u/ZestyZazaMan

Imam par jako slatkih koleginica sa kojima sam malo pričao ali im nisam tražio instagrame uživo (glupo mi je jer sam overthinker idiot oko zgodnih djevojaka).

U poslednje vrijeme mi njihovi instagram profili iskaču kao recommended non-stop jer imamo par zajedničkih pratilaca. Da li ja njih da dodam ovako ili bi bilo čudno što ih nisam pitao uživo nego ispadne da stalkujem?

Eto vidite o čemu pričam i koliko overthinkam čak i ovakve gluposti. Ne mogu stvarno nisam opušten kada su djevojke koje mi se sviđaju u pitanju, previše analiziram svaki mogući potez kao da je partija šaha...

Ja imam sigurno jedno 8 frendica od čega sam bliži sa njih 3-4 (tj. čujemo se redovno). Neke cure koje sam upoznao su mi prebacivale za toga, rekle mi da bi pomislile da sam latentni gej i da im je 'ick' ako muško ima dosta frendica.

Naravno imam i muško društvo ali nekako u poslednje vrijeme je mnogo više ženskog, valjda jer su muškarci kojima sam okružen uglavnom dosadni i pomalo nerdy.

Moram da napravim temu inspirisan današnjom temom o prostituciji. Nikada nisam i ne planiram da plaćam za seks ali mi mnogi to savetuju kako bih se 'opustio'. Meni to uopće nema smisla.

A opet sa druge strane seks je jedna od osnovnih ljudskih potreba, kako se izboriti sa time tj. kako pronaći partnera?

Za znatiželjne radio sam na sebi mnogo, cure mi govore da sam lijep, zgodan, ovo ono. A opet ništa se ne događa uživo, to sve ostaje na internetu. Dakle nije do tog rada na sebi, možda treba da radim na sebi u smislu da upoznajem više djevojaka, ali ja ne znam kako. Tu mi treba savjet.

Pozdrav ekipa, muči me ljubav 💔. Jako sam neiskusan u ljubavnom smisli i stoga imam problema s prepoznavanjem znakova interesa. Ne znam kada je to samo ležerno, kada je prijateljski/druželjubivo nastrojeno, a kada me netko stvarno gotivi na romantičnoj razini.

Na fakultetu imam kolegicu koja mi se jako sviđa. Nismo puno razgovarali, samo par puta o predmetima na fakultetu. Ono što se zapravo događa jest da me redovito gleda, tijekom predavanja se nasumično okreće i gleda me i tako je već mjesecima. Par puta mi se nasumično nasmiješila, a ja je uglavnom ignoriram pogledom, a možda je to i trik, želi privući moju pažnju i sva se polomi da to učini, ali ne funkcionira, zaključan sam na tabli sa koje prepisujem i vidim je samo periferno. Jučer je napravila isto, sjedio sam odmah iza nje i cijeli sat je popravljala kosu, par puta mlatnula jako i okrenula se za 180° i pogledala me direktno, a zatim se samo vratila i nastavila da prati predavanje iako nisam ništa rekao, prepisivao sam s table pa nisam ni reagirao. Ja mislim da je ona htjela da me uhvati kako zurim u nju ali nije uspjela.

Međutim, preko drugih sam saznao (i svojim očima) da ima dečka. Ono što ne razumijem jest da i dalje radi ono što radi već mjesecima.

Jesam li ja toliko ošamućen u glavi da mi se ovo pričinjavaju kao neki signali interesa samo zato što mi se djevojka dopada? Možda me i druge kolege gledaju ali ih ne registriram jer me ne interesuju u tom smislu. Molim vas pomozite ovoj izgubljenoj duši, osjećam se kao da mi fali socijalne inteligencije za ovo što zovu muvanje i flert.

Nekako sam uvijek direktan i pomalo formalan u razgovoru, uvijek imam neki cilj (npr. baš želim saznati nešto konkretno o osobi i ne mogu se pretvarat da me interesuje šta random osoba radi u određeno doba dana, iako ima slučajeva kada me to interesuje).

Kako da budem tak 'opušteniji' u vođenju konverzacije? Uopće nisam površan čovjek, kojim god hobijem/zanimanjem da se bavim biću jako detaljan oko toga i rado ću zaći u 'rabbit hole' tog hobija što bi rekli. Istina jako sam svestran ali možda baš zato mi je dosadno voditi te 'basic' razgovore koji u 90% slučajeva ne vode nikud.

Ima li tko savjet za mene?

Najviše što radim je povremeno piti kavu s prijateljima. Naime, primijetio sam da mnogi imaju djevojke, a ja nikad nisam imao nijednu, iako imam izgled, hobije i smisao za humor. Voljeo bih i sam pronaći osobu, ali ne znam kako.

Teško mi je na fakultetu, pa nemam vremena ni društva za izlaske. Na fakultetu je gotovo svaka kolegica već u vezi, a ako obično nije, onda to samo još ne znam, ali saznam preko nekoga. Što da radim? Trebam li prići na ulici na putu do fakulteta?

Stvarno ne znam što da radim, ali polako se osjećam odbačeno od društva. Možete pričati o radu na sebi do sutra, činjenica je da sam već iznad prosjeka (mnogi mi već rekli da nikakvih problema ne bih imao), imam izgled, građu, zanimljive hobije, studiram težak fakultet... Samo nemam svoja primanja, što se očekuje u mojim godinama.

Zašto me to toliko muči? Pa, jednostavno ne želim propustiti, kao što sam većinu već propustio, mnogi od njih su se smuvali prije 5-6 godina i imaju puno više iskustva, a već iz osobnog iskustva znam da cure ne žele neiskusne dečke. Dvije koje sam pitao su obje bile vrlo iskusne i rekle su da traže nešto ozbiljno, ali ne sa mnom jer im to ne mogu ponuditi u vezi jer nisam prošao ni kroz jednu vezu. To me stvarno muči i upravo je to ono što želim popraviti. S druge strane, ne bih bio u vezi s bilo kim, držim se svojih standarda za izgled i karakter i to je to. Zanima me je li kulturno raditi cold approach kod nas i kakav je proces? Ima li ljudi koji su se tako smuvali?