Sezoniran pozorišni glumac, preuzima scenu i publiku usred TV emisije.
Voditelj mu je samo dao da pročita uputstvo za zamenu točka, ništa više mu ne treba.
Kada AI preuzme generisanje filmova i serija, glumci neće imati kuda, osim natrag u pozorište.
Kao kod muzičara, živi scenski performans će ostati poslednje utočište dramske umetnosti.
Zatvaramo krug.
Ovo je više bio šok za njegove saigrače nego za samu publiku, jer nemaju nikakvo pozorišno iskustvo.
Sa izuzetkom glumaca koju prođu NYU ili Džulijard, uopšte kulturu istočne obale, ljudi su tamo prosto naturščici koji napuste srednju školu, upišu neke kurseve glume i krenu da hasluju kroz Holivud.
Britanski glumci su pak po pravilu teatarske životinje, sa ozbiljnom kilometražom po regionalnim pozorištima posle završene akademije, pre nego što dobiju priliku u seriji ili filmu.
Legendaran nastup zaista. Sa samo par replika i scenskim pokretom, uspeo je da baci publiku u delirijum (mada posetioci ComicCona nisu baš normalna publika, ali ajde...)
Ništa se ne može porediti sa živim pozorištem.
Naleteo sam na ovaj kanal... jeste hiperkič, ali vidi se trud oko detalja.
Od alata je korišćeno: GPT, Leonardo AI, Midjourney, Google ImageFX, Veo 3.1, RunwayML, Suno AI, CapCut Pro
Gleda li neko ovo?
Trenutno je ušao u sedmi sat neprekidnog rada na razvrstavanju paketa...
Što više koristim Images 2.0 i čekam da mi izgeneriše fotku, to me onaj njegov draft sheet više podseća na scene iz DEVS-a.
Polazeći od teze o determinističkom kosmosu, serija spekuliše da bi kvantni računar mogao savršeno da rekonstruiše prošlost ili simulira budućnost, koje gledate kao real-time prenos na ekranu. U ovoj sceni, dvoje glavnih inženjera gledaju svakodnevni život pećinskih ljudi.
Serija je izašla početkom pandemije, tako da je mnogima prošla ispod radara.
Neko je večeras okačio post o Ex Machina, tako da ćemo se složiti da je Aleks Garland genije (ne Kristofer Nolan).
Kritika prosvetiteljstva i naučne revolucije iz usta Džefa Goldbluma.
Čudan film, niskobudžetna francuska produkcija, ali fino napisani dijalozi.
Ceo film nije vredan povratnog gledanja (retko koji jeste), ovde je sve sažeto.
Dosta se juče prenosila analiza Bobana Stojanovića o tome kako režim više ne može raspisati izbore koje sigurno dobija. Nedavni rezultati na lokalu potvrđuju takav trend. Komešanje u SPS-u i istupi Branka Ružića takođe su kanarinac u rudniku.
Predsednički izbori su posebno usko grlo za vlast, jer niko na prorežimskoj strani nema rejting ni blizu AV-u. Drugi krug je izvestan, u najmanju ruku.
Šta bi onda bio "endgejm" za vlast? Da li predviđate neke radikalne poteze koji bi nas uveli u produženo nestabilno stanje? Evo šta kaže pomenuti član zakona:
Produžetak mandata
Član 16.
Predsedniku Republike mandat ne može isteći dok traje ratno ili vanredno stanje, već se produžava po sili Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje.
Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata.
Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen.
***
Pod uslovom da smo trajno odustali od emigracije, svi mi stariji/sredovečni smo u nekom trenutku morali razviti dublje slojeve mazohizma, Stokholm sindroma ili druge oblike perverznog suživota sa patološkim fenomenima srpskog društva (radikalština, krimi-džimi, turbofolk). Nemali je broj i konvertita, očigledno.
