije najveća šansa nije još jedan chatbot.
Prilika je u vertikalnim proizvodima koji kombinuju AI sa dubokim znanjem industrije, vlasničkim podacima i integracijama koje je teško kopirati.

Šta ovo znači za IT kompanije iz Srbije i regiona?

Po meni, poruka je pozitivna, ali samo za kompanije koje imaju stvarnu domensku vrednost.

Mala kompanija iz Srbije teško može pobediti globalne kompanije u razvoju osnovnog LLM-a. Ali može izgraditi izuzetno vredan proizvod ako poseduje:

• duboko znanje određene industrije;
• jedinstvene podatke;
• pristup realnim klijentima;
• integracije sa njihovim sistemima;
• workflowe koje je teško kopirati;
• sigurnost, kontrole i auditabilnost.

Najveća greška bila bi napraviti još jedan generički chatbot i predstaviti ga kao AI strategiju.

Najveća prilika je napraviti vertikalni AI proizvod koji razume konkretan posao i može pouzdano izvršavati deo tog posla.

Zanimaju me iskustva ljudi ovde: da li u vašim kompanijama AI već stvara merljiv prihod ili je i dalje uglavnom alat za internu produktivnost?

Ceo izveštaj je ovde:
https://drive.google.com/file/d/1zJVF-BiYT8jZAt1Dhl0ILvpPchJoWWml/view?usp=sharing

Napomena:

Izveštaj je „Confidential Materials. Do Not Distribute“, tako da pssssssst ;-)

Svaka kompanija (i privatna osoba) funkcioniše isto, bez obzira na to da li je iz Nemačke, Amerike ili Srbije.

Kompanija ima nešto što nudi tržištu i na osnovu toga ostvaruje prihode.
Istovremeno ima troškove da bi to nešto proizvela i ponudila.

Cilj ove "igre" je da što više primiš, a što manje izdaš.

Podcilj je da stvoriš nešto lepo i korisno po čemu će te se neko sećati.

Pri tome treba da ostaneš dosledan svojim principima, a košulja da ti uvek bude čista.

Jednostavan princip, a kada ga shvatiš, nije teško biti uspešan.

Situacija na tržištu rada trenutno ne izgleda nimalo svetlo. Izveštaji o otpuštanjima, poput onih na na-klupi.me, deluju prilično zastrašujuće i logično je da se svako zapita: šta će biti sa mojim radnim mestom?

AI se često, možda i prečesto, navodi kao razlog za otpuštanja. A većina direktora i vlasnika kompanija o tome ne govori mnogo, verovatno zato što bi im i samima u nekom trenutku mogao zatrebati isti argument "Zbog AI-a ....".

Ovo je jedan od retkih tekstova koji se otvoreno bavi tom temom:

https://darkopavic.xyz/will-ai-take-your-job-and-should-you-still-go-to-university/

Preporuka za sve koji razmišljaju o tome kako AI utiče na tržište rada i da li će zaista uništiti radna mesta.

Tekst se bavi i pitanjima koja su posebno važna za mlade ljude, studente i juniore:

Da li se danas još uvek isplati studirati?

Zašto su juniori i dalje potrebni kompanijama?

Kako se pripremiti za tržište rada koje se brzo menja?

U članku se nalazi i link ka najnovijem istraživanju Goldman Sachsa: “How Will AI Impact the Labor Market?”

Pitali smo Lozionicu za ponudu.

Organizujemo jedan manji međunarodni događaj, u principu konferenciju, pa nam je Lozionica delovala kao dobra alternativa.

Prostor izgleda sjajno i sigurno bi bio dobar za takav događaj.

Tako smo mislili sve dok nismo dobili ponudu.

Što bi se reklo, trebalo mi je šećera i vode kad sam je video.

Ne znam koja kompanija, osim Microsofta, NCR-a, Vege i sličnih, može da izdvoji tolike sume samo za prostor. Startup sigurno ne.

Pošto vidim da se u Lozionici ipak stalno organizuju neki događaji, pitam se — kako?

Da li oni zaista plaćaju tolike iznose?
Da li je to neka „američka kombinacija“?
Da li je Lozionica državni prostor, pa se po liniji političke podobnosti dobija besplatno ili po posebnim uslovima?

P.S.
Pričamo o podršci startupovima — evo jedne vrlo konkretne stvari.

https://preview.redd.it/6811wfr9vjbh1.png?width=1740&format=png&auto=webp&s=22621af14faa9071d35806820c494170f3feb2cf

Ovo je slika koja pokazuje koliko inženjera različite zemlje proizvedu svake godine.

I kad se to uporedi sa Srbijom, neke stvari postanu prilično jasne.

Srbija teško može dugoročno da se takmiči samo kroz outsourcing. Pogledajte samo koliko njih nastane svake glodine u Indiji.

Lako je vidljivo da Kina nije slučajno jaka u tehnologiji i proizvodnji. Ako decenijama proizvodiš ogroman broj inženjera, pre ili kasnije to se vidi u fabrikama, robotici, elektronici, AI-ju, infrastrukturi i nauci. Sadašnja vodeća pozicija je reyultat dugogodišnjeg ulaganja u obrazovanje i nauku.

Ja mislim da će mnoge zapadne zemlje imati sve veći problem. Ako ne školuju dovoljno inženjera, moraće da ih uvoze. A ako ne mogu da ih uvezu dovoljno, postaće zavisne od drugih zemalja i njihovih tehnoloških sistema. To se već događa.

