r/finansije

Zanima me kako je to izgledalo kod ljudi koji su sada malo stariji, ili kod onih koji su trenutno u kasnim dvadesetim. Konkretno:

*Koliko ste imali ušteđeno (u evrima ili dinarima, kako vam je lakše)?

*Čime se bavite, koja je (bila) vaša neto plata u tom periodu?

*Da li ste živeli sami, sa roditeljima ili sa partnerom, i koliko su vas koštali fiksni troškovi?

*Kako ste štedeli, da li ste imali neki sistem (automatski transfer, posebna štednja, investiranje) ili je to išlo stihijski?

*Da li ste imali neke veće troškove u tom periodu koji su usporili štednju (kola, stan, školovanje itd)?

Zanima me realna slika, ne samo krajnji brojevi, nego i kontekst oko toga jer mislim da to najviše menja perspektivu. Hvala unapred svima koji podele iskustvo!

Planiram da uzmem stambeni kredit na 30godina sa ratom od 1050€, s tim da je prvih 10 godina fiksno a posle varijabilno.

Prvobitno je ideja bila da se svake godine uplati od 6 do 9000 za prevremenu isplatu, bilo smanjenje rate ili smanjenje roka otplate, pa da se posle toga ostane sa samo još par godina varijabilnom kamatom. Da li je to dobra strategija ili postoji neki bolji način da se, kada dođe varijabilna, ne fasuje toliko jer bi postojala šansa da skoči na neku nenormalnu cifru?

Napomena: nisam neko ko se razume u investiranje novca, tako da to ne uzimam u razmatranje. Jedino neki štek za ne daj bože staviti u zlato pa u slučaju da se ostane bez posla da može to da se iskoristi za kredit

Kao neko ko ispunjava uslove za povrat 10% pdv-a za novogradnje, ozbiljno razmisljam o kupovini stana mozda i samo zbog ovog razloga. Nece ova ponuda uvek biti tu, a ozbiljno olaksava kupovinu novogradnje. Na stan od 100k evra plus pdv to mu dodje 10k evra manje. To nije ni malo mala suma.

Meni stan za zivot u principu nije preko potreban, ali bih rado parkirao novac u stan u recimo novom sadu ili beogradu jer bi tu 10% olaksavalo mnogo vise od samo 10k, jer bi gledao novogradnju od oko 150k ili vise evra da parkiram novac u stan kome bi rasla cena i paralelno ga izdajem recimo. ​​​​​​​​ ​​​​​​

Moze da se desi i da moja baba ili deda preminu, I meni prepisu neku imovinu sto meni ukida pravo na tih 10%. Takodje moze drzava da povuce to pravilo. Ja ne znam za državu koja nudi tu mogucnost, stan se time uzima po mnogo povoljnijoj ceni.
Postoji i onaj kredit za mlade, mada to ne znam kako funkcioniše. ​​​​​​​​​​
Kako vi gledate na ovo?

Bas sam gledao jedan Ðoletov video o analizi portfolia i jedan od ljudi tu drzi oko 10% svog investicionog portfolia u tome. Pa me zanima iskustva ljudi ovde da li su to nekada pokusali da kupuju? Da li je to dobra opcija umesto orocene stednje, ako mi je cilj da cuvam novac tri meseca pred more pa da ga tako povecam ili nesto slicno?

Pozdrav svima,

Nalet kapitalističkih potreba sa Zapada je zapljusnuo i naše podneblje pa u domovima imamo više stvari nego što nam je zapravo potrebno. Gde će sve to da stavimo?

Da bi rešili taj problem nude se "prelazna" rešenja koja su mini skladišta za fizička i pravna lica. Imam negde prostor koji mogu da punim nebulozama.

A ništa nije permanentnije od privremenog rešenja.

Da, korisno je kada se ljudi sele ili im treba dodatni prostor koji je privremen. Ali najbolji klijenti tih prostora u očima vlasnika su redovne platiše koji nikada ne dolaze i redovno plaćaju

Koliko je to isplativ biznis?

Mislim da je vrlo ispaltiv jer ti je potreban samo prostor, da je uređen i čist, da staviš kamere, ogradiš prostor da korisnici mogu da pristupe i rotaciju od 3 čuvara. Sajt ćeš da platiš i neku kampanju. Manje više to je to. Lako se pokreće i ne treba ti specijalizacija neurohirurga.