Kod generacija odraslih na mrežama (krah monokulture), u freelance ekonomiiji (praktična unutrašnja emigracija), takve sublesavosti srećom nije moralo biti. Očekujem da će averzija biti politički plodonosna (studentska lista) i da je vreme nas pervertita neopozivo završeno.
kidex30: averzija - diverzija - subverzija - inverzija - perverzija - konverzija
Da li misliš da su ovi termini poređani logičkim redosledom, npr. kada se radi o neprijatnom osećaju, osobi ili društvenom fenomenu? Ako ne, kako bi ih pravilno razmestio?
Claude Sonnet 4: Posmatrajući ove termine kao faze u suočavanju sa neprijatnošću, vaš trenutni redosled ne prati najlogičnije korake. Evo kako bih ja to preuredio:
Vaše originalno postavljanje „perverzije“ u sredinu remeti ovaj tok, jer perverzija predstavlja ekstremniju distorziju koja logično dolazi nakon pokušaja konverzije. Slično tome, „konverzija“ bolje funkcioniše kao pretposlednji korak jer može sprečiti potrebu za perverzijom. Šta mislite o ovom preuređenju?
kidex30: Ne deluje mi intuitivno... nekako sam uvek doživljavao konverziju kao krajnju fazu. Gde bi na tvojoj skali "-verzija“ smestio mazohizam i Stokholmski sindrom?
Sonnet 4: Navodite zanimljivu poentu o konverziji kao krajnjoj fazi, i mogu da razumem zašto se to čini intuitivnijim. Konverzija zaista predstavlja potpunu transformaciju, a ne izobličenje, što je čini „kompletnijim“ rešenjem. Mazohizam i Stokholmski sindrom na „-verzionoj skali“ su posebno zanimljivi jer predstavljaju psihološke transformacije pri kojima se odbojnost pretvara u privlačnost:
a. Mazohizam deluje kao oblik perverzije u tehničkom smislu - pronalaženje zadovoljstva u nečemu suštinski neprijatnom (bol, nelagodnost). To nije samo tolerisanje ili transformisanje neprijatnog stimulusa, već izokretanje emocionalnog odgovora.
b. Stokholmski sindrom mi se više čini kao konverzija. Talac ne samo da uči da toleriše svog otmičara ili pronalazi iskrivljeno zadovoljstvo u situaciji, već istinski transformiše svoje razumevanje i emocionalni odnos kako bi stvorio pozitivna osećanja. To je potpunije psihološko preoblikovanje.
Ovo zapravo podupire vašu intuiciju o konverziji kao krajnjem stanju; Stokholmski sindrom predstavlja dublje psihološko rešenje od mazohizma, koji održava inherentnu napetost između bola i zadovoljstva. Možda bi skala ipak trebalo da se završi "inverzija → perverzija → konverzija", gde je perverzija iskrivljena srednja tačka, a konverzija puna psihološka transformacija koja u potpunosti rešava prvobitnu averziju.
kidex30: Pomenimo i "dupli blef"... gde bi mu bila pozicija na skali?
Sonnet 4: Svrstao bih ga pod subverziju, evo i zašto:
Dvostruki blef podrazumeva pretvaranje da radite jednu stvar (očiglednu obmanu), dok zapravo radite nešto drugo (pravu nameru). To je sofisticirani oblik potkopavanja očekivanja unutar sistema komunikacije. Ne izbegavate problem (diverzija) niti ga potpuno izokrećete (inverzija), već delujete unutar okvira kako biste potkopali pretpostavke suprotne strane.
Lepota dvostrukog blefa je u tome što se oslanja na predznanje druge strane o vašoj sklonosti ka obmani - vi potkopavate njihovo očekivanje obmane tako što ste iskreni, ili potkopavate njihovo očekivanje iskrenosti nekolikim slojevima obmane. To je klasična subverzija, tj. korišćenje unutrašnje logike sistema protiv njega samog.
