u/TastyDeparture3028

Da li poznajete osobu koja drži privatne časove programiranja?

Pozdrav svima,

Imam pitanje u vezi odlaska univerzitetskih profesora u penziju.

Profesor na državnom fakultetu puni 65 godina u oktobru ove godine i ima više od 15 godina staža osiguranja. Koliko sam uspeo/la da pronađem u Zakonu o visokom obrazovanju, nastavniku radni odnos prestaje na kraju školske godine u kojoj ispuni uslove za penziju, osim ako mu se pod određenim uslovima produži radni odnos.

Da li to u praksi znači da profesor koji puni 65 godina u oktobru može da nastavi da radi tokom cele školske godine 2026/27 i ode u penziju tek na njenom kraju (krajem septembra 2027), ili postoji mogućnost da ode u penziju odmah nakon što u oktobru napuni 65 godina?

Takođe, zanima me da li studenti imaju bilo kakav pravni mehanizam ako smatraju da profesor ne bi trebalo da nastavi da radi. Da li je moguće da studenti organizuju peticiju kojom traže da profesor ode u penziju ili takva peticija nema nikakav pravni značaj i odluku isključivo donosi fakultet u skladu sa zakonom?

Većina fakulteta u Srbiji koristi eStudent koji je razvio ETF i koji se koristi po licenci na drugim fakultetima.

Zanima me koliko je uopšte moguće da jedan fakultet pređe na potpuno novi sistem. Šta bi bilo potrebno za to? Da li je dovoljna odluka uprave, da li bi studenti morali da pokrenu neku inicijativu ili peticiju, kako to funkcioniše u praksi? I koliko bi otprilike trajala takva tranzicija?

Meni je pala na pamet jedna ideja. Ako ETF već nudi eStudent drugim fakultetima, zašto FTN ne bi razvio svoju modernu aplikaciju i ponudio je fakultetima kao alternativu? Mislim da FTN ima znanje i kapacitet da napravi savremenije i funkcionalnije rešenje koje bi fakulteti mogli da usvoje umesto eStudenta.

Šta mislite o toj ideji? Koliko vas nervira eStudent i da li biste podržali prelazak na neku novu platformu?

Zdravo narode, treba mi par informacija od ljudi koji su skoro pokušali da dobiju EU državljanstvo po babinoj liniji

Sve češće imam utisak da ljudi nikad nisu imali više opcija za upoznavanje, a opet nikad manje kvalitetnih i stabilnih odnosa. Sa jedne strane društvene mreže i aplikacije su potpuno promenile način komunikacije, upoznavanja i čak gledanja na partnera. Uvek postoji osećaj da negde postoji neko „bolji”, zanimljiviji ili uspešniji.

Sa druge strane, možda problem nisu mreže nego očekivanja koja su postala nerealna. Ljudi danas traže da partner bude istovremeno privlačan, uspešan, emotivno savršen, komunikativan, stabilan, zabavan, ambiciozan i još da sve funkcioniše bez mnogo kompromisa.

Zanima me šta vi mislite da je veći problem modernih odnosa: društvene mreže, previsoki standardi ili nešto treće? I da li mislite da su veze danas objektivno teže nego ranije ili samo drugačije?

Pošto u odgovarajućem sabu za ovo pitanje nisam dobio odgovor, pokušaću ovde možda se pronađe neko:

Zanima me da li ima ljudi koji su završili osnovne studije ekonomije (konkretno UNS ekonomija) pa posle upisali master na FTN-u u Novom Sadu, smerovi vezani za menadžment.

Kako je izgledao proces upisa, da li ste imali razliku predmeta i koliko je težak prelazak sa ekonomskog na FTN? Voleo bih da čujem iskustva iz prve ruke.

Zanima me da li ima ljudi koji su završili osnovne studije ekonomije (konkretno UNS ekonomija) pa posle upisali master na FTN-u u Novom Sadu, smerovi vezani za menadžment.

Kako je izgledao proces upisa, da li ste imali razliku predmeta i koliko je težak prelazak sa ekonomskog na FTN? Voleo bih da čujem iskustva iz prve ruke.

Zanima me kakva je situacija kod vas, jer kod mene u kraju je ovo baš često. Pričam konkretno o sinovima jedincima gde majka ima ogroman uticaj na izbor partnerke.

Dešava se da mama mora da “odobri” devojku, a nekad ide i korak dalje pa je ona ta koja praktično nađe devojku. To su često ćerke od koleginica, poznanika i slično.

Ono što mi je posebno čudno jeste što se često gleda da devojka bude što “jednostavnija”, tj. sa slabijim obrazovanjem ili manjim ambicijama, kao da je to prednost.

Meni to deluje baš poražavajuće i pomalo kontrolisano, ali možda ja gledam iz pogrešnog ugla.

Da li je ovo i kod vas normalna pojava ili je više izuzetak? I kako vi gledate na to da roditelj toliko utiče na izbor partnera?

Zanima me iskustvo studenata sa asistentima.Da li su to ljudi koji stvarno znaju da prenesu znanje ili su poziciju asistenta zaslužili preko veza, bubačenja (samim tim i dobrim prosekom). Posebno me zanima situacija na BU i FTN NS, s obzirom na broj studenata.