Ali koliki je to "cashflow"?

Da li se neko time bavi?

Mislim da će da se tržište izniveliše samo od sebe jer trenutno ima previše firmi koji se ovim bave a nemam osećaj kolika je potražnja.

Srećno ulaganje!

Sad gledam, stan u Becu u kom zivim vredi oko 300k evra, ​​a nas stanodavac od nas uzima 850 evra za 40 kvadrata i plus garazu imamo i to dva garazna mesta. Struju, vodu, komunalije ne placamo mi. Ako se pokvari sporet poprave besplatno. Kako se koji djavo to isplati stanodavcu?

I nisam ja jedini, ​​​​svi pricaju da je rentiranje stanova bar u Becu uzasan biznis. Ja da imam milion evra majke mi iako zivim u Becu ne bi kupio stan za zivot tam​​​​​​o. Zna se da Bec ima takozvane socijalne stanove, koji upravo čine Bec tako dobrim mestom za zivot i ti socijalni stanovi drze cenu rentiranje I privatnih stanova mnogo nizim nego u drugim velikim gradovima koji to nemaju. Jedan od razloga sto je Bec tako dobro mesto za zivot.

Okej, a da li Srbiju ceka neka slicna situacija? ​​Da li ce i ovde rentiranje postati neprofitabilno, I u sta pobogu investirati ako ne u stanove? Sta je to buducnosti? Lokali? Zemlja? Zidanje kuća i prodaja njih? Zidanje zgrada? Etf-ovi? Akcije? Pokretanje biznisa? ​​​​

Sve više ljudi ulaže u ETF-ove poput VWCE i S&P 500 i planira da im oni budu praktično penzioni fond.

Ako sve više ljudi radi isto — svaki mesec kupuje ETF i drži ga 20–30+ godina — da li u jednom trenutku tržište može da postane "prezasićeno"?

Da li masovno ulaganje u ETF-ove može da smanji buduće prinose ili da napravi neki drugi problem?

Ili zapravo nema razloga za brigu jer vrednost kompanija i dalje zavisi od njihovog poslovanja i profita?

Voleo bih da čujem mišljenje ljudi koji se bolje razumeju u ovo.

Poštovanje,

Želeo bih da se informišeš, posedujem ConsentID kao i ePorezi šablone.

Zanima me sada unutar Binanca planiram da prodam USDT preko P2P. Pošto sam počeo da mesečno zarađujem oko $900 - $1200 kroz NFT.

Naravno ne želim sav iznos da prodam, pošto ulažem konstantno. Ali hajde da kažemo $500.

Ako sam se dobro informisao neophodno je da Državi platim 15% i to je više samooporezivo, tačnije ja sam taj koji pravim šablon unutar ePorezi i vršim prijavu na kapitalnu dobit. Izvod transakcije sa Binance i uplate iz banke koje mi je fizičko lice uplatilo?

Kada prijavim mogu istog dana i da platim i da više ne razmišljam?

Koja su Vaša iskustva?

Podstaknut postom od pre neki dan gde je OP-u banka odbila transfer pod izgovorom da kupovina ETF-a putem IBKR nije u skladu sa clanom 17 zakona o deviznom poslovanju, malo sam istrazivao zakone u vezi kupovine ETF-ova putem stranih brokera.

Ono sto sam do sada nasao:

Stav 2 clana 17 zakona o deviznom poslovanju

>Rezidenti - pravna lica, preduzetnici i fizička lica mogu vršiti plaćanje i naplatu po osnovu ulaganja u inostrane investicione fondove posredstvom rezidenata - investicionih društava i društava za upravljanje investicionim fondovima u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala

U sustini kaze da rezidenti smeju da ulazu u inostrane investicione fondove samo putem domaceg posrednika brokera.

