Trebali smo da se smuvamo otisao sam na drugi dejt devojka se nije pojavila cekao sam je sat vremena, pod izgovorom da se sprema i da ne moze da izadje. Igrom slucaja kasnije izadje u klub kada sam se vratio kuci i sinuje mi poruke na pitanje gde si kad dolazis… Posle toga je ponovo odgovarala i na pitanje sta ona zapravo hoce bleji seen vec 18h.
Ps. Dodala me je to vece u close friends
Pisem dva dana sa jednom devojkom posle koliko vremena je okej da je pozovem da se vidimo?
Kako nastaviti taj neki normalan zivot bez osobe koja vam je bila sve?
Da li verujete u drugu šansu? Ako ne verujete, ovo je poruka za vas – da shvatite da postoje mnoge razlike između ljudi, da je svako drugačiji i da su danas retki oni koji su isti.
Danas bih želeo da podelim sa vama jednu lekciju koju sam morao da naučim na teži način: ljudi dođu i prođu, ali lekcije ostaju zauvek. Možda meni nije bilo suđeno da popravim odnos sa devojkom koju sam mnogo voleo, ali danas ću možda vama pomoći da shvatite neke stvari. Da naučite kako da spasete svoju vezu dok vreme nije isteklo, a zadnji voz sa perona otišao u nepoznatom pravcu.
Veza može trajati tri meseca ili tri godine, totalno je nebitno – poruka je ista. Niko nije savršen i to je veliki problem današnjice: većina vas traži neku idealnu osobu, a verujem da niko od nas nije savršen. Onaj "princ na belom konju" kojeg većina devojaka danas traži više ne postoji kao pre. Zato hoću svima da kažem: prihvatite ljude onakvima kakvi zapravo jesu. U današnje vreme je teško naći osobu sa kojom možete da živite, a kamoli da delite isti vazduh, upoznajete zajedničke ljude i spajate porodice.
Pre nego što napravite glupost i raskinete (a možda ste to već i uradili), pročitajte ovo pažljivo. Na svetu postoji 8 milijardi ljudi. Da li zaista mislite da je slučajno što su se vaše oči srele u moru od 16 milijardi očiju? Naravno da ništa na ovom svetu nije slučajno, a pogotovo ne ljubav koju ste izgradili sa tom osobom.
Apsolutno nijedna veza nije savršena. Morate biti svesni da svako ima svoje probleme. Ali prosto, ako nekoga volite i ako se poštujete, razgovorom možete da rešite sve. Svaki problem je danas rešiv, a često je i smešno nazvati "problemom" ono kroz šta neke veze prolaze. Problemi su ljubomora, mešanje drugova i drugarica, karakterne razlike i slično, pa možda čak i prevare. Morate da se zapitate šta je danas za vas prevara: da li je emocionalna, misaona, fizička ili čak tekstualna? Morate da napravite granicu i da ne raskidate zbog gluposti.
Sedite sa svojim partnerom i porazgovarajte o tome šta vama smeta u njegovom ponašanju, a šta njemu u vašem. Dođite do zaključka, rešite problem i izbacite tu toksičnu rutinu na vreme, pre nego što vam se podvuče pod kožu. Nemojte gurati probleme pod tepih i odlagati rešavanje od danas do sutra.
Moj slučaj je bio takav da sam "ostavio kafu da se ohladi" – povukao sam se u sebe, misleći da će se ona vratiti. Ali nije. I ta kafa se ohladi kada je ostavite da čeka.
Druga šansa nekome znači sve, a nekome ne znači apsolutno ništa. Možda vašoj lepšoj polovini ne znače reči i poruke koje ćete joj uputiti na Instagramu. Lično se vodim time da dela govore više od hiljadu reči. Zato je bolje da pokažete stav i dokažete delima da želite da se promenite. Pokažite joj da vam je stalo, pre nego što neko drugi uđe u tu priču umesto vas.
Iskreno, podeliću sa vama delić svog oproštajnog pisma njoj. Iskoristite ga pametno ovog puta:
"I šta ako ne pokušamo ponovo, nego drugačije, nekako kao nikada ranije? Ne kao dvoje ljudi koji se vraćaju na staro, nego kao dvoje koji su naučili gde su se izgubili. Da se upoznamo bez očekivanja, bez starih zamerki koje stoje između reči. Da shvatimo šta nam je zaista važno, šta nas pokreće i šta nas je umorilo. Ne tražim savršen početak. Tražim iskren pokušaj, u kojem ćemo oboje biti bolji nego što smo bili prema sebi i jedno prema drugom. Ne želim da te izgubim. Ne zato što se bojim samoće, nego zato što znam vrednost onoga što imamo i koliko je retko pronaći nekoga s kim želiš budućnost, čak i nakon svega. Siguran sam u jedno: želim da provedem svoje vreme uz tebe. Ne iz navike, ne iz straha, nego iz izbora koji donosim svesno."
Ako je ljubav prava, vratiće se. Druga šansa služi da sednete i shvatite da ništa nije savršeno i da nikada neće ni biti. Zato sam danas i napisao sve ovo – da date jedno drugom tu drugu šansu. Ne nužno da se odmah pomirite, već da shvatite šta ste možda izgubili. Da pričate, da se ponovo upoznate, da razgovarate o svemu. Realno, osam meseci (ili koliko god) nije malo; za to vreme svako odraste i mentalno se promeni.
Na kraju dana, ipak ostajete samo VAS DVOJE. Ne drugarice, drugovi i ostali, već vi sami. Neće vam drugarica (koja možda ni sama nije imala stabilnu vezu) govoriti kako da vodite vašu. To možete samo vi.
Posle svega što ste pročitali, morate da shvatite da će vas ljudi razočarati, ali da nije sve tako crno kao što izgleda. Niko vam ne može reći kako da prestanete da volite nekoga, jer ljubav, nažalost, nije dugme pa da možeš da biraš: sad je volim, sad je ne volim. Da je tako, gde bi nam bio kraj?
Imam sad jedno iskreno pitanje za vas: Kada volite nekoga, šta imate od toga? Ako je odgovor: "Imam ljubav, lepo nam je, pravimo uspomene", šta se dešava ako taj neko na kraju ne voli vas podjednako kao vi njega? Ako je odgovor da tada nemate ništa od toga – tu leži problem. Ljubav, prijateljstvo i ljudski odnosi su bezuslovne stvari. Ne gleda se ko meni šta čini i šta ja imam od toga. Ljubav je BEZUSLOVNA.
Da se razumemo, prijateljstvo je takođe ljubav. Ako smatraš da je partner pogrešio, ali ga voliš i iskreno si spreman/spremna da rešite problem, reći ćeš mu u oči, nasamo: "Iskreno, razočarao/la si me." Možda će vam se ljudi smejati, ali to je nebitno. Zašto? Zato što na kraju dana ostajete samo vi i vaša ljubav. I to je jedino što je zaista bitno.