u/Fine_Possibility4100

Koliko vas poznaje porodičnu istoriju? Ja sam dosta istraživao i uspio sam doći do 1870 i sada bi morao u Tešanj da idem u njihov arhiv. Zvao sam ih telefonom ali se niko ne javlja i mejl sam slao ali bez odgovora. Koliko vas je isto istraživalo i šta ste zanimljivo npronašli? Ja sam pronašao da je moj prandjed 1940 bio pismen i čak imam sačuvanu njegovu diplomu izdatu u Tuzli. Saznao sam da je je njegov otac imao dvije žene i da su u stvari njegova braća polubrać iz prvog braka.

Које приче познајете из периода НДХ? Ја ћу кренути са својом, напишите ако познајете неку. У мојој породици има само један погинули члан. Ово ми је прандјед(1929) причао, у питању је његов брат(1915) у наше село дошла су двојица усташа, један је био муслиман из сусједног села. И позвали су све војне способне мушкарце да се окупе у центру села, дошло је око 50мушкараца и они су пјешке кренули према том сусједном муслиманском селу. Значи само два војника су спроводила 50 Срба војно способних. У једном тренутку је прандједов брат причао неке шале и насмијао се, да би му онда пришао тај муслимански војник и кундаком га кренуо ударати до смрти, остали су само то гледали. Касније после рата тај муслиман је често долазио у моје село на коњу, никад није одговарао за злочине, јер сигурно мој предак није једини.

Које приче познајете из периода НДХ? Ја ћу кренути са својом, напишите ако познајете неку. У мојој породици има само један погинули члан. Ово ми је прандјед(1929) причао, у питању је његов брат(1915) у наше село дошла су двојица усташа, један је био муслиман из сусједног села. И позвали су све војне способне мушкарце да се окупе у центру села, дошло је око 50мушкараца и они су пјешке кренули према том сусједном муслиманском селу. Значи само два војника су спроводила 50 Срба војно способних. У једном тренутку је прандједов брат причао неке шале и насмијао се, да би му онда пришао тај муслимански војник и кундаком га кренуо ударати до смрти, остали су само то гледали. Касније после рата тај муслиман је често долазио у моје село на коњу, никад није одговарао за злочине, јер сигурно мој предак није једини.

Да ли имате неке позитивне приче из породице, али од доста старијих чланова, нпр рођених прије 100+ година?

Недавно сам објавио пост о проблему порнографије и зачудио се колико људи има сличан проблем само их је страх да говоре о томе. Желим да чујем са којим све проблемима се борите или сте се борили а да никад нисте смјели рећи из страха или срамоте?

Колико вас је имало проблем са порнографијом? Ја ћу написати своје искуство, прије једног годину и по сам запао у неку депресију, факултет ми није ишао кренуле блокаде, посао који сам радио је опао и био сам сав мрзовољан и без воље за животом. Цијели дан сам проводио у стану и само гледао порниће и играо игрице, прије пола године сам се исчупао из тог пакла. Када сам нашао дјевојку имао сам проблем са ерекцијом, једноставно нисам могао остати чврст јер ме није ложио обичан секс, створио сам милион неких фетиша који су болесни. Онда сам половином јануара одлучио да се кренем скидати са порнића, имао сам кризе као да сам наркоман. Једноставно мозак ми је само на то мислио. Сада након 4 мјесеца сам нормалан и имам нормалне ерекције са дјевојком и доста здравије мисли. Ето то је моје искуство и дајем савјет свима немој те гледати. Једно велико зло које трује мозак. Ако имате проблем пишите овдје за савјет. Свако добро

Поздрав, колико вас сматра да требамо ући у Европску унију? А колико сматра да не требамо? И наведите све аргументе за или против. Не треба да буду опште познати, него неки из свакодневног живота. Ја ћу први навести моје:

1. Свакако лакши прелазак границе и рад вани, а касније вјероватно и укидање граница.
2. Неће бити царина на робу из Европе.
3. Лакше студирање било гдје у Европи.
4. Јачи пасош и за друге земље не само ЕУ, нпр. САД и Канада…

Да ли сматрате да ће једног дана у Српској/Босни љепше да се живи? Увијек смо имали аргумент како је код нас љепша природа, људи, живот… И сам сам вјеровао у све то, али сада кад сагледам ствари, видим да смо постали доста гори по свим тим тачкама. Природу загађујемо немилице, нема прилаза некој ријеци да га нисмо натрпали смећем, нема пута ван центра да није зарастао, у мом граду нови парк није издржао да га заврше, неки кретени су сломили љуљашке… Почео сам сматрати да као народ не заслужујемо боље. Да ли неко може да ме разувјери?