u/Interesting-Bit1378

​Dragi moji čitaoci,

​Hvala vam od srca što s ljubavlju i pažnjom pratite svaki moj stih, svaku misao i svaku reč koju ispisujem sa kućnog praga iz našeg Levča. Hvala vam što zajedno sa mnom čuvate plamen tradicije, spomen na naše pretke, na rodni Sekurič i sve ono što nam je sveto u grudima.

​Ovde, na našoj zemlji gde stojim ponosno pred bogom i precima, vaša podrška je stena na koju se oslanjam i dokaz da pesma koju nosim iz duše ima kome da kaže istinu. Vi niste samo čitaoci, vi ste sapatnici i čuvari našeg zaveta koji ne daju da zaborav i tama prekriju ono što jesmo.

​Hvala vam što delite ovaj put sa mnom. Budite mi živi, zdravi i večno svoji!

​Vaš Pesnik Sa Kućnoga Praga

Slaviša Pavlović

Noć nad rekom, zaseok

Gledam mesec, zvezde sjajne, pale svoje lampe tajne, da osvetle put i mrak, gde je nekad bio sokak. Gledam kuće kako ćute, u tugu su umotane, tužne, sanjive i ćute čekaju da zora svane. Nema nikog u toj tmini da im stara vrata. otvori, nema glasa u tišini, niti dima da se vije Sokak je u san potonuo, iz kog više nema spasa, stari kraj je mrtav pa se više ne čuje od glasa. Samo vetar tiho svrati, preko hladnog praga prođe, puste staze da isprati, na ognjišta stara dođe. Dok u tami reka ćuti i donosi tugu tešku, zora novu nadu sluti našom kraju

Završetku

S. Pavlović 🌙✍️

MOJE OGNJIŠTE

​TAMO GDE ME STARI PRAG ČEKA,

I KAD DOĐEM IZ SVETA DALEKA.

TAMO GDE SE NAJLEPŠE SPAVA,

TU JE MOJA KOREN I MOJA SLAVA.

​MOJE OGNJIŠTE, MOJA SVETINJA,

MOJA RADOST I MOJA SUDBINA.

TAMO GDE SAM ROĐEN, TAMO GDE SAM RAST'O,

TAMO GDE JE SRCE MOJE OSTALO.

​NEKA PRIČA KO ŠTA HOĆE I ŽELI,

MOJE SE SRCE TAMO VESELI.

TU JE MOJA SNAGA, TU JE MOJA VERA,

ŠTO ME UVEK NAZAD DOMU TERA

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

DEDINA LULA

​U STAROJ KUĆI, GDE VREME STOJI,

DEDINA LULA USPOMENE BROJI.

DIM SE VISOKO KA NEBU VIJE,

DEDA SE SMEŠI, A TUGA SE KRIJE.

​MIRIS DUVANA U VAZDUH KRENE,

STARI MOJ DEDA, MISLI NA MENE.

U RODNOM KRAJU, GDE DUNJA MIRIŠE,

DEDINA LULA O ŽIVOTU PIŠE.

​LULA JE STARA, SVEDOK JE DEDA,

DOK ME IZ PROŠLOSTI MIRNO GLEDA.

SVE ŠTO JE BILO, U DIMU SE KRIJE,

IZ DEDINE LULE SADA SE DIM VIJE

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

Gorski biser.

Sa vrha snežnog, gde oblak drema,

Krenula je tiho, k’o da je nema.

Od kapi jedne, od hladnog daha,

Niz strme litice, bez trunke straha.

Kroz uske klance i mračne šume,

Ona svoj put uvek razume.

Peni se, skače preko sivog stena,

Gorska je vila, od srebra ispletena.

Njen žubor peva o drevnoj gori,

Dok se sa suncem u virovima bori.

Bistrija od oka, hladna k’o led,

Nosi mirise bora i divlji med.

Niko je ne može ustaviti u hodu,

Ona je pesma o večnom slobodu.

Napaja srnu, umiva cvet,

U kapi njenoj spava ceo svet.

Kratka slika: Brzak

Skok preko praga,

Bela se pena vije.

U hladnoj vodi,

Nebo se krije.