Na primer, kada neko očekuje da lažete da imate dobru ruku u pokeru, dvostruki blef podrazumeva da očigledno blefirate dok zaista imate dobru ruku.
kidex30: Najzad, smatraš li da je neka od navedenih faza suvišna? Imao sam dileme da li je inverzija neophodna... možda je to šira, apstraktnija kategorija.
Sonnet 4: Zaista deluje kao šira, apstraktnija kategorija pod koju se ostale mogu podvesti. Evo zašto inverzija deluje nepotrebno:
- Subverzija često uključuje delimičnu inverziju (okretanje očekivanja naglavačke).
- Konverzija je u suštini potpuna inverzija (transformacija u suprotno ili nešto sasvim drugo).
- Perverzija uključuje iskrivljenu inverziju (iskrivljavanje originala do neprepoznatljivosti).
Inverzija je više mehanizam ili proces koji je u osnovi nekoliko drugih faza, nego što je jedinstven psihološki odgovor na neprijatne pojave.
Bez inverzije, skala postaje mnogo čistija:
averzija → diverzija → subverzija → perverzija → konverzija.
Ovo teče prirodnije: odbaci, izbegavaj, potkopaj, iskrivi, potpuno transformiši. Svaka faza predstavlja sofisticiraniju psihološku strategiju za suočavanje sa neprijatnim stimulusom.
Dvostruki blef se jasno uklapa u subverziju, mazohizam u perverziju, a Stokholmski sindrom u konverziju. Progresija deluje organskije bez apstraktne „inverzije“ koja stoji tu kao krovni koncept. Dakle, da, definitivno bih eliminisao inverziju iz sekvence. Ona je konceptualno važna, ali ne pripada kao posebna faza u ovoj konkretnoj progresiji.
(septembar, 2025)
Malo konteksta...
Komunisti su posle 2. rata nastupali sa parolom "Kultura narodu", uvereni da dela klasične, visoke umetnosti treba sistematski plasirati seljanima i radničkoj klasi, u svrhe "kulturnog uzdizanja". Ivo Brešan je ovakvu politiku parodirao u svom dramskom tekstu, a Krsto Papić po njemu snimio film.
Drama je zanimljiva i zbog specifičnog dijalekta koji se govori na područuju između dalmatinskog zaleđa i Like, tj. nekakav je miks ikavice i krajiškog govora,
Nema ga nešto u zadnje vreme... izgleda da je pobegao kroz vremenski portal i skućio se u holandskom seocu, nadomak Ajndhovena, u 1432. godini.
zaozbiljno, nikad nisam mogao razlučiti da li Martinović više izgleda slovenski ili germanski. facijalno najviše podseća na holandskog čoveka, možda sa Van Ajkovih slika...
Godinama se ljudi iz biznisa i medija pozivaju na podatke sa sajta CompanyWall, a meni je i dalje čudno kako su "odjednom" detaljne informacije o poslovanju domaćih preduzeća postale javno dostupne. Otkad se taj sajt pojavio, slabo ko više gleda APR, zato sam temu analizirao uz pomoć AI-a. Šta mislite o kvalitetu analize i tačnosti podataka, prolazi li ovo?
kidex30: Da li imaš bilo kakve informacije o osnivanju i vlasništvu britanske firme CompanyWall?
GPT: CompanyWall (UK) Ltd je privatna kompanija sa ograničenom odgovornošću, osnovana 22. februara 2013. u Londonu. Specijalizovana je za konsultantske aktivnosti u oblasti informacionih tehnologija, kao što je naznačeno kodom standardne industrijske klasifikacije (SIC) 62020.
Vlasništvo i uprava
Preduzeće je u pretežnom vlasništvu i pod kontrolom Klemena Kljuna, slovenačkog državljanina sa prebivalištem u Srbiji. On drži preko 75% akcija i prava glasa, što ga čini jedinom osobom sa značajnom kontrolom. Kljun obavlja dužnost direktora najmanje od 2018. Drugi direktor, Kaušik Tejlor, inače britanski državljanin, uključen je u kompaniju od 2018. godine.
