u/Poskokosh

Poznati roman francuskog pisca Stendala kod nas je preveden kao Parmski kartuzijanski manastir. Šta je ovde sporno?

Sporne su dve stvari.

Kao prvo, za radnju ovog romana potpuno je nebitno kojem monaškom redu ovaj manastir pripada. To se u originalnom naslovu zna isključivo zbog toga što francuski jezik poseduje imenicu baš za ovu vrstu manastira: chartreuse.

Kao drugo, sporan je ktetik. Ako se osnova toponima završava na suglasničku grupu, onda se ktetik obično gradi od produžene osnove, pogotovo ako je reč o dva sonanta, koja su na kraju sloga teška za izgovoriti (Bern, Keln i sl.). Ako važi: Burma > burmanski, onda važi: Parma > parmanski.

A budući da naslov sa ktetikom zvuči pomalo suvoparno, najbolji prevod bi bio: Manastir kod Parme.

Kao što verovatno znate, Rumuni su prvobitno pisali ćirilicom, da bi je u 19. veku zamenili latinicom da bi se kulturološki udaljili od Rusije.

Ne samo da je to samo po sebi ne baš pametan potez, već pride, umesto da im za uzor posluži neka od slovenskih latinica, oni su svoju latinicu pomodarski skovali po uzoru na romanske jezike, pri čemu mislim na pisanje glasova /t͡ʃ/ i /d͡ʒ/.

Problem je to što u rumunskom, za razliku od pravih romanskih jezika, ovi glasovi mogu stajati i na kraju reči, pa se na njihovoj latinici mogu pisati isključivo digrafima -CI odn. -GI.

A ti se digrafi na srpski redovno transkribuju kao dva zasebna glasa, što je nedopustiva greška.

Evo glavnih primera ova dva digrafa na kraju reči:

▪︎Bucureşti je na srpskom Bukurešt (grupa šč prešla je u št po zakonima srpskog jezika) ali bi isto tako druga dva veća grada trebala biti Pitešt i Ploešt (a nikako Pitešti i Ploešti, kako stoji i u školskim atlasima);

▪︎Čuvena bivša gimnastičarka preziva se Komaneč (Komaneči);

▪︎Čuveni bivši fudbaler George (inače poreklom Cincar) preziva se Hadž (Hadži);

▪︎A uspešni plivač David preziva se Popović (Popovići), jer je više nego očigledno da mu je prezime srpskog porekla.

U zvaničnim pravilima za transkripciju s rumunskog, o ovome ne da ne piše ništa, već piše sledeće (ključna je boldovana reč):

Треба пазити и на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се, рецимо, у српским текстовима писати о Темишвару, Букурешту и Добруџи, мада би називи сковани према правилима били Тимишоара, Букурешти и Доброђа.

Kako rešiti ovaj problem?

Ako se osnova toponima završava na suglasničku grupu, ktetik se gradi od produžene osnove, na pr. Vinča > vinčanski. U izuzetnim slučajevima, međutim, suglasnička grupa se razbija umetanjem A. Jedini primeri koji su meni poznati (ne računajući toponime u množini: Melenci > melenački):

▪︎Vojka (Stara Pazova) > vojački;

▪︎Topla (Herceg Novi) > topaljski;

▪︎Jamajka > jamajački.

Znate li vi za još koji primer?

Kako to da se na makedonskom i bugarskom ovaj grad zove Bitola odn. Bitolja (i ženskog je roda), a na srpskom Bitolj (i muškog je roda)?

Ime je nastalo od imenice obitelj, pa je logično da bude ženskog roda. Da li je ispravniji naš oblik ali je pogrešan rod, ili smo mi na neki čudan način skratili onaj makedonski / bugarski?

Zbog čega je gr. reč Ελεούσα (Eleousa) dala sr. reč Ljeviš, sa Lj i Š umesto sa L i S?

Zbog čega je Israel postao Izrailj?

Zbog čega sē nekada govorilo korešpondent i konštitucija?

Zbog čega je it. melanzana /melancana/ u dalmatinskom govoru postala melànčāna?

Zbog čega je it. zabaione u Istri postao žavàjōn?

Zbog čega se (uglavnom u dalmatinskom) kaže: falša, šalša, škužati, šug, šušur, špade, špageti / špaga, Španjolska, španjulet, šparoga, špatula, špigeta, špigula / špekula, špijun / špija, šporko, štala, štampa, štekat, štilet, štorija, štriga, štuk itd. ako se sve ove reči na italijanskom pišu i izgovaraju sa S?

Tako bi se srpska latinica razlikovala od hrvatske, pa bismo s pravom i ponosom mogli govoriti da imamo dva pisma. Za LJ i DŽ ne postoji lepo rešenje u vidu jednog jedinog slova, pa ih ne bi trebalo dirati. Inače, slovo Ň upotrebljava se u češkom i slovačkom, dok se slovo Ń upotrebljava u poljskom, kao i pri latinizaciji makedonskog.

v(j)eštačka + inteligencija