u/Nikola9205

Do sada sam se nalazio sa mnogim ljudima koji su bili neobični, ekscentrični, tužni, pomalo opasni ili samo jadni. Ali ništa me nije pripremilo na sastanak na koji sam otišao danas.

Lik sa kojim sam se dopisivao mi uopšte nije delovao kao neko ko je naročito zainteresovan za politiku. Tokom dopisivanja ništa nije nagoveštavalo ono što će me sačekati kada sam, po prvi put, otišao kod njega.

Mali stan, a bukvalno svaki slobodan centimetar posvećen je Aleksandru Vučiću i SNS-u.

Fotografije, posteri, bedževi, zastavice, šolje, olovke, upaljači, stranački propagandni materijal... Sve. Ne znam kako je sve smestio, kao neki magacin mu je izgledao stan.

Samo po sebi, dobro, svako ima svoje hobije i svako može da glasa za koga hoće. Meni ta politička opcija nije ni bliska, ni draga, ali svako ima pravo na sopstvene političke stavove.

Ali onda sam legao u krevet i, dok mi je lik svlačio trenerku, shvatio sam me sa zida direktno ispred kreveta posmatra ogromna fotografija Aleksandra Vučića. Ne znam gde je našao to. Kao da je skinuo plakat ili bilbord. Možda je i sam odštampao negde. Ne znam ni kako je sve to zalepio na zid, a da se ne odlepi.

Dok me je lik ljubio po telu pokušavao sam da ignorišem ogromne Vučićeve usne ispred mene.

Da ga ne bih gledao, okrenem glavu na drugu stranu, a tamo zakačena zastavica „Nema predaje“. Pogledam prema polici, a na njoj uramljena Vučićeva fotka.

A onda primetim da je čak i na jastuku bio Vučić. Lik je nekako, umesto jastučnice, upotrebio majicu sa odštampanim Vučićem.

I tu sam shvatio nešto što do tada nisam znao o sebi. Očigledno postoje uslovi u kojima moje telo jednostavno kaže „ne, zajebi sve ovo“. 😂

Skroz sam se ohladio.

On je to primetio i pitao mi je šta nije u redu.

Rekao sam da mi nije dobro, da imam problem sa stomakom (što i nije bila tolika laž, jer je počinjalo da mi bude muka od svega oko mene) i počeo da se oblačim. Bilo mi ga je žao. Mislim da mu nije bilo milo što sam ovako naglo reagovao i prekinuo sve, ali se uzdržao da burno reaguje.

Nije čovek uradio ništa loše. Nije čak ni pokušavao da priča o politici. Bo je jako fin i nekako normalan. Samo je bilo jako teško prepustiti se trenutku dok vas, sada već bivši, predsednik Republike Srbije posmatra iz svakog ugla.

Cela stvar mi je bila mnogo više smešna nego neprijatna.

Fascinantno koliko neko može spolja da deluje potpuno nezainteresovano za politiku, a onda uđeš u njegov stan i shvatiš da si upravo kročio u privatni SNS centar, neki mali Vučićlend, sa bračnim krevetom.

Definitivno jedna od onih situacija kada o čoveku saznaš mnogo više nego što si očekivao čim pređeš preko njegovog praga. 😅

Da li ste ikada otišli kod nekoga i tek po njegovom stanu otkrili neku opsesiju koju apsolutno niste očekivali? I da li možete da imate bilo šta sa nekim sa kojim ne delite iste ili, makar, slične, političke, verske ili moralne svetonazore?

Imam tek dvadeset godina i moram da priznam da sam već prilično razočaran i zgađen onim što sam doživeo i video na srpskoj gej sceni.

Sve više imam utisak da gej muškarci sami stvaraju većinu problema na koje se neprestano žale.

Svi kukaju kako žele ljubav, ozbiljnu vezu, romantiku, nekoga sa kim će moći da dele život, a kako svi ostali žele samo seks. Onda pokušaš da razgovaraš sa njima i posle pet minuta shvatiš da i oni žele samo seks.

Žale se kako je nemoguće ostvariti neku dublju, emotivnu, povezanost, a onda te blokiraju odmah nakon seksa.

Kukaju kako nemaju dovoljno seksa, a odbijaju sasvim zgodne i normalne momke jer nisu nabildovani bodibilderi i kurcem porno-glumca.

Očajavaju jer ih je neko ghostovao, a sami ne odgovaraju na poruke polovini ljudi sa kojima su se dopisivali.