(napomena: u pocetku me zbunjivalo to sto ovaj stav na prvi pogled ne iskljucuje mogucnost ulaganja na druge nacine, medjutim, clan 10 istog zakona kaze "Plaćanje, naplaćivanje i prenos po kapitalnim poslovima između rezidenata i nerezidenata vrše se slobodno, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano." i tacka 16 clana 59. explicitno odredjuje kaznu ako se placanje izvrsi suprotno stavu 2 u clanu 17. sto me navodi da smatram da se ovaj stav tumaci restriktivno)

Zatim, clan 2 zakona o trzistu kapitala definise ETF kao:

>investicioni fond kojim se trguje na berzi (engl. exchange-traded fund, u daljem tekstu: ETF) je fond čijom se najmanje jednom investicionom jedinicom ili klasom akcija u toku dana organizuje trgovanje na najmanje jednom mestu trgovanja i sa najmanje jednim market mejkerom koji preduzima mere kako bi obezbedio da se cena investicionih jedinica ili akcija na tom mestu trgovanja ne razlikuje značajno od neto vrednosti imovine i, kada je primenjivo, od indikativne neto vrednosti imovine

Sto prilicno eksplicitno naglasava da se ETF smatra investicionim fondom.

Dodatno, zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom definise specificno UCITS fond kao:

>otvoreni investicioni fond sa javnom ponudom (the Undertakings for the Collective Investment in Transferable Securities - UCITS) (u daljem tekstu: UCITS fond) je otvoreni investicioni fond koji ima za isključivi cilj kolektivno ulaganje imovine, prikupljene javnom ponudom investicionih jedinica u fondu, u prenosive hartije od vrednosti ili u drugu likvidnu finansijsku imovinu iz člana 42. ovog zakona, koji posluje u skladu sa načelom diversifikacije rizika ulaganja, a čije se investicione jedinice, na zahtev imalaca jedinica, otkupljuju, posredno ili neposredno, iz imovine otvorenog investicionog fonda

Sto dodatno potvrdjuje da zakon vidi UCITS ETF fondove kao investicione fondove.

Sada, ono sto bi islo u prilog argumentu da ETF moze da se kupuje direktno putem stranih brokera je clan 13. zakona o deviznom poslovanju, koji u sustini kaze da rezidenti mogu da kupuju vlasnicke hartije od vrednosti direktno putem stranih brokera, bez restrikcija. Ovo dodatno potvrdjuje i misljenje NBS iz 2025.

Individualne akcije prilicno jasno podpadaju pod "vlasnicke hartije od vrednosti". Medjutim, ono sto je ovde sporno je da nisam uspeo da pronadjem nacin na koji bi se ETF (odnosno jedinice ETF-a) svrstao u vlasnicku hartiju od vrednosti u smislu ovog zakona.

Sta vise, zakon o trzistu kapitala pod "finansijske instrumente" nabraja "prenosive hartije od vrednosti" i "jedinice institucija kolektivnog investiranja" zasebno, sto me navodi da zakljucim da "jedinice kolektivnog investiranja" nisu podvrsta "prenosivih hartija od vrednosti" (clan 2 tacka 19)

(napomena: prema definiciji "vlascnickih hartija od vrednosti" iz tacke 56 se moze zakljuciti da su one podvrsta "prenosivih hartija od vrednosti")

Ovo otezava argument da se jedinice ETF-a smatraju vlasnickim hartijama od vrednosti.

Doduse, cinjenica da zakon pravi razliku izmedju ETF-a kao fonda i jedinice trgovine ETF-a moze ici u prilog argumentu da se clan 17 zakona o deviznom poslovanju ne primenjuje na kupovinu ETF-a jer kada kupis ETF preko IBKR ti ne ulazes u fond direktno nego kupujes jedinicu fonda na sekundarnom trzistu.

Sve u svemu, na osnovu svega ovoga mi deluje da postoji mogucnost da se za par godina NBS "seti" da ETF ipak ne moze da se kupuje putem IBKR pa da prave probleme, kao sto je bilo za freelancere.

Sta mislite, da li je moja briga osnovana? Kao neko ko je planirano da zapocne ulaganje u ETF-ove putem IBKR, ovo me malo zakocilo.

Tek sam skorije poceo ozbiljnije da istrazujem, tako da bih voleo da mi neko iskusniji objasni da li negde gresim u tumacenju i da li se zakon zapravo moze tumaciti tako da dozvoljava kupovinu ETF-a preko IBKR.

