u/sremacki-govnar

Da li ste ispratili šta se sve dešava i šta ljudi rade uz AI? Merge-uju igrice uz reverse engineering, prave besplatne open source kopije Adobe programa, portuju celu PS5 konzolu na PC... Gde ovo vodi? Zar će stvarno jedna struka i oblast u kojoj je do sada trebalo dosta znanja kako bi se savladala samo nestati? Da li će svako moći da pravi svoj softver i neće biti potrebe za stručnjacima? Da li je tako isto i sa veštinama grafičkog dizajna? Veoma volim IT, imam 17 godina i želeo sam da se bavim softverskim inženjeringom odavno, ali se plašim da do kraja studija neće biti potrebe... Šta kažete? Da li dolazi doba gde će svako moći bez ikakvog znanja da napravi šta god mu treba? Da li samo da pratim ono što želim? Razmisljam i o Cyber security.

Pozdrav svima,

Imam 17 godina, učenik sam računarskog smera gimnazije i ovo je moj prvi projekat. Želim da čujem vaše mišljenje o tome šta je dobro, a šta ne. Svaki vid pomoći, kritike i ideje je dobrodošao.

Da li je Cyber security perspektivan u Srbiji? Ima li domaćeg posla ili rad za strano tržište? Koliko je teško postati CyberSec analyst? Penetration tester? Ima li neko ovde ko se uspeo pronaći u ovom polju?

This post contains content not supported on old Reddit. Click here to view the full post

Imam 17 godina i uskoro krećem u treću godinu gimnazije, računarski smer. Ceo život sam voleo računare i više vremena proveo za njima nego bilo gde drugde. Da li se isplati da studiram softversko inženjerstvo ili bilo šta drugo u IT svetu ili ću do završetka studija 2032. godine ostati bez posla u struci?

Mislite li da je u redu gledati film iz dva dela? Tipa sada odgledam prvih sat vremena, prispava mi se, legnem i ujutro pogledam ostatak filma? Ili počeo sam da gledam film u toku dana i moram da odem obavim nešto i tek za par sati ću sesti i opet ga gledati. Da li je doživljaj filma isti ili malo "ispari" ova prva polovina? Da li praktikujete ovaj način gledanja?

​

Zanima me kako poredite ova četiri sci-fi filma, pošto svaki od njih ima drugačiji pristup svemiru i naučnoj fantastici.

Kako biste ih rangirali od najboljeg do najgoreg? Takođe, šta mislite da svaki od njih ima bolje ili lošije od ostalih (priča, likovi, nauka, emocije, realizam itd.)?

Voleo bih da čujem vaša mišljenja i razloge iza vaših rangiranja.

Meni lično omiljena serija je Breaking bad i mislim da je neprevazidjena. Što se filmove tiče, teško mi je izdvojiti jedan omiljeni ili najbolji tako da bih naveo par: The shining, 12 angry men, there will be blood, apocalypse now, lepa sela lepo gore...

Da li ima neko ko još uvek skuplja dvd i blu-ray filmove i serije umesto da ih strimuje preko Netflixa, Prime, Disney... Moje mišljenje jeste da treba čuvati fizičku mediju iz razloga što ćemo doći do toga da ne posedujemo ništa, pogotovo posle ovog poteza koji je Sony uradio. Ako imate kolekciju neku, slike su dobrodošle!

Na dosadašnjim studentskim akcijama i protestima bio sam redovno aktivan, lepim nalepnice itd. Međutim, nakon što sam danas u svom selu video ćaci aktiviste koji su prikupljali potpise za svojim štandom, video sam da praktično nema političke alternative. Pretežno je prisutno starije stanovništvo, zatupljeno neandrejevim lažima. Na sledećim izborima S*S će u mom selu definitivno odneti većinu.

Voleo bih da se ja, zajedno sa par ortaka, aktiviram i predstavljam neku vrstu opozicije u selu, vid lokalnog otpora koji predstavlja podršku studentskoj listi, kako bi narod video da postoji neko ko može da se suprotstavi S*S-u. Za sebe uopšte ne marim, ne mogu mi uraditi ništa što bi me lično dotaklo. Svoju borbu svakako nastavljam.

Međutim, do sada se nikada nisam javno eksponirao svojim imenom i prezimenom, niti sam se previše isticao. Imam strah da bi moja porodica, posebno roditelji, mogla snositi posledice zbog mene. Na primer, da dobiju otkaze. Otac radi u državnoj firmi (zaposlen je vanstranački, još od Đinđića), u kojoj je direktor značajan S*S političar u gradu. Majka radi u privatnom sektoru.

Kako da se aktiviram i suprotstavim ćacima, a da pritom ne dovedem svoju porodicu u rizik? Da li je to uopšte moguće?

Na dosadašnjim studentskim akcijama i protestima bio sam redovno aktivan, lepim nalepnice itd. Međutim, nakon što sam danas u svom selu video ćaci aktiviste koji su prikupljali potpise za svojim štandom, video sam da praktično nema političke alternative. Pretežno je prisutno starije stanovništvo, zatupljeno neandrejevim lažima. Na sledećim izborima S*S će u mom selu definitivno odneti većinu.

Voleo bih da se ja, zajedno sa par ortaka, aktiviram i predstavljam neku vrstu opozicije u selu, vid lokalnog otpora koji predstavlja podršku studentskoj listi, kako bi narod video da postoji neko ko može da se suprotstavi S*S-u. Za sebe uopšte ne marim, ne mogu mi uraditi ništa što bi me lično dotaklo. Svoju borbu svakako nastavljam.

Međutim, do sada se nikada nisam javno eksponirao svojim imenom i prezimenom, niti sam se previše isticao. Imam strah da bi moja porodica, posebno roditelji, mogla snositi posledice zbog mene. Na primer, da dobiju otkaze. Otac radi u državnoj firmi (zaposlen je vanstranački, još od Đinđića), u kojoj je direktor značajan S*S političar u gradu. Majka radi u privatnom sektoru.

Kako da se aktiviram i suprotstavim ćacima, a da pritom ne dovedem svoju porodicu u rizik? Da li je to uopšte moguće?