Prvobitni plan je bio da idemo zajedno, međutim nemam novca da priuštim letovanje ili bilo kakvo putovanje ove godine. Čim sam mu to rekla rezervisao je more sa društvom i ja se osećam užasno. Neću nigde otići, neću biti sa njim i plaši me da ide sa njima jer imaju loš uticaj na njega (varali su devojke stalno, nagovaraju ga da on to uradi itd.)
:((
Kada sam imala oko 15 godina desilo mi se mnogo stvari koje nisam znala kako da podnesem. Nisam imala sa kim da pričam ili da mi neko da savet ili da bar samo izbacim sve iz sebe. Počela sam da se samopovredjujem prvo na mestima gde se ne vidi ali sam došla do jednog trenutka gde sam psihički bila jako loše i sve mi se skupilo pa sam to uradila na vidnom mestu.
Sada kada pomislim na to bude me sramota, ostali su mi ožiljci i ne znam kako bih nekom objasnila ako bi video. Krijem svaki put, oblačim odeću sa kojom se ne vidi itd.
Ne radim vise to ali ne verujem da je moguće da niko nikad ne primeti. Bojim se osude ljudi i ne znam kako bih reagovala kada bi me neko pitao o tome i verovatno bi me jako bilo stid. Sama prema sebi osetim gadjenje zbog toga.
Verovatno ce i ovde biti komentara kako sam bila glupa i da sad snosim posledice ali tada sam bila previse mlada i nisam razmišljala kako treba.
Cao, studiram na medicinskom fakultetu i druga sam godina. Studiram u gradu u kojem živim tako da sam jos uvek sa roditeljima. Za vreme blokada sam bila zaposlena a i pre toga, u srednjoj školi sam radila i finansirala sam sama sebe. Sada kada su predavanja počela normalno ja nemam vremena da radim i nemam novca. Roditelji mi daju maximalno 1000 dinara u toku meseca "za kafu". Ja sam svesna da nismo baš u najboljoj finansijskoj situaciji i da ne mogu da mi daju ne znam koliko novca ali mislim da ako su mi vec obezbedili da studiram, ja moram biti zavisna od njih. Pri svemu tome imam dve mladje sestre koje svako malo dobijaju nove patike, odeću, idu na treninge, putovanja itd.
Čak sam i našla posao koji bi mi odgovarao vremenski i sve, išla sam na razgovor i rekla sam roditeljima ali su jako burno reagovali kad sam rekla da ću raditi. Kreću priče kako ako počnem sad da radim neki "glup i posao ispod mog nivoa" necu nikada završiti fakultet. Što mislim da nije istina jer sam i ranije radila. Jako smo se posvađali i ja na kraju nisam otišla na prvi dan posla zbog čega mi je jako žao. Svako malo im kazem da zelim i ja da idem u teretanu, možda u izlazak ili negde ali ne mogu sebi to da priuštim a oni ni ne žele da me finansiraju, i svaki put se završi isto (meni bude krivo jer znam da nemaju novca, osetim se kao da sam nezahvalna itd). Mnogo me ovo muči i ne znam kako još tri godine da izdržim ovako sa njima i šta da radim.
Hi! My boyfriend is going to Canada in 3 weeks to work there for 5 months. I am from Europe and we won't see each other until he comes back. I need some creative gift ideas i could give to him before he goes :)
I was thinking about some gifts with pictures, something that will remind him of me etc. but can't really think of something that would be good enough so i need help!