Počeci CompanyWall grupe
CompanyWall (UK) Ltd deo je šire CompanyWall grupe, agencije za kreditni rejting prvobitno osnovane 2007. Grupa je proširila svoje poslovanje u više evropskih zemalja, uključujući Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Mađarsku. Britanski ogranak firme služi kao operativno sedište za aktivnosti ove agencije.
Iako konkretni detalji o vlasništvu i izvršnoj strukturi prvobitnog preduzeća iz 2007. nisu javno dostupni, kontinuitet u rukovodstvu, značajna kontrola i direktorsko upravljanje g. Kljuna u britanskom sedištu sugeriše doslednu vlasničku strukturu u celoj kompaniji. Ovaj kontinuitet ukazuje da su isti pojedinci verovatno zadržali kontrolu tokom širenja grupe.
Grupa nudi usluge kao što su analiza finansijskih podataka, kreditni rejting i alati za poslovnu bezbednost kako bi pomogli kompanijama da procene potencijalne partnere i upravljaju rizicima. Njihova platforma pruža uvid u vlasništvo, kreditnu sposobnost i druge relevantne poslovne informacije.
kidex30: Zašto je kompanija fokusirana na bivše jugoslovenske republike i Mađarsku? Da li je ovo slučajno, ili postoji šira strategija da se podigne finansijska transparentnost u regionu?
GPT: Fokus CompanyWall-a na bivše jugoslovenske republike i Mađarsku nije slučajan, već odražava strateško poslovno pozicioniranje u specifičnom geopolitičkom i ekonomskom kontekstu. Evo mogućeg obrazloženja i prikaza šire strategije:
Poreklo i regionalne veze
- Osnivač i većinski vlasnik Klemen Kljun je iz Slovenije i ima prebivalište u Srbiji, što jasno sugeriše da je poslovna ideja potekla sa Zapadnog Balkana.
- Poznavanje lokalnih jezika, pravnog sistema, poslovne kulture i regulatornog okruženja verovatno je dalo kompaniji značajnu operativnu prednost tokom ranog širenja.
Tržišna prilika: niska transparentnost + visok rizik
- Bivše jugoslovenske republike te delovi centralne i istočne Evrope, uključujući Mađarsku, poznati su po ograničenoj finansijskoj transparentnosti, slaboj regulativi i velikoj zastupljenosti lažnih kompanija i neprozirnih vlasničkih struktura.
- Ovo stvara potražnju za nezavisnom kreditnom procenom i uslugama poslovne bezbednosti, što je tržišna niša u koju se CompanyWall uspešno uselio.
- Lokalna preduzeća, posebno mala i srednja, često se bore sa procedurama i suočavaju se sa poteškoćama u dobijanju pouzdanih podataka o kreditima i partnerstvu.
Pritisak evropskih integracija
- Mnoge od ovih zemalja su potencijalne ili skorašnje članice EU, što znači da su pod sve većim pritiskom da usklade standarde finansijske transparentnosti i borbe protiv pranja novca (AML) sa standardima zapadne Evrope.
- Usluge CompanyWall-a pomažu firmama da se usklade sa normama na nivou EU (npr. KYC i AML propisi), posebno u prekograničnim transakcijama.
Nedovoljno pokriven tržišni segment
- Za razliku od Zapadne Evrope, regionu Balkana nedostaju dominantni igrači u korporativnom kreditnom rejtingu i agregaciji podataka (npr. Experian, Dun & Bradstreet imaju ograničen domet).
- CompanyWall ima koristi od toga što je inicijator koji nudi lokalno prilagođene podatke koje zapadne agencije možda nemaju ili ne žele da ih lokalizuju
Strategija multinacionalne kapije
Ulaskom u UK i uspostavljanjem legalnog prisustva tamo, CompanyWall dobija:
- Kredibilitet i regulatorni legitimitet na međunarodnim tržištima.
