u/Lukson011

I bought this phone 1 month after the release. It was great honestly, I still use it and like it really much. But since the 8.0 update which was almost a year ago, my battery was the worst.

I could go with 2 chargings a day easily, battery drained heavily even if i didnt use the phone, it was overheating and it was trash.

I used every possible thing in the battery guide and i was disappointed i couldn't use some of the features.

Since the new update that was 1 month ago I freely use my phone without any restrictions (no battery savers, 120hz etc...) and its not overheating, it's lasting really good going only 1 charge a day and It's not draining at all when i dont use it.

It took 1 year to make this phone usable again, but now i could see myself using it for a long time.

Hows yall experience?

Сабредит целе недеље мртав, кад дође секси среда појави се 17 постова по минути, јел могуће да смо толико сексуално активан народ?

Pre nego što me napadnete da već postoji dosta postova povodom ove teme, sve sam ih pročitao.

Zanimaju me Master studije u jednu od navedenih zemalja i šta bi bila najbolja opcija za mene.

Nisam Odličan student, imam prosek 8-8.5, Treca sam godina na ekonomskom fakultetu specijalizacija za ljudske resurse.

Nemam odlične ocene i sumnjam da cu moci da ih povećam ili održim zbog raznih obaveza u svakodnevnom životu.

Želja mi je da se odselim iz Srbije i živim nekad u životu u neku od Evropskih zemalja a da ne radim kao bauštelac, već da imam posao u struci.

Pretpostavljam da mi je Master u nekoj zemlji iz EU najbolji "most" do tog cilja.

Nisam tatin sin, nisam u nekom ozbiljnom kešu, samim tim mi nije problem da radim dok studiram i štedim gde god mora i može.

Inspirisan nekom od objava sa r/AskSerbia "zasto nemate partnera", seo sam i ozbiljno razmislio "Zašto?"

Došao sam do zaključka da sam stvorio hladan zid i ledeno srce koje ne dopušta nikom da pridje. Imam prijatelje koje volim, ali opet ni njima ne dopuštam potpuni prilaz i potpunu ranjivost i samim tim "celog sebe".

Kad su u pitanju osobe suprotnog pola koje iskazuju interes prema meni, kao najgori muškarac komuniciram sa tom osobom sve dok ne dodje do prelomnog momenta gde treba nešto da se oformi i ja iskuliram i "smirim doživljaj".

Mahom to postanu jako dobre drugarice umesto nečega što je trebalo da bude "više". Ne zbog straha da ja nešto uradim, već straha šta nosi taj poljubac, iskazivanje emocija itd itd.

Ukratko imam fobiju od vezivanja, znam odakle je došla ta fobija, ali kao što već pretpostavljate istinski mi je teško da podelim bilo koju muku sa nekim drugim i voleo bih da zadržim za sebe.

Fobija od fizičkog kontakta gde čak i kad me neko dodirne onako fino ja mahinalno maknem ruku ili rame i osećam neprijatnost. Zagrljaji su mi prazni itd itd.

Pišem ovo sve zbog toga što mi je muka od tog ledenog srca, nekad sam bio jako srčana osoba, jako empatična, jako osećajna. Teško mi je da podelim "celu verziju" sebe ljudima koji su je zaslužili. Fali mi lepota života koju sam sebi uskratio na glup način.

jednu potencijalnu vezu sam totalno promašio zato što sam se totalno zbunio i dobio slom zivaca kada je sve krenulo previše brzo.

Sve ostalo u mom životu je potpuno normalno. Samo je to neka moja tajna koju krijem od drugih.