Posebno su mi fascinantni muškarci u četrdesetim i pedesetim koji mi drže predavanja o tome koliko sam nezreo.

Pa naravno da sam nezreo, imam dvadeset godina! Šta si očekivao? Ti imaš duplo više godina od mene, a juriš decu po Grindru i onda se čudiš što se ponašaju kao deca. 😂

I da se razumemo, ne mislim da sam ja nekakav svetac. Daleko od toga. Ali trudim se da ljude tretiram kao ljudska bića, a ne kao potrošnu robu. Ako mi se neko ne dopada, neću ga vređati. Ako nisam zainteresovan, neću ga zavlačiti. Ako se sa nekim dopisujem, neću samo nestati bez objašnjenja čim naiđe neko zgodniji, uspešniji ili bogatiji.

Mislio sam da su to neke najosnovnije stvari koje se podrazumevaju u međuljudskim odnosima.

Ispostavilo se da sam očigledno previše očekivao.

Nikada u životu nisam upoznao toliko odraslih ljudi koji se ponašaju kao razmažena deca. Toliko manipulacije, nezrelosti, sebičnosti i potpunog odsustva obzira prema drugima.

Svaki drugi lik ti govori koliko si zgodan i koliko želi da te upozna, sve dok mu se dve sekunde kasnije ne pojavi neko ko mu se više dopada.

Svi prave neke ogromne planove. Ići ćemo na piće, večeru, putovanje, gledaćemo filmove, prespavaćeš kod mene, jedva čekam da te ponovo vidim, vodim te na Maldive, napraviću od tebe modnu ikonu...

A onda se više nikada ne jave.

I ono što me najviše nervira jeste što isti ti ljudi posle kukaju po društvenim mrežama kako je gej dejting užasan, kako niko ne želi ozbiljnu vezu i kako su svi muškarci površni.

Pa, brate, možda si i ti deo problema?

Ne mogu da izbrojim koliko sam puta čuo da je gej zajednica nesrećna, da svi žele ljubav, a niko ne uspeva da je pronađe. Ali kako očekujemo da pronađemo nešto ozbiljno ako jedni druge tretiramo kao potrošnu robu ili kao komad mesa ili rupu?

I ne, nemam ništa protiv seksa bez obaveza. I sam ih praktikujem. Problem nije u tome što neko želi samo seks, nego što ljudi često nisu iskreni ni prema sebi ni prema drugima u vezi sa tim šta žele.

Počinjem da se pitam kako ću uopšte izdržati narednih deset ili dvadeset godina ovoga. Iskreno, ponekad poželim da sam strejt, čisto da ne moram da prolazim kroz sve ovo. Znam da ni strejt dejting nije bajka, ali trenutno mi je teško da ne budem razočaran.

Ne tvrdim da su svi gej muškarci užasni. Naravno da nisu. Govorim o onome što sam doživeo i obrascima ponašanja koje stalno primećujem.

Svestan sam da sam mlad i da imam ograničeno iskustvo. Ali ne mislim da moje godine automatski znače da nemam pravo da primetim nečije licemerje.

Da li mislite da smo kao zajednica zaista toliko usamljeni zato što je teško pronaći gospodina pravog ili zato što smo razvili kulturu u kojoj jedni druge tretiramo kao pokretne kurčeve ili dupe na izvolte?

Voleo bih da čujem i iskustva ljudi koji su duže od mene u svemu ovome. Da li je oduvek bilo ovako ili su aplikacije dodatno pogoršale stvari?

​

Sinoć sam se, posle nešto dužeg dopisivanja, našao sa likom koji je bio baš zgodan, odlično građen i na prvi pogled mi ništa kod njega nije delovalo neobično. Kada sam došao kod njega počeli smo malo da ćaskamo i brzo sam shvatio da je u pitanju veoma, veoma religiozan pravoslavac.

Ne u onom standardnom fazonu „verujem u Boga, slavim slavu i odem ponekad u crkvu“, a zapravo se sve svodi na reči i ritual bez suštine. Pričao mi je kako redovno ide na liturgiju, posti sredom i petkom, drži sve postove, čita vladiku Nikolaja Velimirovića i Justina Popovića, sluša duhovna predavanja i ima duhovnika sa kojim razgovara. Posle sam na polici pored kreveta video Novi zavet, molitvenik i nekoliko knjiga pravoslavne teologije. Ikona i kandilo su bili na zidu.

Dosta mi je pričao kako pokušava da živi „crkvenim životom“, ali da mu njegova seksualnost predstavlja ogroman problem.

