u/After-Independence-5

Pozdav zemljaci..

Da li možete da mi preporučite nekog ko se bavi poliranjem farova, baš sam ih zapustio. Prednost Pantelej.. Hvala

Ne znam da li je ovo neki defekt, posledica traume(imalo ih je na pretek) ili su samo ljudi takvi..

Počelo je da me nervira sve. Ali ne ishitreno već sa razumevanjem ili bar pokušavanjem da se neka "pojava" ili jednostavno-postupci shvate..

Zato cu se potruditi da opisem svoj odlazak na trening.

Bajs, parkiran u zgradi jer nemamo uslova za nesto drugo. Uzmem prebrisem ceo hodnik cim vidim da sam usvinjio. Peti put mi neko skida kapice sa ventila.(ajde, deca se igraju), pricam sebi. Ali i ja sam bio dete pa nisam unistavao neciju imovinu, iako sam krao tresnje, dalje od toga nisam isao. Idem napolje, ispred pekare govno( ljudsko ) posle stotinak metara i pseće naravno. Nista idem dalje... sidjem sa bajsa da pređem pešački, bajča zamalo da me omanda kao mušicu, umesto da se izvini, on me psuje iz auta.. pa kao izlazi, pa cim je uvideo da sam šifonjer od čoveka, stavio se na "mute", sam.. (onda moja potreba da se poredim) ja sam dobio batine iako sam znao da sam slabiji, nisam pobegao.

Idemo dalje... Neki klinac, mozda 6razred, odmerava me "onim" pogledom, do te mere da sam mislio da će me izbušiti. Nemam naviku da blenem u ljude ko god da su. Stajem da uzmem vodu na trafici, a covek mi odgovara "ehh ne moze karticom ispod 300 din", uzeo sam 3 bonžite.. idem dalje.. Na treningu, cura neka mi nabija dupe u facu dok radim push trening, bukvalno žmurim jer je na toj blizini, da bih cuo kako komentarise sa drugaricom da joj gledam u bulju. Nista, idem dalje. Srecem poznanika, "cao brate, leleee kako si zarastao, osisaj se", sisao sam se pre tri dana na ćelavo. Idem dalje, pa stanem. Izvadim tri bonzite iz ranca i gledam. Gospođa koja mi deluje kao neko ko nema primanja koja su ogromna. " Izvolite, da vam lepo prođe veče " samo da bih video jedan delić iskrenog osmeha. I onda posao......

Skratio sam maksimalno svaku svoju analizu svega, samo mi je trebalo da izbacim ovo iz sebe.

Izgubio sam veru u ljude, izgubio sam nadu da će naš narod ikada razviti empatiju, svest da se jebena bicikla ne vozi po trotoaru gde ima mnogo pešaka. da treba ići u nekom redu ulicom, pokretnim stepenicama, a da ne pricam o odnosima ljudi i povrsnosti svakog. Sve same perfidne performanse, poput pozorišta, svuda vidim slabe vođe, loše roditelje, bilmeze i volove, žene lakog morala i jos lakše glave, zle popove i pare pare pare, poštovanje investitoru, kurčina pesniku. Ali opet shodno svemu tome. Ako se ti osećaš slično kao ja. Glavu gore, svet je uvek bio pun monstruma ali to ne znači da i ti trebaš postati jedno. Čudovišta ispod kreveta moraš sam / sama da pobediš. Možeš, moraš. Jer neko te ipak gleda dušom, neko voli tvoje mane i pokušava da ih popravi zajedno sa tobom. Neko i dalje vredi. Za nekog i dalje vredi. I kad ne budeš imala/imao nikog. Imaš taj odraz u ogledalu. Prigrli ponosno svoj krst. Umri dostojanstveno, a stoji još čvršće. Možeš i moraš.

Hvala na pažnji.

P.S. Sve gramatičke greške, lektorske takođe, pripadaju autoru i njegovoj duši. Hvala

Pozdrav ljudi

Da li je neko od vas veliikih ljudi išao u školu za plivanje? Želim da naucim, probao sam sve i evo imam skoro 30 i nisam uspeo da naučim.