TLDR: Zakon explicitno brani ulagenje u inostrane investicione fondove bez posredstva domaceg brokera, a izgleda mi kao i da smatra ETF za "inostrani investicioni fond". Clan 13 zakona o deviznom poslovanju i misljenje NBS dozvoljavaju trgovinu hartijama od vrednosti putem stranih brokera bez smetnji, medjutim, nije mi najjasnije da li se jedinice ETF-a mogu smatrati hartijama od vrednosti u simslu ovog zakona.

Prodajem stan koji sam nasledila i na moje ime je upisan u katastru. Od toga bih dala deci da svako kupi mali stan na svoje ime jer time nece platiti porez na apsolutna prava kao kupci prvog stana.

Koliko znam,postoji porez na dobit ako prodam stan a ne dokazem da sam za taj novac kupila drugi stan,jer sam kao prodavac stekla svotu novca koji se oporezuje.

Kako dokazati sa novac jeste potrosen na resavanje stambenog pitanja moje dvoje dece

Pozdrav svima,

Ovaj tekst je podstaknut bliskim sustretom sa penzionerima mog lokalnog kraja.

PIO fond i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju definiše okosincu kako će da se isplaćuju penzije.

NE DAJE IH VUČIĆ, TADIĆ, SLOBA, KOŠTUNICA, TITO itd.

PIO fond po Zakonu.

Otrpilike 1.4 radnika finansira jednog penzionera. Tebalo bi 4 radnika da finsira jednog penzionera.

Molim vas, nevezano od političkog opredeljenja, edukujte narod oko sebe kada kažu ON mi je dao penziju. Ne, nije. PIO ti je isplatio penziju a uplatio je ili tebi na ruke putem poštara ili na račun u banci. To je to, nije kvantna fizika.

Srećno ulaganje!

Bonus runda:

Nije me mrzelo da otvorim Isotrijat PIO fonda https://pio.rs/sr/istorijat

Istorijat PIO fonda

Tamo davno MILOŠ OBRENOVIĆ je DAVAO penziju, a sada PIO fond.

Ispade da nismo napredovali od tog doba.

Kao što se možda neki sećaju, pre nekoliko meseci smo objavili analizu rasta cena nekretnina u Srbiji u odnosu na zlato i S&P 500. Kako je RGZ konačno objavio nove zvanične podatke zaključno sa junom 2026, osvežili smo je tim podacima.

Ujedno smo iskoristili priliku da adresiramo većinu komentara sa originalnog posta, pa smo tako dodali BTC u komparativnoj analizi i preimenovali termine kako bi stvari bile jasnije. Jedini komentar koji nismo adresirali (a koji potpuno ima smisla) je u vezi kirije. Ali nažalost, takvi podaci, a da su stabilni i pouzdani, jednostavno ne postoje na nivou Srbije. Ipak, svako ko želi može da izračuna dodatno taj rast, po sopstvenim parametrima, ovde:

https://mackaudzaku.com/roi-analysis (besplatan trial).

----

https://preview.redd.it/0w2rwfgn7zjh1.png?width=2554&format=png&auto=webp&s=8d27ed663cc159afcd0fe29b11f8e8c0891b26b6

Šta su promene, u najkraćim crtama:

• Tržište blago raste (i nominalno i realno, u odnosu na inflaciju), ali uz opadanje prometa
• Godišnji nominalni rast cena stanova: 5,25%.
• Procena realnog rasta nakon inflacije: približno 2%.
• Broj transakcija je smanjen za 5.8 %

Stranica sa interaktivnom analizom:
https://mackaudzaku.com/market

Prethodni reddit post: https://www.reddit.com/r/finansije/comments/1tdra79/beton_zlato_ili_berza_u_%C5%A1ta_je_bilo_bolje_ulagati/

Prateći članak koji prikazuje pregled svih važnijih promena u prethodnih 6 meseci: https://mackaudzaku.com/blog/cene-stanova-u-srbiji-u-2026-jun

pre nekih 8 godina kad sam poceo prve pare da zaradjujem posavetuju me stariji da je to odlicna investicija za buducnost. Tako ja odem u osiguravajucu kucu, i oni mi napricaju kako sam uradio neverovatnu stvar sto sam tako mlad dosao da kupim polisu. Zamazu oni meni ocu tu, naravno pola me slazu, ja u tom trenutku pomislim ovo stvarno dobro zvuci i ne znam zasto svaki covek na svetu ovo ne bi imao. Naravno i ubede me da uzmem najduzu mogucu polisu, od 25 godina

agent mi kaze kako na kraju isteka polise dobijam pun uplaceni iznos nazad,kao i da u svakom trentku ako se predomislim mogu da ponistim polisu, i oni meni vracaju moj iznos, osim u prvih 6 meseci (tada ne vracaju nista). Kad meni majka pre neki dan kaze kako je od njene prijateljice sin kada mu je istekla polisa dobio 3000 eura manje nego sto mu je receno.