U jednom trenutku mi je pokazao beleške koje vodi u telefonu posle svakog gej sastanka. Bukvalno zapisuje koliko se oseća grešno i prljavo, koliko se kaje, kako je ponovo podlegao telesnoj strasti i kako mora da se moli da mu Bog oprosti.

Meni je već tada bilo malo neobično što to pokazuje osobi sa kojom se upravo našao preko interneta.

Onda mi je rekao da možda zna u čemu je problem i da ne želi više besmislene kombinacije. Sa mnom bi želeo nešto ozbiljnije. Kazao mi je da možda neće imati isti osećaj krivice ako postoji ljubav i ako nismo samo dvojica nepoznatih ljudi koji se koriste zbog seksa. Rekao sam da možemo polako da se upoznajemo pa da vidimo gde će nas to odvesti.

Međutim, čim smo postali intimniji, kao da je ona mirna i pobožna osoba nestala. Čim smo ušli u njegovu spavaću sobu postao je neverovatno zahtevan. Govorio mi je tačno šta očekuje od mene i ljutio se ako nešto nisam radio baš onako kako je zamislio.

Meni je njegovo ponašanje potpuno pokvarilo raspoloženje i želju za bilo čim. Kada je video da se hladim i da mi se spušta, dodatno se razbesneo. Počeo je da govori kako njegovu dobrotu uzimam zdravo za gotovo, kako se ponašam kao da nije dovoljno dobar za mene i kako sam ga naveo da ponovo uradi nešto zbog čega će morati da se kaje. Ja ga slušam i ne mogu da verujem. Wtf!?! Pa prvi put se vidimo, liče! Šefe, koji ti je… hm… vrag?

U jednom trenutku je počeo da plače i viče.

Čas je bio ljut na mene, čas na sebe. Govorio je o grehu, iskušenju, pokajanju i tome kako se svaki put zakune da neće ponovo završiti u istoj situaciji, a onda opet instalira aplikaciju i sve počne ispočetka.

Ja sam sedeo polugo i razmišljao kako sam od nebitnog sastanka za manje od sat vremena stigao do egzistencijalne krize dostojne Dostojevskog.

Na kraju sam se obukao i rekao mu da idem napolje da zapalim cigaru (iako ne pušim) i da se iskuliram.

Kada sam izašao više se nisam vratio. Ko ga šiša!

Jutros mi šalje poruku i pita zašto sam nestao bez pozdrava. Rekao sam mu da mi je cela situacija bila previše neprijatna i da nisam znao šta drugo da uradim.

Očekivao sam možda još jednu raspravu o veri, grehu i pokajanju, ali on me je pitao da li mogu da mu pošaljem snimak kako piškim po sebi. Nenormalno. Tu sam ga blokirao.

Iskreno, nije mi problem što je religiozan. Zapravo mi je zanimljivo kako ljudi pomire te dve stvari. Kod njega mi je problem bio što mi se činilo da je napravio nekakav začarani krug između želje, seksa, krivice, pokajanja, obećanje da više neće, pa opet želje.

A kada bi krivica postala prejaka, kao da je deo nje prebacivao na osobu sa kojom je bio i onda se iživljavao nad njom.

Ima li ovde religioznih gej ljudi? Kako ste uspeli da pomirite veru i seksualnost bez stalnog osećaja krivice i samokažnjavanja?

Sinoć sam se video sa likom sa kojim sam se neko vreme dopisivao.

Otišao sam kod njega baš napaljen i raspoložen, kad ono... čovek nije prestajao da priča. 😂 Ne znam da li je bio nervozan zbog mene ili je jednostavno takav, ali meni je potpuno ubilo atmosferu.

Prvo komplimenti. Bukvalno na svakih nekoliko sekundi mora da mi kaže kako sam zgodan, kako mi je dobro telo, kako sam seksi... Hvala, prija mi, ali čuo sam te i prvi put. 😂

Ali tek je kasnije počeo da bude naporan. Bukvalno tokom seksa me pitao šta volim da radim u slobodno vreme, kad sam poslednji put bio u bioskopu, šta sam gledao, koju muziku slušam, i slične stvari. U jednom trenutku sam počeo da gubim erekciju jer više nisam znao da li čovek hoće da nastavimo seks ili da prekinemo i ćaskamo.