Kakva su vasa iskustva

Pokusacu da budem detaljan. Moja žena je pristala da bude staratelj svojoj majci da bi mogli da je posaljemo na lečenje od alkoholizma u kovin, ona takodje ima i psihickih dijagnoza. Žena je luda jedan kroz jedan jednostavno samo nam pravi veliku stetu godinama u nazad. Ne mozete ni zamisliti kakve sve probleme tu ima, njeni su se razveli jos dok je bila mala i kada joj je umro otac, presekli smo i hocemo razresenje da nemamo vise nista sa tom osobom jer su je iz kovina izbacili. Nije mi jasno kako, na dan kad je zeni umro otac. Kako mogu da izbace lice ciji smo staratelji jer je radno i sveobuhvatno lice nesposobno da funkcionise samo. Valjda treba nas da zovu i kako je moguce da u takvoj ustanovi pronadju alkohol. Naime u socijalnom nam ne daju ni razresenje ni mogucnost za zahtev, navodeci da oni nemaju kapacitet da budu staratelji, a drugog nema. Mi ne zelimo vise da imamo nikakve veze sa tim jer je to kap koja je prelila casu... kakve su nam opcije?

Hi everyone!

My fiancée and I are tourists here and we're looking to rent a scooter. Do you have any recommendations for reliable rental places?

Also, are there any must-visit spots that you would recommend? We're young and would love to explore the area and make the most of our trip.

We'd also be happy to meet new people, so if you have any suggestions for social places, events, or activities where we can get to know locals or fellow travelers, we'd really appreciate it.

Thanks in advance! 😊

Pozdrav ljudi.. Zanima me vaše misljenje o ovom privatnom fakultetu?

Pozdrav ljudi, kao sto glasi naslov. Treba mi zlatara koja je korektna sa cenama. Trazim verenički prsten, a novi sam u gradu i iskreno ne znam gde da gledam..

Kao što glasi naslov.

Nekada sam bio patriota, gotovo nacionalista. Voleo sam sve u vezi svoje zemlje, ali kako sam rastao do danas, to vise nije slucaj. Volim i dalje svoje korene, prirodu, pejzaze, reke, potoke. I uvek sam se trudio da odlazeci sa takvih mesta sakupim sto vise smeća koje je neko tu ustavio.

Danas, nakon svega, mogu reci da mi se sve smucilo. Posao za koji sam se krvavo borio, obrazovanje, obraz koji sam nekako sacuvao ali sam gotovo da sa svojom zenom napustim ovu zemlju, jer osecam da je zdravlje moje porodice bitnije od svega.

Ljudi su mi postali nezamislivi, rasprave oko nebuloznih stvari i prevelike razlike u drustvu, gotovo mi nije prihvatljivo. Otisao sam u pozoriste, jedva deset ljudi, da li pet od njih zna zasto je tu, knjige gotovo niko ne čita. Umalo nisam popio otkaz jer šef nije mogao da prihvati da nije u pravu u neobaveznoj raspravi van posla, da kola zero nema kalorije i nece remetiti autofagiju na 99% posto ljudi.

Jednostavno smatram da nikad necemo stati na kraj našoj seti, da je čojstvo umrlo negde 1999 godine. Postali smo sebični, egoistični, bas bas losi po okolinu, treba nam jak zakon, jaki ljudi koji ce zakon sprovoditi. A takvi uslovi gotovo nikada nece biti moguci. Zanima me kako vi živite i da li ima nade voditi borbu sa vetrenjačama?

Pozdrav ljubitelji biciklizma

Interesuje me koji bi bajs preporučili za nekog ko ima 100kg i 1.85 visine

Vidim da svi objavljuju bicikle koje su poprilično skupe ali mene ne zanima to, vozio bih biciklu čisto rekreativno od sela do grada koji mi je na 15ak km, pa da li postoji neka koja moze da se nadje za 200e maksimalno, a da zadovoljava takve potrebe. Naravno da sa skupljim dolazi i bolji kvalitet svega ali eto tako neki prosek za nas koji se ne bismo bavili profesionalno ovim sportom

Pozdrav poštovani.

Treba mi vaša pomoć pa ću biti kratak.

Zbog celokupne situacije nemam oba roditelja, upisao sam faks i sve je to islo okej, prvu godinu fakulteta nisam platio jer mi je odobreno da bude besplatna zbog situacije. Ali veliko ali. Radio sam kada se to dogodilo, zbog cele te zbrke. Kada sam podnosio zahtev da očevu penziju primam iz socijalnog dogodilo se nesto da oni meni uplate 3 meseca koja sam ja bio prijavljen i nakon par meseci me zovu da im taj novac vratim u mogucnosti da mi tri meseca ne uplate nista ili nekih 15 meseci da skidaju po 10k.. Sta je fora u tome jer nikada pre nisam bio duzan, pogotovo za nesto sto je mislim njihova greska sto nisu proverili. Kao studentu zaustavice mi zivot iskreno dok ne isplatim taj lapsus

Hajde da ubijemo vreme.