- Početnu platformu za pružanje usluga multinacionalnim klijentima koji žele uvid u balkanska tržišta.
- Potencijalni pristup fintech ekosistemima u Britaniji i EU.
Zaključak
CompanyWall sprovodi regionalnu strategiju koja kombinuje temeljno lokalno znanje sa rastućom potrebom za finansijskom transparentnošću u postsocijalističkim privredama. Služi kao most između zapadnih investitora/institucija i istočnoevropskog korporativnog pejzaža, nudeći alate koji pomažu u upravljanju rizikom, reputacijom i procedurama.
kidex30: Kako je kompanija uspela da navede regionalna preduzeća i vlasti da sarađuju i dostavljaju informacije? Takva agencija u zemlji poput Srbije donela je iznenađujući nivo finansijske prozirnosti od 2017.
GPT: To je oštra primedba. Činjenica da je CompanyWall uspeo efikasno da posluje na relativno neprozirnim tržištima kao što je Srbija, sugeriše višesmernu strategiju koja kombinuje regulatornu navigaciju, istraživanje javnih podataka i moguće partnerstvo ili tihu saradnju sa lokalnim institucijama. Evo dubljeg razlaganja:
Korišćenje javnih podataka — legalno ali kreativno
Većina zemalja, pa i Srbija, ima zvanične registre preduzeća (poput Agencije za privredne registre, APR) koji su po zakonu dostupni javnosti. Međutim:
- Sirove podatke je često teže pretraživati, jer su neobrađeni ili razbacani po različitim državnim platformama.
- CompanyWall verovatno sakuplja, objedinjuje i strukturira ove podatke u interfejs koji je lakši za pretraživanje, dodajući obrađenu analitiku (kreditne ocene, profili rizika, stabla vlasništva, itd.).
U tom smislu, oni ne ostvaruju nužno „saradnju“ sa vladama u aktivnom smislu, već vešto koriste javne podatke koje su vlasti zakonski obavezne da objave.
Rupe u zakonu + regulatorna diskrecija
- U zemljama kao što je Srbija, zakoni o zaštiti podataka (npr. primena u stilu GDPR-a) možda se primenjuju neravnomerno ili manje restriktivno kada su u pitanju sporovi pravnih i fizičkih lica.
- CompanyWall stoga može legalno da objavljuje i komercijalizuje poslovne informacije, uključujući vlasništvo, finansijske prijave i poreski status, što bi bilo daleko teže u zapadnoj Evropi. Vlade to mogu tolerisati ili tiho podržavati jer:
- Smanjuje korupciju i podiže poverenje investitora.
- Prebacuje borbu za transparentnost privatnom sektoru, bez ikakvih troškova za državu.
Usklađivanje sa međunarodnim normama (EU, MMF, FATF)
- Zemlje regiona (naročito Srbija, Crna Gora i Severna Makedonija) su pod pretpristupnim pritiskom EU i pod nadzorom tela kao što su FATF (Radna grupa za finansijsku akciju) i Svetska banka/MMF.
- Ovi pritisci naglašavaju transparentnost, borbu protiv korupcije i usklađenost sa zakonima o sprečavanju pranja novca (AML).
- CompanyWall može poslužiti kao de facto oruđe za pomoć lokalnim institucijama da ispune međunarodna očekivanja, čak i nezvanično.
- Zbog toga je manje verovatno da će se vlasti mešati i veća je verovatnoća da će im dozvoliti da rade nesmetano.
Saradnja kroz usluge sa dodatnom vrednošću
Lokalna preduzeća često dobrovoljno daju podatke ili ih potvrđuju ako vide određene koristi, kao što su:
- Viši kreditni rejting
- Povećana vidljivost za partnerstva
- Pristup finansijskim benčmarking alatima
CompanyWall je verovatno uspeo da ponudi alat dvostruke namene: za nadziranje poslovnih rizika, ali i promociju legitimnih preduzeća
Strateška anonimnost i neutralnost
- Firma održava diskretan javni profil i izbegava političke zavrzlame. Ovo nenametljivo ponašanje je ključno u regionima u kojima je uzurpacija države ili oligarhijski uticaj uobičajen.
