u/saark999

Preporučite neki dobar koktel bar za izlazak subotom za 2 drugarice, po mogućnosti da ne bude mnogo loša muzika

Pre nekoliko dana sam odbila momka sa kojim sam se dopisivala. Rekla sam mu da mi trenutno treba vreme za sebe, da nisam u stanju da volim nekoga i da ne mogu da se vezujem. Međutim, sada kada sam malo razmislila, mislim da sam možda to rekla više zato što mi prelazak preko prethodne veze deluje kao da na neki način izdajem tu osobu, nego zato što stvarno ne želim da upoznam nekoga novog.

Iskreno, pravi razlog zbog kog sam ga odbila bio je to što mi je delovao dosta stidljivo i nisam imala osećaj da imamo dovoljno tema za razgovor. Ali problem je u tome što sam taj zaključak donela nakon svega nekoliko dana dopisivanja.

On je inače stvarno fin, neiskvaren i deluje kao dobra osoba. Nije uradio ništa zbog čega bih pomislila da nije za mene, samo sam imala utisak da se nećemo poklopiti. Sada se pitam da li sam jednostavno prerano donela zaključak i da li je trebalo da mu dam malo više vremena da se opusti i da ga upoznam kako treba.

Ne znam da li mi se on zapravo dopada ili me samo muči pomisao da sam možda odbila nešto što je moglo da bude lepo. Zbog toga ne znam ni da li ima smisla da mu se javim i kažem da sam možda prenaglila, ili bih time samo napravila još veću zbrku.

Šta biste vi uradili na mom mestu? Da li biste se javili i pokušali da date toj osobi još jednu šansu ili biste ostavili stvari onakve kakve jesu?

Pre nekoliko dana sam odbila momka sa kojim sam se dopisivala. Rekla sam mu da mi trenutno treba vreme za sebe, da nisam u stanju da volim nekoga i da ne mogu da se vezujem. Međutim, sada kada sam malo razmislila, mislim da sam možda to rekla više zato što mi prelazak preko prethodne veze deluje kao da na neki način izdajem tu osobu, nego zato što stvarno ne želim da upoznam nekoga novog.

Iskreno, pravi razlog zbog kog sam ga odbila bio je to što mi je delovao dosta stidljivo i nisam imala osećaj da imamo dovoljno tema za razgovor. Ali problem je u tome što sam taj zaključak donela nakon svega nekoliko dana dopisivanja.

On je inače stvarno fin, neiskvaren i deluje kao dobra osoba. Nije uradio ništa zbog čega bih pomislila da nije za mene, samo sam imala utisak da se nećemo poklopiti. Sada se pitam da li sam jednostavno prerano donela zaključak i da li je trebalo da mu dam malo više vremena da se opusti i da ga upoznam kako treba.

Ne znam da li mi se on zapravo dopada ili me samo muči pomisao da sam možda odbila nešto što je moglo da bude lepo. Zbog toga ne znam ni da li ima smisla da mu se javim i kažem da sam možda prenaglila, ili bih time samo napravila još veću zbrku.

Šta biste vi uradili na mom mestu? Da li biste se javili i pokušali da date toj osobi još jednu šansu ili biste ostavili stvari onakve kakve jesu?

Da li samo ja imam ovakav utisak ili se stvarno češće dešava da muškarcima daljina predstavlja veći problem?

Ja iskreno 2 sata udaljenosti uopšte ne smatram nekom velikom daljinom. Naravno da nije isto kao da živite u istom gradu, ali realno, postoje parovi koji su udaljeni po 10 sati ili čak žive u različitim državama i opet uspevaju da budu zajedno.

Imam utisak da žene nekako lakše prihvate tu udaljenost ako im se neko stvarno sviđa i spremne su da se potrude, dok muškarci češće kažu da je to problem ili razlog da ne ulaze u nešto ozbiljnije.

Ne mislim naravno da su svi muškarci takvi, nego me zanima da li je ovo samo moj subjektivni utisak ili ste i vi primetili nešto slično? I da li biste vi bili u vezi sa nekim ko vam se baš sviđa, ali je udaljen oko 2 sata?