u/User20242024

Koliko mi se čini većina tema ovde su vezane za život neke prosečne osobe koja ima 40+, u smislu da je ta osoba već bila u braku ili da je razvedena, da ima dece, da ima iskustva sa vezama i muško-ženskim odnosima, itd?

A šta je sa nama koji smo živeli ili živimo neprosečan život? Nekako se više razumem sa klincima sa AskSerbia nego sa osobama ovde koje su mi generacija. Možda se zato i u stvarnom životu najmanje družim sa ljudima svog godišta, a više sa klincima ili penzionerima, jer sa ove dve kategorije nađem više zajedničkih tema.

Ima li ovde još nekog ko nije živeo prosečan život?

Any good explanation for this similarity?

In same time, it is quite different in some other Romance languages:

Angola es nuestra (Spanish),

L'Angola è nostra (Italian),

Angola este a noastră (Romanian).

Ili zašto Youtube forsira najviše takav sadržaj u svojoj ponudi?

Filmove, serije, video igre, knjige..? Šta vas spašava da ne poludite od svakodnevnih problema?

Da li tinder i slični beskorisni portali drže monopol na tržištu i ne dozvoljavaju da se pojavi koristan AI portal koji bi te mogao povezati sa kompatibilnom osobom, na osnovu uvida u psihološke profile vaših ličnosti, koje bi dobio odgovorom na određena pitanja? Apsolutno smo u dobu kada ovako nešto tehnički može da postoji, pa zašto onda ne postoji?

Inače, ne radim posao koji se može objektivno nazvati teškim, ali me opet ubija u pojam što moram u firmi da provedem 8 sati, sa još dodatna 2 sata potrošenih na putovanje tamo i nazad. Posle posla ne budem mentalno sposoban ni za šta, kao ni prvi slobodni dan nakon radne nedelje. Tek onaj drugi slobodni dan imam mentalne energije i volje za nešto. Kako to promeniti? Postoje li neke mentalne vežbe da se čovek ne oseća toliko iscrpljen mentalno?

Znači, da je neko u životu prezauzet, bilo da je u pitanju posao ili da ima druge privatne probleme kojima mora da se bavi i da zbog toga nema dovoljno slobodnog vremena da se dovoljno posveti nekome sa kim bi bio u vezi?

Da li bi vam to smetalo ili biste imali razumevanja za takvu osobu? Da li biste radije bili sami ili biste ipak bili u vezi sa tom osobom i prihvatili ono malo vremena koje ta osoba može da izdvoji za vas?

Da li ih tako vaspitavaju kao decu da se tako ponašaju u društvu, da budu uvek preglasni, da kažu svima šta misle, da se lako posvađaju i potuku zbog svake gluposti? I da li vas takvi ljudi iritiraju i nerviraju? Mene nerviraju prilično.

Koje najveće teškoće imate u životu i kako pokušavate da se izborite sa njima?

Smatram sebe ekstremno racionalnom osobom, u smislu da uvek gledam da donosim informisane odluke koje će biti najbolje za ostvarenje mojih kratkoročnih i dugoročnih ciljeva. Međutim, vidim da mnogo ljudi ne radi tako, već da odluke donose impulsivno, bez plana, bez razmišljanja, bez pokušaja da se informišu o različitim posledicama tih odluka. Šta je razlog tome? I čini li vam se da većina ljudi koje vidite u svom okruženju ne pravi racionalne izbore po mnogim pitanjima u svom životu?

Povodom one teme o parovima u skladnom braku, ovo je pitanje za vas što niste u vezi ili braku: Da li vas plaši to da možete upoznati neku osobu, početi sa njom vezu i onda da se ispostavi da je toksična ili da ima neke mentalne probleme koje je krila pri upoznavanju? Mene ovo dosta plaši, jer svega ima u vezama, a i lično sam na dejtovima upoznao neke osobe koje su teže prsotine.

Ja u poslednje vreme izručim celu pavlaku na parče pice.

Pročitao sam baš post gde devojka piše kako je sa momkom kog je upoznala pričala o tome da li podržavaju seks pre braka i koliki im je libido. Kako se uopšte sa nekim koga tek upoznaš dođe do takvih tema za razgovor?

Ja ni na jednom svom dejtu nikad nisam pričao o takvim stvarima, već samo obične priče o poslu, hobijima, opštoj kulturi i slično.

O čemu vi pričate na dejtovima i kako priča ode u pravcu seksa pre braka, libida i slično?

Ovako kad se setim svojih mlađih dana, neke devojke su me bile startovale, ali uvek na suptilan dvosmislen način i onda sam morao da razmišljam da li je to bilo startovanje ili nije, pa pošto nisam bio siguran, nisam na to reagovao uopšte i onda sam po pravilu primetio da su se one potpuno ohladile. Zašto se žene ponašaju na ovaj način? Prvo, zašto startovanje nije bilo nedvosmisleno i zašto ni jedna nije dala neki dodatni hint posle onog prvog na koji nisam reagovao? Mislim, nije da me je briga, sad sam mator pa me niko ni ne startuje, ali da mi se ponovi takva situacija na isti način, ne bih ponovo znao kako da reagujem na dvosmisleni hint. Šta vi mislite o ovoj temi?

Većina ljudi koje poznajem gleda da na poslu izbleji koliko mora, da uzme platu i da onda živi svoj privatni život van posla koliko stigne u slobodnom vremenu. Međutim, postoje i one osobe kojima je smisao života njihova profesija i onda idu na neke poslovne seminare, upoznaju tamo sebi slične i kače na Linkedin fotografije sa tih seminara i pune tamo neke bezvezne stavke u svoju biografiju. Lično znam par takvih osoba i deluje mi da su nekako mentalno isprazne, da nemaju širinu ljudskog mentalnog sveta i da za njih ne postoji ništa u životu osim njihove profesije. Da li poznajete takve osobe i šta mislite o njima?

Na primer, ako muškarac nema "useljivu" nekretninu i ako ne može neku ženu da dovede kod sebe da bi se "družili", gde da upozna ženu koja je stambeno situirana, pa da mogu da budu kod nje?

For example, I know this one:

What is one thing which you notice after you cross border from Serbia to Montenegro?

People change way how they curse you, instead of typical Serbian curse "I f..k your mother", in Montenegro they say "I f..k your father". What jokes you know?

Za vas što radite od kuće, kakva znanja i veštine su vam potrebne za takve poslove? I kako ste uopšte našli takve poslove? Preko oglasa, poznanika, veze, itd?

U NS su tada postojali razni kiosci gde su se mogli kupiti topli sendviči, hot dogovi i hamburgeri (i to baš hamburgeri, a ne pljeskavice), od premaza su imali kečap, majonez, pavlaku, zelenu salatu i paradajz. Skoro sam i zaboravio na tu hranu, zbog svih "novotarija" koje danas imamo, ali pre neki dan setim se da nikad nisam kupio topli sendvič sa menija jedne brze hrane u mom komšiluku, kupim ja to, stavim klasične premaze, kečap, majonez i pavlaku i bilo je isto kao topli sendviči koje sam kao dete jeo blizu škole, jeste da je taj stari lokal zatvoren, ali ovaj novi je sačuvao "tradicionalna" jela na meniju, kao što su topli sendvič i hot dog. Šta vama nedostaje od brze hrane iz 1980-ih?