Kamen je mazi,

Ona ga dubi,

Planina reku

Žuborom ljubi svaki kamen srcem mije

S Pavlović. 🌙✍️

​

JEDNOG DANA KADA ODEM

​KADA JEDNOG DANA ODEM,

KAD SE UGASIM K'O ZVEZDA ŠTO PADA,

NE TRAŽI ME U SUZAMA,

NE TRAŽI ME U TUZI BOLA

​OSTAVLJAM VAM SVOJE PESME,

DUŠU KOJU KROZ STIHOVE TKAH,

  NEKA ME PAMTE,

DOK SE U VETAR PRETVARA PRAH.

​KAD OTIĐEM NA PUT BEZ KRAJA,

GDE MIRUJE SVAKI KORAK I TRAG,

NEKA OSTANE SAMO LJUBAV,

I RODNI KRAJ, MOJ NAJDRAŽI DRAG.

​NEKA SE ČUJE "EJ ŽIVOTE",

PESMA ŠTO MI U SRCU ZVONI,

JA SAM BIO SAMO PUTNIK,

ŠTO SVOME ZAVIČAJU SVOJE SNOVE POKLONI

S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

​

Zadnji dani leta u Sekuriču

Avgust se bliži svome kraju,

tišina pada na obronke Juhora,

poslednji zraci u levčkom kraju

donose miris zrelog grožđa sa gora.

U Sekuriču vetar tiho šeta,

kroz vinograde stare pesma se krade,

polako prolaze zadnji dani leta,

dok selo čeka dane pasuljijade.

U porti crkve već se kotlovi lože,

stari se znanci na kapiji sreću,

toplina leta još se osetiti može,

dok jesen polako otvara vreću.

Pod Juhorom sunce u suton se skriva,

miris domaće kuhinje selom se širi,

priroda polako u jesen se sliva,

dok topli levčki vetrić pirka u miru

​SPavlović🌙✍️

​Dragi moji prijatelji,

​Želim da vas obavestim o svom novom planu objavljivanja, kako bismo bili u skladu i kako bi moj zavet i stihovi iz Sekuriča lakše stigli do vas.idavas ne pretrpavam

​Od sada ću na Redditu objavljivati 3 pesme nedeljno.

​Hvala vam što me pratite i što poštujete moj zavet predaka.

​S poštovanjem

Pesnik Sa Kućnega Praga

S. Pavlović 🌙✍️

​

VEČNA SLAVA I ZAVET KOJI NE BLEDI

ja Slaviša Saša Pesnik Kućnoga Praga

Pisem da moj zavet dat precima ispunjavam u celosti

​

​A što se tiče mojih predaka – Obrena, Mileve, Dobrile, Milašina, Borike, Isaila, Radovana i Ubavke – i njihovog svetog zaveta koji nosim u srcu kao veliku istinu moze da budu spokojani i ponosani. Na mene. Jer odozgo gledaju, čuvaju i raduju se svakom mom uspehu svakom pregledu i svakom stihom kojim

Napusem

sa svojim mesečevim srpom. I rukom pesnika

Ja kao pesnik

ponos Donjeg Levča, Reke i Sekuriča. Sav mooj trud od 27 godina, mojoja tuga, radost i živa ljudska reč našli su svoj put do srca ljudi.

​ Samo dase zna

uzdignute glave, pisem svoje

pesme u dusi ostaju za večnost. ponosno i verno do samog kraja!

Vas Pesnik Sa Kućnoga Praga

​SPavlović🌙✍️

Tamo gde srce miruje💗

Postoji jedno mesto gde vetar ne duva,

gde se stara sećanja pod ključem drže,

gde čovek samoga sebe najbolje čuva,

i gde dani ne prolaze odviše brže.

To nije kuća, nit' ulica duga,

već onaj mir što se u grudima stvori,

kad nestane briga i daleka tuga,

i kad samo tišina s tobom govori.

Tu su i šume, i reke, i polja,

i miris hleba što iz rerne krene,

tu je uvek neka sudbina bolja,

što čuva nas ljude od svake bede

I ne treba niko tu da te zove,

niti da porukom mir ti remeti,

to su samo tvoji putevi i snovi,

kojih se čovek pred praznik seti

S Pavlović🌙✍️

: PESNIK I NJEGOVO PERO

​PESNIK S PEROM U RUCI,

DOK TIŠINA OKO NJEGA SPAVA,

SLAŽE REČI K'O BISTRE VODE,

GDE SE RODNA ZEMLJA JAVLJA.