I ja odem u kucu (ugovor nisam ni citao jer mi je on tako fino zamazao oci da sam pomislio da nema poente citati te papircine, iako se sve vreme znojio na moja pitanja), i pitam istog tog agenta, i on sada vrti drugu pricu. Pa kao od cega bi osiguravajuce kuce zivele kada bi tako poslovale. I ja reko ok daj da sad ponistim polisu, sta da cekam jos 17 godina. Za tih 25 godina kada istekne polisa, ja cu dobiti 12500 eura ali s obzirom kako inflacija ide necu moci da kupim zvake za te pare.

I sad prica oni meni vracaju neku bedu tipa 50%.

Sta raditi u ovom slucaju, sad zelim da ponistim jer mi se ne da uplacivati tu glupost. Imam li pravne osnove za tuzbu, ili samo da se pomirim sa tim da su me pokrali 2000 eura i uzmem ostatak para? Ugovor ne znam gde mi je, izgubljen za ovih 8 godina..

Već par meseci se lomim oko kupovine stana. 50tak kvadrata na voždovcu sa garazom se kreće oko 220k.

Učešće od 120k bih dao, ali me to i dalje ostavlja sa ratom od 650€ na 30 godina.

Sa jedne strane rešavam životni problem toga gde ću da živim, sa druge imam utisak da postoji bolji način da potrošim 120k, a da se ne zarobim na 30 godina.

Do sada sam živeo bez kredita, sve sto imam je kupljeno za keš, cilj mi je bio da to uradim i sa stanom, ali kako rastu cene tako mi izmiče svake godine, koliko ustedim toliko raste.

Trenutno živim sa svojima, mada oni većinski nisu u državi.

Sve prethodne diskusije

možete da nađete ovde

Želim da podelim svoje iskustvo da bi ljudi obratili pažnju na poreske obaveze koje im se pojavljuju u sistemu.
U februaru 2026. prvi put sam dobio informaciju da imam lični PDV dug od oko 435.000 dinara, uz oko 800.000 dinara kamate.

Problem je što, prema dokumentaciji koju imam, taj iznos nije bio poreski dug, već novac koji mi je država još u decembru 2013. isplatila kao povraćaj PDV-a prilikom kupovine prve nekretnine za mene i suprugu. Imam bankarski dokaz o uplati koji odgovara tom iznosu kao i datum koji se poklapa.
Od 2013. do februara 2026. nisam dobio nikakvu opomenu, rešenje, poziv niti bilo kakvu drugu informaciju da navodno dugujem taj iznos. Rok za zastarelost takve vrste duga (kada nije ocigledna knjigovodstvena greska sa njihove strane) je 5 godina a apsolutna zastarelost 10 godina.
Nakon što sam uložio žalbu, objasnjenje i molvu za korekciju kao i dostavio dokaz o uplati i dokaz o briju predmeta kojim sa 2013. predao Boga oca dokumenata da bi mi odobrili ovo, nisam dobio odgovor. U međuvremenu mi je zbog tog ličnog poreskog duga oduzet PIB preduzetničke radnje, što mi praktično onemogućava normalno poslovanje. Zarobljene su pare na rscunu a obaveze ka drzavi (porezi j doprinosi) kao i odrzavanje racuna i knjigovodje i dalje dospevaju. Zabranjeno mi je samo sa obavlj delatnost, izdajem fakture i raspolaze novcem na racunu, tako da me zbog njihove greske teraju u moju poresku gresku neplacanja kao i u unistavanje licne poslovem egzistencije jer ne mogu da ispostujem ugovore sa kljjentima koji su potpisani ranije.

