u/Fearless_Caramel3936

Ja sam devojka sa sopstvenom zivotnom filozofijom.
Odrastanje mislim na psihicki mi je bilo uzasno. Previse sam razmisljala i osećala i to me je dovelo do jake zrelosti u ranim godinama.. razumem sve, jednistavno imam dar od boga. Nemam drustvo. S porodicom nemam psihički kontakt. Zivot mi je samo -posao-kuca.. umorna sam nemam snage da razmišljam raskinula sam s deckom koji mi je bio prva ljubav. S nijednim muskarcem ne mogu da se zamislim…, da li neko zna zasto se ovo desava? I koja je svrha zivota ako ovoliko mladi ovoliko patimo…:(