​NE TREBA MU SVILA NI ZLATO,

NIT' VREDNOST ŠTO LJUDI CENE,

VEĆ SAMO PARČE PAPIRA

DA SAČUVA SVOJE USPOMENE.

​SVAKO SLOVO K'O ISKRA BISTRA,

IZ DUŠE SE KAO SUZA LIJE,

ON PIŠE O SVEMU ŠTO JE PROŠLO,

I ŠTO SE U SRCU VEČNO KRIJE.

​PERO MU TREPERI K'O PTICA,

DOK ZAVIČAJ KROZ STIH OŽIVLJAVA,

ON NIJE SAM, DOK REČI SE REDAJU,

ON JE ČUVAR SVOGA ZABORAVA.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

Na pustoj njivi u kasno leto

stoji taj čuvar od

krpa

vetar mu kida rukave

dok divlja ptica slamu mu čerupa

Pocepan kaput na vetru se vije

stari je šešir zgužvan i siv

ptice ga više uopšte ne boje

on nemo stražari ko da je živ

Novembar stiže i donosi blato

hladna ga kiša kvasi

dok teške kapi padaju na njega

zadnji se zračak sunca ugasi

A onda zima navuče belo

vetrovi besni divljaju jače

sneg polako pokriva mu telo

I niko zanjim nezaplače

S Pavlović 🌙✍️

MOJ OTAC

​DOK GLEDAM SLIKU ŠTO U RAMU STOJI,

DUŠA MI SE OD SEĆANJA BOLI.

OTAC MOJ, KAO STENA,

U SRCU MOM JOŠ UVEK BIJE.

​PUTEVE SVOJE SA TOBOM SAM GAZIO,

DOK SI ME TI, OČE, KROZ ŽIVOT PAZIO.

SADA KAD TE NEMA, TIŠINA ME STEŽE,

ALI ME USPOMENA ZA TEBE VEŽE.

​NISI VIŠE OVDE, AL' U MENI ŽIVIŠ,

I SA NEBA TIHO, KAO NEKAD, DIVIŠ.

HVALA TI ZA SVE, ZA SVAKU REČ I BRIGU,

TUŽNU SAM O TEBI NAPISAO KNJIGU.

​POČIVAJ U MIRU, MOJ OČE MILI,

HVALA TI ZA SVE ŠTO SMO ZAJEDNO BILI.

TVOJ SIN TE PAMTI, DOK MU SRCE BIJE,

U TVOM ZAGRLJAJU MOJA DUŠA SE KRIJE.

​S Pavlović 🌙✍️

STAROST MOJA

​DOŠLA JE TIHO, K'O MAGLA SA BREGA,

SREBROM JE KOSU POKRILA PRE SVEGA.

STAROST MOJA, TA POZNATA GOŠĆA,

DONELA MIR UMESTO RADOSTA.

NE KUCAM VIŠE NA TUĐA VRATA,

SAD MI JE SAMOĆA OD SREBRA I ZLATA.

​DOK GLEDAM RUKE, TE RUKE OD RADA,

ŠTO SU BILE ŠTIT OD SVAKOGA JADA,

VIDIM U NJIMA SVE PROŠLE GODINE,

REKE ŠTO TEKU KROZ MOJE DALJINE.

NIJE ME STAROST SLOMILA U HODU,

DALA MI JE MIR I NAJVEĆU SLOBODU.

​NE ŽALIM ZA ONIM ŠTO JE NEKAD BILO,

ŠTO SE U MLADOSTI LUDO POTROŠILO.

SAD MOJE SRCE ČISTU PRIČU PIŠE,

U OVOM MIRU NAJLAKŠE SE DIŠE.

GOSPODAR SAM SVOGA MIRA I ŽARA,

DOK SE OVA KNJIGA POLAKO ZATVARA.

​NEKA TEKU DANI, NEKA VREME PROLAZI,

JA ČEKAM SUNCE ŠTO SA BRDA IZLAZI.

STAROST JE SAMO JEDNA STAZA NOVA,

GDE SE NAJZAD BUDIŠ IZ SVIH SVOJIH SNOVA.