Takođe je puštao porniće sve vreme. Meni svejedno, nije mi potrebno, ali ako njemu prija, okej. Međutim, on na svaka tri minuta menja klip. „Je l' ti se ovo sviđa?“, „Je l' ovo okej?“, „Ne, ovo je bez veze, čekaj da nađem nešto drugo...“ A mene apsolutno nije briga šta ide. 😂

Čim smo završili, odmah sam počeo da se spremam da krenem kući.

On mi na kraju kaže kako bi voleo ponovo da se vidimo, a ja sam u fazonu, aha, naravno. Sada i nikad više.

I zato mi je cela stvar još čudnija. Lik je baš zgodan, stariji (ima oko 45 godina, ja 20), ima sređen život, ogromnu kuću, deluje kao neko ko stvarno nema razloga da bude toliko nervozan. Verovatno može da nađe koga hoće. A opet, njegova energija je bila toliko haotična i loša da sam došao potpuno napaljen, a otišao prilično razočaran.

Je l' vam se ikada desilo da vam neko bude baš fizički privlačan, a onda vam svojim ponašanjem potpuno ubije seksualnu energiju? I šta je sa ljudima koji hoće da vode ozbiljne razgovore usred seksa? 😂

Kada sam počeo da studiram upoznao sam kolegu koji je zbog neke sportske povrede u detinjstvu ostao paraplegičar. Zbog mnogih zdravstvenih problema često je morao da izostaje, pa sada tri-četiri godine kasni za nama ostalima.

On je super lik, odmah smo se skapirali i počeli smo da se družimo i van fakulteta. Odlično je i što živimo relativno blizu, pa mi nije problem da dođem kod njega. On i dalje živi sa roditeljima zbog svojih problema, ali imaju veliki stan i on ima sasvim izdvojen deo za sebe.

Sinoć sam bio kod njega, mnogo smo pili i on je upao u neko loše raspoloženje. Ne viđam ga često takvog, ali mislim da je to zato što on ta svoja neraspoloženja krije od svih drugih.

Baš je počeo da se žali na svoj život i da se sažaljeva. U jednom trenutku mi je otkrio kako se boji da nikada neće biti sa nekim zbog njegovog stanja i kako je očajan jer je i dalje nevin, a ma dvadeset i tri godine. Žalio se da ga na Grindru otkače čim im kaže da je u kolicima (inače je veoma sladak i zgodan).

Ne znam šta me je tada obuzelo. Nekako mi ga je bilo i žao i bio mi je sladak tako nikakav i tužan, pa sam ga, nerazmišljajući, poljubio. On se prvo trgnuo, valjda se i sam iznenadio, ali je prihvatio poljubac.

Počeli smo baš žestoko da se ljubimo. On nema osećaj u nogama, ali mu je zbog toga povećana osetljivost vrata, grudi, ušiju, leđa, stomaka… Tako da, čim sam skočio na njega, osetio sam njegovu erekciju. Nismo se ni skinuli, a osetio sam kako je svršio. Nisam se obazirao na to, a nisam hteo ni da njemu bude glupo zbog toga (ipak mu je prvi put), pa sam nastavio da ga ljubim po telu i polako skidam.

Da ne idem u detalje, kolega je izgubio nevinost. Da ne bude zabune, on je bio aktivan, a ja pasivan. Posle toga sam se obukao i odmah izašao. Ni on ni ja nismo progovorili ni jednu reč. Nisam mu rekao ni „zdravo“.

Sada, kada sam se razbudio i kada me je mamurluk malo prošao, razmišljam da li sam ispravno postupio. Da li je to bio seks iz sažaljenja ili sam bio neka vrsta „seksualnog asistenta“ (da ne upotrebim neku ružniju reč) ili sam bio samo dobar ortak koji je pomogao prijatelju u nevolji.

Nema ni njega da mi se javi.

Da li sam pokvario prijateljstvo ili samo paničim bez razloga?

Pošto ogromna većina LGBT+ osoba ima ili je u životu imala probleme sa mentalnim zdravljem koji je najbolji savet koji možete dati ili koji ste dobili? Šta je vama pomoglo, a šta odmoglo da se izvučete iz problema?

Ne mislim na probleme za koje bi obavezno trebalo posetiti lekara i uzimati terapiju, već na manje mentalne probleme koji zagorčavaju život.

Anksioznost, blaga depresija, tuga, stres, nervoza, strahovi, nedostatak sna, overtinkovanje...

Pre izvesnog vremena počeo sam da se viđam sa starijim parom. Jedan je u šezdesetim, a drugi u četrdesetim godinama.

