u/Dramatic-Sandwich709

U poslednjih mesec dana sam se prijavila na Infostudu i Linkedin-u na oko 30 oglasa. Od tih 30 sam dobila tri poziva na razgovor, ponuda oko 75.000 plata u Beogradu.

Završila sam Filološki fakultet i govorim engleski, italijanski i grčki. Prijavljivala sam se uglavnom na administrativne poslove gde se traži znanje jezika.

To sam već radila i imam iskustva. Je l' moguće da je toliko teško naći posao ako nisi muškarac zanatlija ili ne rmbaš u trgovini?

Ne znam da li je do mene problem ili je tržište rada katastrofa.

Ja imam 32 godine i često me muškarci koji imaju 45+ zovu na dejt. Meni je to prevelika razlika u godinama, posebno jer su ti muškarci često razvedeni i imaju decu. Ja se nisam udavala i nemam decu, tako da ne bih baš da budem maćeha.

Zašto muškarci od 40-45 godina ne biraju svoje vršnjakinje? U čemu je kvaka?

Ja sam visoka 173 cm i u Srbiji se ne osećam kao da sam visoka, ali u inostranstvu se osećam visoko. Tako da bih za sebe rekla da sam viša od proseka, ali ne visoka. Po mom mišljenju visoka žena je 175cm+, a visok muškarac 185+.

Šta vi kažete? :)

I'm a 32 year old female. My prescription is -5.00 and -4.75, no astigmatism. I have dry eyes (unrelated to my autoimmune condition) and use artificial tears. No other eye issues or conditions.

​

I have a mild form of systemic sclerosis. Basically my body overproduces collagen. I've already had some surgeries like appendectomy and wisdom teeth surgery. I never had any issues with healing. I'm not taking immunosuppressants because my disease has been mild so far.

​

Would an autoimmune condition be an obstacle for this type of surgery? I'm tired of wearing glasses and contacts. :(

Gde ljudi 30+ upoznaju ljude za vezu? Muškarci mi nikad ne prilaze uživo i retko kada uopšte pričaju sa mnom u svakodnevnom životu. To se dešavalo i kad sam bila mlađa, tako da ne znam da li je nešto do mene.

Nisam neljubazna uopšte, fina sam, komunikativna. Nažalost, ne izlazim u klubove, jer ne volim buku i gužvu. Radim, idem u teretanu. U teretani pričam najnormalnije sa momcima, ali niko ne nikad nije pitao da idemo na kafu itd.

Idem i na časove grčkog, na plivanje. Idem u muzeje, galerije, pozorište. Idem na razne radionice, ali tu uglavnom dolaze žene.

Bukvalno nemam nikakvu priliku da se upoznam sa muškarcima. Iskustvo sa dejting aplikacijama je užasno i želela bih da nekoga upoznam normalnim putem. Bila sam 7 godina u vezi i jako sam se razočarala kad sam videla stanje što se tiče dejting scene.

Savet, iskustvo, preporuka? :)

Imam 32 godine, nisam se udavala i nemam decu. U poslednje vreme me često startuju muškarci od 40-45 godina koji su razvedeni i imaju decu.

Meni ta dinamika ne odgovara, jer želim da imam decu, a mnogi od njih ne žele još dece. Takođe mislim da bi mi bilo teško da nikad ne budem prioritet. Dobrom ocu će deca uvek biti prioritet, ali ja sam zakinuta u takvom odnosu. Plus bivša žena, prepucavanja, problemi, itd.

Ne mislim ništa loše o muškarcima koji imaju decu, nego to nije ono što sam ja želela u životu. A mnogi se uvrede i krenu da me ubeđuju kad im to kažem.

Da li smatrate da je ok odbiti nekoga zbog toga što ima decu? Ponekad se pitam da li grešim ili propuštam kvalitetnu vezu zbog ovog stava. Ali onda sagledam koliko bih ja morala da budem tu strpljiva i fleksibilna i nisam sigurna da bih mogla. Kakva su vaša iskustva?

Imam 32 godine, nisam se udavala i nemam decu. U poslednje vreme me često startuju muškarci od 40-45 godina koji su razvedeni i imaju decu.

Meni ta dinamika ne odgovara, jer želim da imam decu, a mnogi od njih ne žele još dece. Takođe mislim da bi mi bilo teško da nikad ne budem prioritet. Dobrom ocu će deca uvek biti prioritet, ali ja sam zakinuta u takvom odnosu. Plus bivša žena, prepucavanja, problemi, itd.

Da li smatrate da je ok odbiti nekoga zbog toga što ima decu? Ponekad se pitam da li grešim ili propuštam kvalitetnu vezu zbog ovog stava. Ali onda sagledam koliko bih ja morala da budem tu strpljiva i fleksibilna i nisam sigurna da bih mogla. Kakva su vaša iskustva?

Hey everyone, I started my training two months ago. I'm in Southeast Europe so the system is different from the US, but I still need some advice from experienced opticians.

I got hired to be trained and employed in a large chain, probably the biggest one in my country. The problem is that I rarely get the chance to see lens edging and adjustments. I'm pushed to the front desk where I do a lot of administration, schedule appointments and sell hearing aid batteries (we have a department for hearing aids as well).

I have to deal with phone calls, emails and feel more like working in a customer service or a general shop.

I really want to learn the craft. Do you think it would be better to switch to an independent shop and stay away from large chains? Also, how to do that? They never put job ads for opticians. I guess I should just walk in and ask the owners.