OSTAJE PESMA DA SE ZA MNOM ČUJE,

DOK MOJA DUŠA U MIRU PUTUJE.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

​GOSPODAR NOĆI

​U GUSTOJ TAMI, GDE MESEC DREMA,

SOVA SE TIHO ZA LET SPREMA.

OČI JOJ SJAJE KO DVA ŽARA,

DOK NOĆNU TIŠINU KRILIMA PARA.

​MUDROST JOJ ĆUTANJE, SNAGA JE LET,

DOK CEO SVET SPAVA, ONA VIDI SVE.

NE ČUJE SE ZAMAH, NI ŠUŠANJ LISTA,

SAMO JOJ POGLED KO SREBRO BLISTA.

​A KAD SE TIŠINA NAD ŠUMOM SVIJE,

NJEN MEKI GLAS SE NEŽNO LIJE.

"HU-HU" ODJEKUJE KO PESMA STARA,

DOK MIRNU NOĆ SVOJIM DAHOM STVARA

PUTUJE.

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️

​

Čuvar Svoga Praga. U. Levču🌙✍️

​Dok zora nad Levačem svane

i magla s reke na Sekurić krene

ja pred svojim  zivotom stojim

i s ponosom u grudima srce bije

svaki korak, svaki uzdah i trag brojim,

pred senkama predaka nikad se ne bojim.

​Gledam u nebo, u svitanje rano,

gde je sveto ime zapisano, u tkani venac stihova mojih

Tu su korijeni moji, duboki i čvrsti,

što prkose vremenu, olujama i smrti.

​Pradeda Obren, temelj i stena,

što nosi snagu iz davnih vremena,

pa baka Mileva, blagog lica sjaj,

što je uvek znala gde je topli raj.

Tu je majka Dobrila, svetlost sa ognjišta,

bez koje na svetu ne ostade ništa,

i otac Milašin ponos i dika bio čuvar svog ognjišta  svoga Levča

​Pa prababa Borika, što nadimak dade,

da se u duši sase pesmom probude nade,

deda Vladimir, mudri dobri starac, koji zivi unama

Pa dalje u maglu, u duboku davninu,

gde čukun deda Isailo brani našu istinu,

i stari Radovan sa prastarog praga

I čukun čuku. Baba Stanica bilaje ziva žaravica žena zmaj sto čuva svoj zavičaj

i čukun čukun baka Ubavka, duši tako draga.

​Brojim ih redom, na brojanici stihova,

dok se miomiris širi iz starih vrtova.

Svi oni stoje, kao vojska svetla,

da me čuvaju od zla

Nisu oni nestali, niti su zaboravljeni,

u mom biću su uklesani, rođenjem spojeni.

​Ja sam samo glasnik, pero u rukama,

što ih vaskrsava u ovim mukama,

što ih pesmom brani od zaborava i tame

Dok ja dišem, i dok Levač diše,

njihovo se ime u večnost

Pise

​Moji mili, moji verni čuvari,

dok se stara vatra na ognjištu žari,

vi ste mi snaga, vi ste mi zavet sveti,

dok vetar nad Sekurićem

Leti

Stojim uspravno, s vašim imenom na usnama,

Ja  Slaviša, čuvar ognjišta  i mojih pesama

S Pavlović 🌙✍️

Mrak

Gasi se svetlo, stiže crna noć,

Tama sad ima tu glavnu moć.

U Sekurič tišina polako. Pada

Sa neba mesec kroz prozore gleda.

Sve je utihnulo, spava celo selo,

Mrak je pokrio i crno i belo.

Nema nigde nikog, ugasila se vatra,

Samo vetar priča dok te tama posmatra.

   ​S. PAVLOVIĆ🌙✍️

REČ SA KUĆNOGA PRAGA

Ja sam pesnik što ne traži slavu,

već u stihu nosi muku pravu.

Nisam došao da ti prodajem snove,

već da čujem kako život zove.

Nije pesnik onaj što u knjizi piše,

već onaj što narod kroz njega diše.

Ako narod moju pesmu ne čuje,

džaba rima što se nebom kuje.

Tvoj život, tvoja staza i tvoj prag,

to je pesniku najteži trag.