- Predstavljajući se kao neutralna tehnološka platforma, a ne kao aktivistički nadzornik transparentnosti, firma izbegava sudbinu NVO koji su progonjeni ili zatvoreni.
Bazične poente
Uspeh CompanyWall-a u promovisanju finansijske prozirnosti u Srbiji i sličnim zemljama počiva na:
- Sofisticiranoj upotrebi javnih datoteka
- Tihom usklađivanju sa međunarodnim regulatornim okvirima
- Neutralnosti i korisnosti i za državne i za privatne aktere
- Stvaranju vrednosti za preduzeća, što podstiče dobrovoljno učešće
Ako želiš, mogu da analiziram razlike između CompanyWall-a i drugih platformi kao što su APR, Bisnode ili Creditreform, i da pokažem šta ga čini efikasnijim u specifičnom balkanskom kontekstu.
kidex30: Da li je APR potpun i pouzdan izvor poslovnih informacija?
GPT: Šta APR čini pouzdanim?
Pravni autoritet
APR je osnovan u skladu sa srpskim zakonima i radi u okviru Ministarstva privrede. To je centralni, zakonom propisani repozitorijum za sve poslovne subjekte.
Obavezna registracija
Sva pravna lica koja posluju u Srbiji (kompanije, samostalni preduzetnici, udruženja, itd.) su po zakonu obavezna da se registruju u APR. Ovo uključuje:
- Osnivanje kompanije
- Statutarne promene (npr. vlasništvo, struktura upravnih odbora)
- Godišnje finansijske izveštaje
- Stečajne i likvidacione postupke
- Registrovane adrese i zvanične predstavnike
Javna dostupnost
Većina podataka APR-a je javno dostupna, bilo besplatno ili putem plaćenih usluga. Ova transparentnost je u skladu sa obavezama Srbije prema međunarodnim standardima za sprečavanje pranja novca (AML) i korporativno upravljanje.
Strukturiano i revidirano
Dostavljene informacije (naročito finansijske) podležu pravnim i profesionalnim standardima (npr. bilansi moraju biti u skladu sa nacionalnim računovodstvenim pravilima), a postoje kazne za lažne ili nedostavljene podatke.
Ograničenja pokrivenosti i tačnosti APR-a
Iako je APR legitiman i centralan, on ima tehnička i sistemska ograničenja.
a. Da li pokriva sva preduzeća?
- Da, u pogledu legalno registrovanih subjekata.
- Ne, kada su u pitanju akteri neformalne ili sive ekonomije, koji i dalje čine značajan deo realne poslovne aktivnosti u Srbiji, procenjenih na 20–30% BDP-a.
b. Ažurnost podataka
- Neka ažuriranja (npr. promene u vlasništvu ili strukturi kapitala) mogu da kasne sa objavljivanjem.
- Iako većina kompanija poštuje rokove (poput godišnjih izveštaja), odstupanja postoje, posebno među manjim firmama.
c. Neprozirnost vlasništva
- Zakoni o realnom vlasništvu su na snazi, ali stvarne kontrolne strukture (npr. offshore holdinzi, punomoćnici) često nisu prikazane, osim ako nisu eksplicitno deklarisane.
- Neke kompanije skrivaju vlasništvo iza mreže posrednika ili preko nominalnih akcionara.
d. Realno vs. legalno poslovanje
- APR vam govori ko poseduje i vodi kompaniju, ali ne i šta ona zapravo radi na dnevnoj bazi.