Verujem da je svako ko iole ima mozga nekada pomislio: "Ko mi je to pravi prijatelj?"

Pa šta to prijatelj uopšte predstavlja... Da li je to možda neko ko je svakog dana tu, neko ko uskoči samo kada zatreba pomoć, neko ko te uvek podržava ili neko ko te osuđuje..

Iz ličnog primera naslucujem da je čovek pravi srećnik ako u životu ima jednog pravog prijatelja, za više od tri već smatram sprdnjom.

Negde do treće srednje, imao sam brda prijatelja, bar 5/6 za izlazak, 2/3 za kaficu, 2/3 za trening.. Onda se ta ekipa od 20ak momaka razbila. Ja sam odlučio da se posvetim ucenju i knjigama, poceo sam sve da gledam sa nekom dubinom i potpuno sam otisao u krajnost jer sam mislio da sve ima dubinu. Tu sam se prevario, ljudi su uglavnom netrpeljivo površni. Koliko sam prestao da izlazim i pijem-bludničim. Izgubio sam bar 5/6 ljudi koji su iako puni mana bili uglavnom okej. Kao i za sve u životu- vaga uvek postoji pa ko kako meri.

A ostale sam gubio postepeno. Što sam više radio na sebi, više ljudi sam gubio. Nekada potpuno logično, nekada suprotno. Sve u svemu socijalne veštine su mi uvek bile problem jer sam previse impulsivan iako nisam agresivan vrlo lako stvari mogu da eskaliraju u nešto krvavo ako se poklope kockice. Hvala Bogu-nisu..

Imao sam osećaj da nakon svakog skleka, zgiba, procitane knjige, gubim. Iako nije tako.

Vremenom.

Sa knjigama više nisam znao šta ću, sa ljudima jos manje.

Iako nisam upisao fakultet zbog keša koji je u mojoj situaciji uvek bio problem. Počeo sam i sam dodatno da se povlačim. Vise me nije bilo briga imam li prijatelje ili ne iako život nekad može jako da se zakomplikuje zbog istih.

Zatim... Nabildujem se(rad na telu i zdravlju), krenem da vodim računa o higijeni tako da možda malcice i preterujem. Opicim tetovazu koju sam oduvek želeo, krenem više da radim svakakve kratkotrajne poslove, teško ali pošteno i čistog obraza.. Bam, devojčice krenu mene da muvaju.. Vidim ja kako moji tadasnji prijatelji bacaju one poglede pune mržnje i nekakvog zla, sujete.. Suocim se sa problemom i pokusam da rešim razgovorom... To se oobije o glavu njihovim odlaženjem jer tada, moja zrelost i njihova, nije bila na istom nivou.. Do tih mera da su mi devojke drugara u tri sata nocu slale slike svojih tela gde sam ja pokazao sve to njima.. Bam opet sam ja kriv.. a uradio sam pošteno ono sto svako radi..

I vremenom, sa jos mnogo takvih situacija..

Prijatelja nemam..

Imam okej posao, ništa specijalno i tu neku sigurnost

Ali ljude vremenom jedva da podnosim

Ne želim da ovo ispadne objava o kuknjavi ili traženju prijatelja na aplikaciji.. Nekako je jadno sve to..

Već samo.. Da li je neko uopšte bio u slicnim situacijama i kako se nosi sa tim, da li jednostavno treba ostati dosledan principima jer su mene moji čelični principi odvojili od ljudi.

Batalio sam povrsne price o tome koja riba ima bolje dupe, o politici, o medjusobnom podjebavanju na osnovu fizickog izgleda... Držao sam se zdravog humora, razgovora o tome kome se neka knjiga vise dopada, treningu, prehrani, nekim preporukama o životu i uređajima koji su potrebni po kući.. Sve to je izgleda prouzrokovalo to da sam dosadan ili jos nešto gore..

Vremenom sam shvatio da sam i ja postao nekako govno, ne zato sto jesam, vec zato što sam besan na sebe i na svet. Ceo kolektiv na poslu izuzev par ljudi ima prljav vokabular, usvojio sam ga i ja, neke navike koje su lose i o kojima mislim da su loše, imam ih i radim na njima.. Ali da bih ostao dosledan principima casti,cojstva.. taj put vodi mene i moju porodicu u finansijsku propast, u kataklizmu gde bih se verovatno vratio na selo za kojim žudim. Imao bih porodicu, posao vrv poljoprivreda koju ne volim iz očiglednih razloga. Posao kao posao ko voli moze i u rudnik biti zadovoljan ali džabe kad se od toga jedva prezivljava...

Pa kako se vi nosite sa vašim životom?