u/Vivid-Eye4771

И након 5 година студирања овде видим да колеге рођене у Београду углавном предност дају људима које знају из своје школе, средње ај' да разумеш, али све више је присутан и тренд да не могу да се одвоје од групице из основне.

Потпуно је оправдано са 6 година упознати пријатеље и даље одржавати то пријатељство, па нек потрајало оно и цео живот, али зашто студенти рођени у Београду са тим толико претерују?

Није да неће да се друже са Шумадинцима итд. и хоће људи да изађу на пиће или вечеру, али када желиш нешто озбиљније и организованије попут тога да одете на море тачно се види да чекају да ли ће се прво организовати друштво из основне па тек ако ту не буде ничега онда се сете нас.

Нисам имао ових проблема са колегама из мањих градова, напротив, људи по домовима су сјајни и препоручио бих дом некоме ко се премишља.

Зашто сте такви, Београђани! Па дајте мало шансу и нама, нисмо токсични.

Шта после годину дана мислите о блокадама факултета?

Да ли сте упознали неког новог и мислите ли да су пробудили све најбоље или пак све најгоре у људима?

Какви су сада односи међу професорима и студентима на вашим факултетима, осврћу ли се на претходну годину?

Моје мишљење је да су одлично почеле и да је формирање 4 званична захтева био генијалан потез, али су се појединци временом сувише осилили и оглушивали на валидне примедбе професора да мора да се враћа назад на наставу. Реално, после неког краја марта су се пленуми сводили на 20ак људи.

Све у свему, драго ми је што је ова генерација показала да нисмо толико политички лоботомиран народ и да би могли и западни Европљани да мало уче од нас.

Само здрава дискусија у коментарима молим :)