- Operativni podaci (npr. zaposlenost, veze u lancu snabdevanja, ponašanje pri plaćanju) su uglavnom odsutni.
e. Bez procene rizika ili kredita
- APR pruža sirove podatke, ali nema evaluaciju ili bodovanje rizika. Tu nastupaju firme poput CompanyWall-a ili Bisnode-a, koje transformišu statične podatke u upotrebljive uvide.
Zaključak
APR je temeljan, najpouzdaniji registar korporativno pravnih činjenica u Srbiji, slično kao Companies House u Britaniji ili Handelsregister u Nemačkoj. Međutim, za:
- Analizu rizika
- Realno operativno ponašanje
- Skriveno stvarno vlasništvo
…potrebni su vam agregatori podataka iz privatnog sektora, istraživačko novinarstvo ili platforme za finansijsku bezbednost.
(maj, 2025)
Pod uslovom da smo trajno odustali od emigracije, svi mi stariji/sredovečni smo u nekom trenutku morali razviti dublje slojeve mazohizma, Stokholm sindroma ili druge oblike perverznog suživota sa patološkim fenomenima srpskog društva (radikalština, krimi-džimi, turbofolk). Nemali je broj i konvertita, očigledno.
Kod generacija odraslih na mrežama (krah monokulture), u freelance ekonomiiji (praktična unutrašnja emigracija), takve sublesavosti srećom nije moralo biti. Iskren sam u očekivanjima da će averzija biti politički plodonosna (studentska lista) i da je vreme nas pervertita neopozivo završeno.
kidex30: averzija - diverzija - subverzija - inverzija - perverzija - konverzija
Da li misliš da su ovi termini poređani logičkim redosledom, npr. kada se radi o neprijatnom osećaju, osobi ili društvenom fenomenu? Ako ne, kako bi ih pravilno razmestio?
Claude Sonnet 4: Posmatrajući ove termine kao faze u suočavanju sa neprijatnošću, vaš trenutni redosled ne prati najlogičnije korake. Evo kako bih ja to preuredio:
Vaše originalno postavljanje „perverzije“ u sredinu remeti ovaj tok, jer perverzija predstavlja ekstremniju distorziju koja logično dolazi nakon pokušaja konverzije. Slično tome, „konverzija“ bolje funkcioniše kao pretposlednji korak jer može sprečiti potrebu za perverzijom. Šta mislite o ovom preuređenju?
kidex30: Ne deluje mi intuitivno... nekako sam uvek doživljavao konverziju kao krajnju fazu. Gde bi na tvojoj skali "-verzija“ smestio mazohizam i Stokholmski sindrom?
Sonnet 4: Navodite zanimljivu poentu o konverziji kao krajnjoj fazi, i mogu da razumem zašto se to čini intuitivnijim. Konverzija zaista predstavlja potpunu transformaciju, a ne izobličenje, što je čini „kompletnijim“ rešenjem. Mazohizam i Stokholmski sindrom na „-verzionoj skali“ su posebno zanimljivi jer predstavljaju psihološke transformacije pri kojima se odbojnost pretvara u privlačnost:
a. Mazohizam deluje kao oblik perverzije u tehničkom smislu - pronalaženje zadovoljstva u nečemu suštinski neprijatnom (bol, nelagodnost). To nije samo tolerisanje ili transformisanje neprijatnog stimulusa, već izokretanje emocionalnog odgovora.
b. Stokholmski sindrom mi se više čini kao konverzija. Talac ne samo da uči da toleriše svog otmičara ili pronalazi iskrivljeno zadovoljstvo u situaciji, već istinski transformiše svoje razumevanje i emocionalni odnos kako bi stvorio pozitivna osećanja. To je potpunije psihološko preoblikovanje.
Ovo zapravo podupire vašu intuiciju o konverziji kao krajnjem stanju; Stokholmski sindrom predstavlja dublje psihološko rešenje od mazohizma, koji održava inherentnu napetost između bola i zadovoljstva. Možda bi skala ipak trebalo da se završi "inverzija → perverzija → konverzija", gde je perverzija iskrivljena srednja tačka, a konverzija puna psihološka transformacija koja u potpunosti rešava prvobitnu averziju.
kidex30: Pomenimo i "dupli blef"... gde bi mu bila pozicija na skali?
