u/mango-mfd

Dakle..
Kupila sam mužu karte za UFC event u Beogradu za rođendan, pošto je poklon, gledala sam da uzmem malo skuplje karte i što bolju lokaciju. Uzela sam karte od oko 25.000 din po komadu, sektor 211, jer je po prikazu prilikom kupovine delovalo da će imati baš dobar pogled.

Fast forward dva meseca kasnije, muž ode na event, pošalje mi sliku sa svog mesta, a ispred njega bukvalno blokira pogled ona ogromna crna kutija/konstrukcija sa kamerama i ozvučenjem.
Naravno, popizdela sam!! Pogotovo jer sam imala screenshot rasporeda sa sajta i na njemu je ta konstrukcija bila nacrtana na DRUGOJ strani, upravo tamo gde su bile jeftinije karte. Dakle, da sam znala da će sektor 211 imati ovakav pogled, nikad ne bih kupila te karte.

U početku sam čak mislila da sam možda ja nešto pogrešno videla, pa sam kontaktirala drugaricu koja je takođe kupila karte svom mužu na istoj strnani. Ona je odmah poslala reklamaciju Ticket Visionu. Posle 2–3 dana su joj odgovorili da je zaista bila greška i refundirali joj jednu od dve kupljene karte.

Nakon toga sam odlučila da tražim isto, jer je očigledno isti problem bio i sa mojim kartama.

Međutim, meni Ticket Vision sada ne želi da refundira kartu i upućuje me na MMA Savez Srbije, kao organizatora. MMA Savezu sam pisala više puta pre više od 7 dana i niko se nije udostojio ni da odgovori..

I sad mi stvarno nije jasno šta da radim.
Da li neko zna koja su moja prava u ovakvoj situaciji? Da li ima smisla da ih prijavim tržišnoj inspekciji / zaštiti potrošača ili čak tužim? Da li mi odmaže to što se nisam žalila odmah nakon samog eventa, već nekoliko dana kasnije? Realno, nisam ni bila na eventu kartu sam kupila mužu kao poklon, a problem sam videla tek kada mi je poslao sliku sa mesta.

Jedno je sigurno, obrukala sam se sa poklonom..

I najviše me zanima: kako je moguće da su jednoj osobi priznali grešku i refundirali kartu, a meni za potpuno isti problem sada govore da nisu odgovorni?

Ako je neko imao iskustva sa Ticket Visionom, MMA Savezom Srbije ili UFC eventom u Beogradu i zna šta je najpametnije uraditi, značilo bi mi da čujem

Hi! Me and my husband are considering to move to Spain and buy a house, and while researching I came across Roda (San Javier).

I was really drawn to how tidy the streets seem, how close it is to the sea, and the fact that it looks more residential than touristy.

I’m wondering if anyone here actually lives there and can give some realistic opinions? Does it become a ghost town during winter? Are there still restaurants, shops and things to do, or does everything basically shut down? Any tips/info, including the downsides, would be really appreciated!

About us.. We’re a family of 4, mum, dad, baby and doggo 🐶 and we’re looking to buy a house with a yard and raise our children somewhere safe, close to the beach, palm trees, and with things to do.
We currently live in the heart of a big city, so we also love having variety and get bored quite easily 😅
We’d be expats ourselves (from another European country), so I’m also wondering if there’s a decent expat community in Roda and whether it’s easy to get by with English while we learn Spanish.

And if you’re from somewhere else in Spain and think we should look at another area instead, please recommend it! We’re very open to suggestions.
Thanks in advance!

Kakvog ste mišljenja i iskustva o planiranoj trudnoći ubrzo nakon prethodnog porođaja (4-8 meseci)?

Čujem samo negativne komentare i iskustva na tu temu (pogotovo kad je reč o 2 dece ispod 2 godine, trudnoća sa todlerom, haos u kući, preživljavanje itd)

Naravno pod uslovom da se mama potpuno fizički oporavila i doktor da zeleno svetlo

Ne znam ni kako bih pocela i dala kontekst pa cu probati da nabacam sve sto mi padne na pamet 😅 valjda ce biti dovoljno za neko “objektivno” misljenje.

