u/PlanDear2282

У наслову је. Делује ми да је Крагујевац једини од 4 велика града који константно подноси жртве. Истина је да сее све слива у Београд али не делује ми као да Ниш или Нови Сад пате од тога. Крагујевац је површински скоро исте величине као Нови Сад а становништво је разбацано у насеља мале густине. Универзитетски је град и сходно томе је чудно што је једини који нема никакав вид ноћног превоза. Такође је за напоменути опште стање путева али о томе смо чули. Успут је наговестити да је једини од 4 велика града који сваке године има суфицит прихода - дакле прозиводи више него што троши. Долази се до закључка да власт Мрзи Крагујевац, да ли због опозиционог менталитета који је имао дуг период или због генерално лаке експлоатације због тренутне индиферентности не знам. Нисам био у ни једном граду који је у овако катастрофално стању као Крагујевац- буквално детроит. Још гледам слике из 2008 и чудим се чињеници да нема нигде рупа.

Такође ми је невероватно - као што многи знају био сам на жалбама за урбанистички план - да су ми одбили нацрте за рестаурацију касарне и старог блока код крста уз образложења недостатка финансија и ​"прогресивно урбанизма". Док су на моје питање одакле финансије за рестаурацију поште у Београду рекли - па то је друго та зграда већ постоји. Као да није рушена из темеља и грађена поново... дакле исте приче исти полупразна изговори који не воде никуда

Imate li neke savete, student biologije sam i razmisljam o ovom masteru. Šta mogu raditi sa njim, koliko je teško upisati/završiti. Hvala

Председник србије је Александар Вучић, има sidekick који се зове Вучићевић (мали Вучић) и henchman која се зове Брнабић (Burn a b*tch). И има непријатеља који се зове Владан (Да влада) Ђокић.
Одличан посао господине коџима.

https://preview.redd.it/aiszh4dsbq3h1.png?width=2222&format=png&auto=webp&s=276f288c172c13d57cf2f29e47560e64481976c2

Hello guys, this is my first post on r/Poems and I was wondering if you would like to give your opinions and toughs. I have been writing for years now, all in my native language (Serbian) mostly inspired by romantic age and very early modern poets, and i wish to share one of my poems here. Both in Serbian (its supposed to rhyme but its lost in translation) and in English

SERBIAN:
Мимикрија

Осећам неку љубомору према месецу
Да ми је знати љубит лице како он зна
Помилом светла на образ у прикрајку
На обали нашег света где чујем ја осеку

Бакарни цветови поникли из вена
На очима лежи лептир од сребра
Па мирише ту мртву некрозу тела
Тажи начин да златни испије нектар

Ти ниси просто другачија од света
Ти налазиш ноте које свирају за тебе
Ти ниси просто од овог света
Твоје су приче, од хиљаду визионара

Свака песма љубавна, наша је била
Сада тако тихо је, ишчезни свете
Толико дуго, ти љубав си крила
И мењала јој облике, мењала сцене

Бургуднијски пупруп и Византијско плаво 
Мешавине су свих боја тебе
Ипак све то, на платно не би стало
Да је космос платно, било би ти мало

Да ли си ти можда онај лептир
Или имитираш облике његових крила
Док ти летиш у глави ми немир
Ја знам те по шапату, све си ми била

Широка крила, ко карте шпила 
Тражи нову игру ко игле из клупка
Да поведе нит док ноћ је тиха
Метаморфоза живота, ларва и лутка

И ко сам ја, ако лептир ти си
Куд у овом свету, лежи моја душа
Сад знам, да крај мене ниси
Театар мој, успаванка друга

Дан у рају, под светлости овој
Мeсец је само, рефкелција сунца
Ипак толико је мени позната тама
Али ње нема у песми твојој

Ја ћу за тебе, тај месец бити
У твоје име, Икару крила синути
Свакој нити приче, наћи место ткања
Мојира си моја, моје нити судбина 

Летиш ка небу, крила ти се топе
Месечева светлост сувише гори
Месец ти се смеши, ја те чекам горе
Месец сад сија, за једину што воли

-Од месеца за лептира, моју вољену

ENGLISH:

Mimicry
I feel a certain jealousy towards the moon
If only I could know how to kiss a face the way he knows
With a touch of light on a cheek in the corner
On the shore of our world where I hear the tide

Copper flowers sprouted from veins
On the eyes lies a butterfly of silver
So it smells that dead necrosis of the body
It seeks a way to drink the golden nectar

You are not simply different from the world
You find the notes that play for you
You are not simply of this world
Your stories are of a thousand visionaries

Every love song was ours
Now it is so quiet, disappear world
For so long, you hid love
And changed its shapes, changed its scenes

Burgundian purple and Byzantine blue
Are mixtures of all colours of you
And yet all of that would not fit on canvas
If the cosmos were a canvas, it would be too little for you

Are you perhaps that butterfly?
Or do you imitate the shapes of its wings
While you fly, unrest in my head
I know you by the whisper, you were everything to me

Wide wings, like cards from a deck
Seek a new game like needles from a ball of yarn
To lead the thread while the night is quiet
Metamorphosis of life, larva and cocoon

And who am I, if you are the butterfly
Where in this world does my soul lie
Now I know that you are not beside me
My theatre, but another lullaby

A day in paradise, under this light
The moon is only but the reflection of the sun
And yet the darkness is so familiar to me
But it is not in your song

For you, I will be that moon
In your name, break wings of Icarus
For every thread of the story, to find its place of weaving
You are my Moira, destiny of my thread

You fly toward the sky, your wings are melting
The moon's light burns too much
The moon smiles at you, I wait for you above
As he now shines, for the only one it loves

-From the moon to the butterfly, my beloved