Tražio sam i kopiju rešenja na osnovu kojeg je 2013. izvršen povraćaj PDV-a, jer je posle 13 godina ne cuvam, ali ni na taj zahtev nisam dobio odgovor. Trazio sam odvojeno preko kancelarije poverenika za informacije mada mi je receno da ni on to nece dobiti jer mu je takvo iskustvo do sada pa da ce izdati prekrsaj zbog birokratske cutnje ali da ih nije briga sto placaju kazne.
U centralnoj poreskoj upravi u Zemunu postoji takav sistem da je skoro nemoguce da vidis inspektora, na telefone se ne javljaju osim kada oni tebe pozovu jednom u dve nedelje (prilozitenjos i ovaj dokaz, kako niste znali, zasto nemate resenje - zasto ga nemate vi, ne dokazuje se nevinost nego krivica).

Sada advokat priprema pokretanje upravnog spora i zahtev za privremenu meru kojom bi se od Suda tražilo da nalozi vraćanje PIB-a dok se ne reši spor oko samog duga.
Ja imam nekih 50000 dinara mesecnig troskova ka drsavi koje placam iz dzepa, zarobljene pare na racunu radnje, i ocekujem da ovo sudjenje moze da traje izmedju dve i tri godine pa pomnozite jer ja ne smem ali jednostavno ne mogu placati nesto sto nisam zgresio.
Kao sto sam i njima rekao, da su za 13 godina samo jednom poslali neko pismo, iako nije moj dug, platio bih to duplo.
Osoba sam koja nikome nista ne duguje, nekretnina kupljena na stbeni kredit, sve cisto, dokaz da je placana vruto vrednost stana, ugovori, faktura, dokaz o uplati povracaja PDV i jednostavno ne postoji osoba koja bi htela da uzme i sagleda ovaj slucaj i vidi da je greska na njihovoj strani a ispastanje na mojoj. Receno mi je da takvi skucajevi stoje u fiokama jer niko ne zeli vruc krompir tj da se vidi da je on oprostio dug.

Ono što sam iz svega ovoga naučio: nemojte pretpostaviti da je stanje na poreskoj kartici automatski tačno. Povremeno proverite svoje poreske obaveze i, ako se pojavi stari dug za koji nikada ranije niste čuli, tražite od Poreske uprave konkretan pravni osnov, rešenje i dokumentaciju na osnovu koje je dug nastao.
Takođe, kod veoma starih poreskih obaveza postoji institut apsolutne zastarelosti, ali konkretan rok zavisi od vrste obaveze i okolnosti slučaja, pa to treba proveriti sa stručnim licem.
U mom slučaju je posebno neverovatno to što se navodni dug odnosi na događaj iz 2013. godine, a prvi put sam za njega saznao tek 2026. godine.

Neka uporedna analiza sa ulaganjem u IBKR i etf-ove

Počeo sam pre 2-3 meseca da trgujem CFD-ovima preko Australijske brokerske kuće koja se zove TMGM.

Trgovina je iskljucivo XAUUSD i zaradio sam odredjeni "sitan" novac koji sam posle pokušao da prrebacim na devizni račun u Intesi.

Tri doznake su u pitanju i nisu velike čisto da ispitam kako sve to funkcioniše.

Prva greška je bila što izjave koje se moraju popuniti potpisati i skenirati treba poslati nazad banci sa registrovane e-mail adrese a ja sam slao sa neke druge, tu sam izgubio par dana dok to nisam ispravio.

Drugo, važnije je to sto po banci ja kao fizicko lice nemam pravo da trgujem CFD-ovima i da taj novac prebacujem u banku. U mejlu banke stoji jos da moram sve potkrepiti dokumentima bukvalno sve, objaviću i taj e-mail na redditu za one koji bi da udju u celu priču da se ne "za**bu" kao ja.

Cekam odgovor TMGM supporta i isti da posaljem banci, naravno sa svim potrebnim dokumentima, to ce verujem biti u ponedeljak.

Treće, što me je najvise iznerviralo je to sto ja za sve tri doznake, znači za sva tri pokušaja prebacivanja novca sa TMGM-a na devizni u Intesi ukoliko zelim novac da vratim nazad na nalog kod brokera moram da platim po €25, sto bi u mom slučaju značilo €75.

Jel imao jos neko slicno iskustvo sa ovim da mi predloži sta da radim u buduće?

Hvala svima na odgovoru, ovo je neka mala skola koja se plaća i bolje da kažem ovde da neko drugi ne bi zapao u slicsn problem.