Oni vole da igraju ulige otac i sin, a mene su pozvali da im se pridružim u trojkama u ulozi usvojenog mlađeg brata.

Na početku nisam to shvatao mnogo ozbiljno, delovalo mi je samo kao dobar povod. Ali kada sam se upustio u to, otkrio sam da me je psihološki baš pogodilo. Inače, imam dvadeset godina i jedinac sam.

Ova njihova ideja gde se pretvaramo da smo deo zamišljene porodice me sve više privlači i, ne umem da objasnim, stvara mi neku vrstu psihološkog olakšanja, ali i tuge, posle svakog viđanja sa njima.

Brine me što o tome počinjem da mislim i kada nismo zajedno, kao da ovo nije samo igra u krevetu, već nešto mnogo dublje psihološki.

Na pocetku sam mislio da je to samo nebitna seksualna fantazija o incestu, ali sada počinjem da shvatam da sam u sebi probudio neke psihološke veze koje se tiču povezanosti između muškaraca.

Zanima me o čemu se radi. Da li imate slična iskustva i šta mislite o ovome?

Nekoliko puta sam ovde, ali i na drugim mestima, pročitao ili čuo negativne komentare o klubu Musk Machine.

Povremeno odem tamo i nisam nikada imao većih neprijatnosti, pa me zanima odakle toliko negativnih iskustava.

Šta je toliko loše tamo i zašto je MM na tako lošem glasu? Opravdano ili ne?

Da li imate neka iskustva sa životom van Srbije? Koju zemlju ili grad biste preporučili lgbt osobi koja razmišlja da napusti Srbiju?

Koja je najtolerantnija? Gde je najbolje biti kvir? Gde su najbolji klubovi, scena? A gde ekonomski uslovi?

I, na koncu, da li je isplativo napustiti Srbiju u smislu odnosa onoga što se dobije ibizgubi tim činom?

Šta mislite o ovome?

Već nekoliko meseci se povremeno viđam sa jednim likom čisto zbog seksa. Dobar je u tome i obožavam kako me puni, ali sam primetio nešto neobično.

Naime, kad god doživi orgazam, obuzme ga talas agresije. Čak mi je rekao da tada oseća potrebu da me zadavi, udari ili pljune i slično, ali to mu se dešava samo u trenutku kada ejakulira. Mislim da se plaši da to zaista uradi.

Ja volim grubi seks i volim da me tokom seksa dave, šamaraju i pljuju, ali uvek je to kontrolisano, dogovoreno, uvek osobe koje to rade znaju šta rade i ne rade to instinktivno, već svesno, sa namerom i (samo)kontrolom. I to rade i pre orgazma, kao predigru ili tokom seksa, a ne samo u tom trenutku.

Ne znam šta da očekujem kod ovoga i da li primarni instinkt može biti opasan i da li treba da dam svoj pristanak u ovom slučaju? Da li on uopšte u tom trenutku može da se kontroliše?

Već neko vreme sam na OnlyFansu. Ne radim nikakve kolaboracije, već samo solo. To je posao koji mi plaća kiriju, druge troškove i daje slobodu dok studiram, ali privatni život mi je postao apsolutna katastrofa. Kao da sam sam sebe diskvalifikovao za bilo kakvu ozbiljnu vezu čim sam otvorio nalog.

Svaki put kad upoznam nekog ko mi se stvarno dopadne, dođe taj trenutak kada moram da kažem istinu. I svaki put se desi ista stvar. Vidim kako se njihovo mišljenje o meni menja u sekundi. Odjednom za njih više nisam osoba sa kojim su se smejali pre deset minuta. Tačno vidim kako se njihov stav menja. Gledaju me ili  kao nešto prljavo ili kao da žele odmah da me iskoriste kao neki lak plen, kao da sam neka drolja.

Kao da moj rad na toj platformi poništava sve moje ljudske kvalitete, moje ambicije, moje vaspitanje i sve ono što jesam u stvarnom životu.

Teško je naći nekoga ko može da razdvoji tu OF stranu od mene kao osobe. A ne želim da lažem nekoga sa kim bih voleo da budem u vezi.

Pitam se da li je ovo cena koju moram da plaćam. Ima li iko ovde uspešnu, zdravu vezu, a da je aktivan na OnlyFansu? Ili je to prosto nemoguća misija za nekoga ko je etiketiran čim izgovori ime platforme? Da li biste bili sa nekim ko je na OF? Kakav je vaš stav? Zašto je OF na lošem glasu?