Dakle, porodila sam se pre 6 meseci, super se osecam osim sto sam umorna (nisam neispavana, nego sam umorna) jer je bebac dosta “vezan” za nas pa to znaci da ne zeli da spava ukoliko nije na meni ili muzu, uspavljuje se mazenjem i nosanjem, white noise itd da ne produbljujem taj deo. To ume biti naporno, jer naravno muz radi a ja sam vecinski sa bebom, sto znaci da vecinu dana provedem sa njim u rukama, ili da spava ili da ga hranim ili se mazimo ili se igramo. Naporno mi jeste, ali nekako nije problem jer je moje dete i zelela sam ga i cak i da nije takav verovatno bih ja to od njega napravila jer sam puna ljubavi. Nekad kad bebac ceo dan bude nervozan pa u intervalima place ume da mi prekipi ali se izduvam i za 15-20 budem kao nova..

Medjutim, mama mi je dosla (ne zivi u srbiji) posle nekoliko meseci i ostala je “zatecena” koliko smo ga “navikli na ruke” i koliko se sve stalno vrti oko njega. Kaze da sam se prepolovila, da joj nije normalno sto ne odvajam vreme za sebe (nemam zelju, a i naporno mi je dok spremim sve sto treba da bih otisla na kafu na koju mi se iskreno i ne ide haha), da nije normalno da ne jedem (jbg cesto ne stignem na vreme)… Non stop mi komentarise zasto se ne nasminkam, zasto ne odem negde sama, zasto ne odem da uradim nokte itd..

E sad- ja podrsku imam (muz mi je vise puta nudio sve to plus je takav da mogu samo da ostavim bebu i odem) ali ja nemam zelju ni za cim (ne na neki dramatican nacin) Sve mi nekako naporno i nebitno postalo osim mog detetq, idem kod frizera jednom nedeljno da ne bih kod kuce gubila vreme na pranje kose ali osim toga nista bez bebe ne radim, ali zaista nemam zelju. Ne osecam se kao da nisam ispunjena, ali nekad ta konstantna vezanost ume biti naporna.
muz me vec par meseci unazad motivise da uzmemo trenera da bude malo fizicki aktivna, stalno ima neke ideje sta bih mogla sama da radim, a mene nekako mrzi sve.

da li je neka zena prosla kroz to? da li to moze biti neki vid depresije ili pak normalno stanje na pocetku majcinstva?

jos jedan kratak kontekst: pre majcinstva sam bila na visokoj poziciji, karijerista, dobila prvu bebu krajem dvadesetih, inace sam uvek nasminkana i sredjena, uzivam u sopingu i putovanjima, socijalna sam osoba, i nisam lik koji sedi kod kuce i ceka da dan prodje

takodje objektivno receno nisam se prepolovila niti po meni izgledam nesto posebno losije nego pre, eventualno se manje sredjujem nego pre

nadam se da sam dala dovoljno info da mi neko podeli svoje iskustvo, hvala i lep dan svimaa

Pozdrav svima! Da li se neka mama (ili tata) susrela sa terminom visoko senzitivno dete?

Naš bebac ima skoro 6 meseci i na jednoj od prvih savetovališta nam je pedijatar spomenuo taj termin.

Naš bebac dremke spava samo na meni ili suprugu, a uspavljivanje je uz nosanje, maženje, skakutanje, pevanje i belu buku.. lako se uplaši, rasplače.. Uglavnom je “ukočeniji” i retko je “opušten”. Lako se prestimuliše i od 0 dođe do 100 jako jako brzo, a kad krene da plače retko šta pomaže. Lako se budi iz dremke (ukoliko je na meni može da spava i do 2h, a ukoliko i koliko god puta probali, ga spustimo u krevetac odmah se budi a nekad čak i uvredi pa rasplače..)

Osim toga je jedna vesela beba, srećna, nasmejana.. Postiže sve milestones.

Zanima me.. Da li imate iskustva sa ovakvim karakterom, i ako da nekih saveta? Preporuke za možda neke knjige, psihologa.. bilo koji resurs da nam pomogne da razumemo potrebe ovakvog deteta i kako vreme prolazi da probamo da prilagodimo način vaspitanja i pružanja ljubavi kako dolikuje.