Sada je jasno i zašto sve češće vidimo ljude iz Kine i Indije na vodećim pozicijama u velikim tech kompanijama, univerzitetima i naučnim projektima. Nije to samo “slučajno su uspeli”. To je i posledica ogromne baze ljudi koji ulaze u inženjerske i naučne oblasti.

Za jenu jako malu zemlju kao što je Srbija postavlja se pitanje:

Kako i gde možemo da se izborimo za svoje mesto u ovom svetu?

Po mom mišljenju šansa Srbije je jedino u specijalizaciji, jakim nišama, sopstvenim proizvodima, boljim vezama između firmi i fakulteta i u tome da pravimo nešto što drugima rešava ozbiljne probleme — ne samo da radimo za druge.

Mala zemlja ne mora (a i nemože) da ima najviše inženjera.
Ali mora pametno da bira gde želi da bude dobra.

Po mom mišljenju treba skenirati koje kompetencije (u smislu uspešnih kompanija) već postoje u zemlji i smišljeno podržati razvoj eko sistema oko njih.

Šta vi mislite koja strategija je najbolja da bi se izborili za vodeće mesto u svetu?

Ovako obično počinje svaki post jako pametnih konsultanata, prodavaca kurseva i serijskih preduzetnika :-)

Ja nisam ništa od toga.

Ali imam kompaniju koja uspešno posluje u mnogim zemljama i koja više nije tako mala.

Iza sebe imam nekoliko uspešnih, ali i gomilu neuspešnih projekata.

Ovo su neke stvari koje sam naučio:

• Ako imaš dobru i inovativnu ideju, nemoj tražiti tuđu potvrdu. Niko ti je ne može dati. Da mogu, oni bi bili inovatori, a ne ti.
• Jedini način da uspeš jeste da probaš. Ako ne probaš, nikada nećeš ni uspeti.
• Sada je uvek pravi momenat. Ne čekaj bilo koje uslove. Ne postoji pravi trenutak i voz nikada nije zauvek prošao, bez obzira na to šta želiš da uradiš.
• Da bi u nečemu stvarno uspeo, to mora da postane tvoj život i tvoja strast. Odmah zaboravi na romantizovane priče o work-life balance-u, stresu i sličnim stvarima. Ili jesi u tome, ili nisi.
• Shvati da nisi menadžer, preduzetnik ili lider koji samo diriguje dok novac sam pada s neba. Ti si jedini radnik koji nema platu, uvek radi i odgovoran je za sve.
• Moraš biti pomalo i mazohista. Ali ne u negativnom smislu. Moraš uživati u procesu stvaranja koji je često "bolan". Često ti ni sam rezultat nije toliko važan koliko put do njega.
• Neuspeh jeste problem. Samo što ti to niko ne kaže. Često ćeš čuti: „Neuspeh nije važan, važno je šta naučiš.“ To su laži. Neuspeh može i te kako da bude problem. Zato moraš da uradiš sve što možeš da ga izbegneš. Trkaš se da pobediš, a ne samo da učestvuješ.
• Najvažnije stvari u biznisu često nisu ideja, logo, sajt ili pitch deck. Najvažnije je da izdržiš dovoljno dugo, da učiš brže od drugih, da prepoznaješ nove situacije na tržištu, da se brže od drugih prilagođavaš i da ne odustaneš čim postane teško.

Verovatno sam mnogo toga zaboravio.

Šta biste vi dodali?

Ako je biznis internacionalan, ne može bez društvenih mreža. One nisu opcija — one su obaveza.

Ne mislim da svaka firma mora biti na svakoj mreži. Ali mora biti tamo gde su njeni potencijalni kupci, partneri, kandidati i industrijska zajednica.

Za neke je to LinkedIn, za neke X, za neke YouTube, Reddit, GitHub, Substack ili neka specifična profesionalna zajednica.

Društvene mreže danas nisu samo marketing. One su kanal za reputaciju, stvaranje poverenja, vidljivost i, naravno, akviziciju.

Ako te tržište ne vidi, kako da ti veruje?
Ako ne deliš znanje, kako da te neko prepozna kao eksperta?
Ako se ne pojavljuješ u industrijskim razgovorima, drugi će zauzeti prostor koji si mogao zauzeti ti.

Ovo je posebno važno u internacionalnom B2B biznisu.

Problem koji često vidim kod nas jeste mentalitet prodaje i preduzetnika.

Mnogi prodavci i menadžeri i dalje misle da društvene mreže nisu važne, da je to „gubljenje vremena“ ili da se ne žele eksponirati.

Često se čuje: „Nisam ja za to.“

Istovremeno, prodajni rezultati često nisu zadovoljavajući.

Mnogi ne žele u javnost, a ne shvataju da je prodaja javna aktivnost. U prodaji nije najvažnije šta ti voliš ili ne voliš. Ako si prisutan u javnosti, imaš šansu da prodaš. Ako te nema, nemaš ni šansu.

Surovo, ali istinito.

Ako prodaješ internacionalno, a nemaš ozbiljnu prisutnost na društvenim mrežama, kako planiraš da izgradiš reputaciju i poverenje?

Da li ste vi prisutni na društvenim mrežama i da li aktivno gradite svoju reputaciju?