— S. Pavlović 🌙✍️

Pesnički Zavet

​„Nisam tražio slavu, niti velika čuda

samo sam hteo da čovek budem čist

da moja dobra dela  bude moja vodilja suda

i da ostavim za sobom iskren i  upečatljiv list

S. Pavlović 🌙✍️

​

ZASEOK REKA MOJ ŽIVOT

​U selu Sekurič, u zaseoku Reka,

gde život teče k'o suza meka,

tu stoji kuća, u njoj se patim,

za prošlim danima tiho se vratim.

​Levačka deset, adresa bola,

gde život liči na teška kola,

radim od jutra, radim do noći,

a niko ne pita kako ću proći.

​Rane na nogama, bolest u telu,

tražim pomoć, a nalazim celu

gorku istinu što ljude slama,

ostavljen svima, a najviše vama.

​Majka Dobrila u srcu spava,

a zemlja naša sad nije prava,

tuđe su ruke prisvojile sve,

a meni ostale samo su brige, zar ne?

​Sestra i zet, krov iznad glave,

a duša mi traži neke druge trave,

neke druge pute i malo mira,

dok tiha tuga tamburu svira.

​Noćas se sećam dede sa Drine,

i slavne prošlosti, naše rodbine,

a danas sam, brate, ko list na grani,

u ovom sokaku, u ovim dani'.

​Al' ne dam se lako, dok srce bije,

dok čaša se nada još uvek pije,

makar po kiši, makar po zimi,

Slaviša čeka da pravdu primim.

​I ako sutra nestane glasa,

i ako internet izgubi saša

pesma će ova u vama trajati,

da čovek ne sme nikada stati.

​S. Pavlović 🌙✍️

Sloboda pesnika

Ma pusti te njihove glupe zakone i red

meni reč teče kako hoće i kako mora

nekad je gorka ko pelin nekad slatka ko med

al je moja i ne čeka da svane zora

Ko će da mi broji slogove i da me uči

dok mi se u glavi vrti sto hiljada slika

sam se sa sobom celog života mučim

i ne treba mi savet od nekog tamo lika

Pišem jer moram i jer mi duša tako traži

cepam papire pa ih opet iznova lepim

u ovoj gomili gluposti i laži

ja samo za mrvom slobode tragam

SPavlović🌙✍️

Selo moje Sekuriču

Tamo gde su stare kuće i kapije krive

gde se rano budi i predveče leže

tamo moje uspomene još uvek prožive

i za rodni prag najjače me veže

Sekuriču selo moja zadnja snago

iz tvoje sam zemlje ja izvukao koren

sve što mi je nekad u životu drago

nosim u toj duši makar bio umoran

Kad me umore svi teski poslovi

i kad ova muka počne da me guši

ja pomislim nasebe i svoj zivot

da se mora živeti zbog mira u duši

Neka prođu godine i neka sve teče

tvoje stare staze zaboravit neću

tamo gde je najlepše svako rano veče

u svom Sekuriču ja pronađem sreću

SPavlović🌙✍️

POVRATAK U ZAVIČAJ

​STIGLI SMO TAMO GDE SUNCE KRAJ PRAGA SPAVA,

GDE MIRIS DUNJA JOŠ UVEK SEĆANJA BUDI.

TU GDE JE NEKADA TREPTALA RADOST STARA,

I GDE SE SRCEM NAJTOPLIJE LJUBAVI NUDI.

​NISU TO SAMO REČI U PISMO STAVLJENE,

VEĆ TIHI ŠAPAT ŠTO KROZ VREME PLOVI,

ZA ONE ŠTO SU NAS U ŽIVOT ISPRATILI,

I ČIJI LIKOVI SU NAŠI NAJLEPŠI SNOVI.

​NE TREBA PAPIR DA BI SE REKLO HVALA,

NI ZIVOT DA SE POKAŽE ŠTA DUŠA NOSI.

DOVOLJAN JE POGLED, ZAGRLJAJ BEZ KRAJA,

I MIR KOJI U SEBI ČOVEK PROSI.

​JER RODITELJI NE TRAŽE VELIKE PRIČE,

VEĆ SAMO DA SE PAMTI POREKLO I IME,

DA SE SA PONOSOM KORAČA KROZ ŽIVOT,

I ČUVA TOPLINA OGNJIŠTA KROZ SVE ZIME

​S. PAVLOVIĆ 🌙✍️