Meni je jedino objašnjenje, da je ovo deo dogovora u Beloj kući iz 2020. kad je predsednik Srbije sedio na hoklici. Od tad se promenio odnos cele države prema Izraelu.
Deluje da je, nakon Žvalinog sedenja na hoklici, u Beloj kući, dosta toga promenjeno u našem odnosu prema Izraelu.
Deluje da su naši političari zavoleli Izrael više nego ikad i to baš sada, kada ih niko ne voli... A što je najgore po nas, deluje da je ta ljubav prilično jednostrana.
Na slici iznad, izdvojen je samo deo naslova iz prethodnog perioda, koji pokazuju jednostranu ljubav i apsurdnost srpske diplomatije.
Situacija ide toliko u apsurd, da su čak i naši klubovi počeli da se uvlače Izraelskim.
Ovaj put slo-mo ove slatke buvare
Kineski makro objektiv za telefone, plaćen tipa 3€.
Nije loš rezultat za takvu investiciju, ali treba baš mirna ruka, kao što se vidi malo beži fokus.
*Stavio sam post pod fotografija jer ih uglavnom koriste za fotografisanje, ali meni je bilo zanimljivije da se igram sa videom :)
Kopao sam po slikama na telefonu, pa mi se ovo svidelo i reko da probam da odštampam.
Vrlo sam zadovoljan rezultatom, s obzirom na jeftinu opremu i da se ne bavim sa tim profesionalno (doduše znam više od prosečnog amatera).
Lokacija: kod mene u dvorištu (prošlo leto).
Mobilni: Oppo Reno 10 pro.
Štampač: Canon Pixma ix6850 + jeftino zamensko mastilo.
Papir: Najjeftiniji fotografski mat papir.
Juče je bilo 4 godine od snimka gde Stefan Marković peva Mišo moj. Legendarni snimak, legendarna sezona.
Jedna od slađih titula, gde Radonja kao autsajder dobija Rumenog sa duplo skupljom ekipom, sa 2 F4 igrača (Panter i Ledej).
Međutim, meni je nakon svega ostao gorak ukus. Tada sam poslednji put iskreno verovao da imamo i trenera i bazu igrača, na kojoj ćemo da gradimo i da napravimo iskorak u EL.
Umesto da dobije veći budžet i odrešene ruke... Čović to nije dozvolio i oterao je Radonju, rasturio ekipu i krenuo da gradi novu sa Vladom Jovanovićem?!
Doveli su Daču Ilića na poziciji Miškovog domaćeg igrača, Mirosla Raduljicu na poziciji vozača autobusa i Bagzijevog kuma i Džejlena Adamsa na poziciji crnca za pranje para (svaka sličnost sa Grejemom je slučajna).
Naravno, nakon par kola je smenjen Vlada Jovanović, po sjajnom receptu, koji i dalje primenjujemo... Došao je Duško, ekipa nakon šok terapije kreće da igra odlično, iznad svojih realnih mogućnosti. Vežemo 6 pobeda u EL, osvaja se kup, kreće loženje na F4, ali negde od februara kreće izduvavanje i pad.
Na kraju ZAMALO top 8 i poraz od Partizana u finalu Aba... I novi raspad ekipe.
Ove sezone, par godina kasnije, nismo imali Čovića, ali je previše sličnosti sa sezonom 22/23. Isti obrasci poslovanja su i dalje u klubu.
Možda ipak nije do trenera? Možda je do tog ćaci mentaliteta, koji se uvukao u klub i koji gleda samo lični interes?
Da li će Teo nešto promeniti i Pefi sa njim (ako dođe), ne znam... Nažalost ne mogu više da verujem u to.