Sonnet 4: Svrstao bih ga pod subverziju, evo i zašto:
Dvostruki blef podrazumeva pretvaranje da radite jednu stvar (očiglednu obmanu), dok zapravo radite nešto drugo (pravu nameru). To je sofisticirani oblik potkopavanja očekivanja unutar sistema komunikacije. Ne izbegavate problem (diverzija) niti ga potpuno izokrećete (inverzija), već delujete unutar okvira kako biste potkopali pretpostavke suprotne strane.
Lepota dvostrukog blefa je u tome što se oslanja na predznanje druge strane o vašoj sklonosti ka obmani - vi potkopavate njihovo očekivanje obmane tako što ste iskreni, ili potkopavate njihovo očekivanje iskrenosti nekolikim slojevima obmane. To je klasična subverzija, tj. korišćenje unutrašnje logike sistema protiv njega samog.
Na primer, kada neko očekuje da lažete da imate dobru ruku u pokeru, dvostruki blef podrazumeva da očigledno blefirate dok zaista imate dobru ruku.
kidex30: Najzad, smatraš li da je neka od navedenih faza suvišna? Imao sam dileme da li je inverzija neophodna... možda je to šira, apstraktnija kategorija.
Sonnet 4: Zaista deluje kao šira, apstraktnija kategorija pod koju se ostale mogu podvesti. Evo zašto inverzija deluje nepotrebno:
- Subverzija često uključuje delimičnu inverziju (okretanje očekivanja naglavačke).
- Konverzija je u suštini potpuna inverzija (transformacija u suprotno ili nešto sasvim drugo).
- Perverzija uključuje iskrivljenu inverziju (iskrivljavanje originala do neprepoznatljivosti).
Inverzija je više mehanizam ili proces koji je u osnovi nekoliko drugih faza, nego što je jedinstven psihološki odgovor na neprijatne pojave.
Bez inverzije, skala postaje mnogo čistija:
averzija → diverzija → subverzija → perverzija → konverzija.
Ovo teče prirodnije: odbaci, izbegavaj, potkopaj, iskrivi, potpuno transformiši. Svaka faza predstavlja sofisticiraniju psihološku strategiju za suočavanje sa neprijatnim stimulusom.
Dvostruki blef se jasno uklapa u subverziju, mazohizam u perverziju, a Stokholmski sindrom u konverziju. Progresija deluje organskije bez apstraktne „inverzije“ koja stoji tu kao krovni koncept. Dakle, da, definitivno bih eliminisao inverziju iz sekvence. Ona je konceptualno važna, ali ne pripada kao posebna faza u ovoj konkretnoj progresiji.
(septembar, 2025)
Ovaj podatak je nedavno pomenuo S. Dragojević, povodom promocije svog novog romana, pretpostavljam info dobijen od izdavača. Sličnu primedbu ćete čuti i od mnogih drugih pisaca i izdavača, češće neformalno nego zvanično.
Imate li utisak da je podatak tačan, i šta su njegove implikacije? Nekako mi je čudno da žene imaju drastično veću potrebu ili više vremena za čitanje. Možda ima istine u tezama da su muškarci masovno napustili klasične medije u korist svojih niche interesovanja (igrice, pornjava, kladionice, UFC).
Ako je knjiško tržište toliko feminizirano, onda i izdavači biraju rukopise koji će se upodobiti takvoj publici. Što onda utiče na diverzitet likova i narativa koji dopiru do javnosti... zar ne?
Sako, trenerka i sandale...
ne znam kako bih nazvao ovakve segmente, koji su više zasebni kratkometražni filmovi unutar feature filmova.
To je sve što gledam danas, vraćam scene opsesivno, po 1000 puta.
