u/Mr-Nobody-098

Сањам о висинама што крију их облаци

а још ме боли она бескрајна равница

Закаснио сам на воз који ме је возио тамо где Дунав љуби небо

Свратим и сада по некад на станицу али тог воза више нема

Једино су Велика и Мала кола још увек на истом месту

Само у мени више нема оне старе искре

---

Сада само гледам тамо ка западу и шаљем сунце да ти сине

А када мирис ноћи опет постане стваран

Онда само пребацим преко рамена онај шал од свиле

И пустим сузе да се саме сливају

---

И онда ме опет заболи све поново

Боли ме мирис пролећа и свежих летњих ноћи

Сви заласци сунца и све твоје звезде, моји плави сафири

Твој месец коме сваке ноћи зачаран исповедам тугу

Сва она свежа и тиха јутра

И сви они кораци под којим је некада горео град

---

А сада се моја патња на девет векова протегла

На развлачење од поноћи до зоре она се свела

И последња локомотива испод дна мора ми је побегла

А ја и даље остадох само један лудак каквог си хтела

Првенствено ме занима ситуација код мушкараца.

Имате ли неку љубав коју и дан данас памтите и буде вам лепо кад је се сетите, на коју често мислите, после које вам ни једна девојка није тако пријала и после које никад нисте тако волели.

Ако имате, знате ли шта је данас са тим девојкама, где су данас, да ли сте у контакту и слично...?

Ја имам проблем да већ 9 година мислим само на њу. Без ње као да сам мртав и све ми је ово агонија. То је била љубав коју ни једна није успела да пробуди после ње. Упознао сам много добрих девојака које су заиста на месту по свим питањима и квалитетне особе, али никада ми ни једна није пробудила тако нешто.

А та која живи у мени и дан данас је моја прва љубав. Све ме подсећа на њу и даље. Свака песма, улица, клупа у парку, сваки пар ме подсећа на нас, сунце у пролеће и онај мир изјутра када се буди дан... Ја више не могу ово да поднесем и лоше се осећам и психички и физички и имам поприлично јак осећај да ће ми озбиљно позлити. Кад год сам имао овако јаке предосећаје, увек је било тачно тако.

Замолио бих вас само без цинизма, подсмевања, дебилних и глупих коментара, јер се не ради о никаквој патетици, него је у питању озбиљна емоција према особи са којом сам се једино осећао живо и срећно у овом не тако лепом свету.

Удала се.