u/ZeleniVenac

Ili se ubijaš od rada na nekim bedno plaćenim poslovima za minimalac ili moraš da učiš i da spremaš ispite ali u oba slučaja non-stop, maltene opsednuto, razmišljaš o seksu koji nemaš iz mnogo razloga (glavni je verovatno zato što se ljudi više ne druže kao nekad i sve je postalo digitalno).

Finansijski zavisan, seksualno isfrustriran, u 'najboljim godinama' gubiš svaku volju za životom. Ovo prvenstvo govorim za one koji su se da tako kažem probudili, ima dosta njih koji se još uvek nisu probudili i ne traže nikakve veze već samo sede kući i igraju igrice po ceo dan ili imaju neku drugu zanimaciju koja im je zamena za život i socijalizacija i veze im nisu ni na kraj pameti.

Videći kakve su stvari, zbog čega se onda očaj toliko osuđuje? Čak i psihički najstabilniji bi makar malo bili očajni u ovakvom scenariju. Očaj ide ruku pod ruku sa nedostatkom samopouzdanja, a ovakva sredina je pogodna upravo za to.

U kompleksu apartmana u kome letujem ima neka mala ljuljaška (jedan je vlasnik celog kompleksa).

Fora je što su ljuljaške za decu pa je gornja greda poprilično niska i pala mi je ideja da naskočim na nju da radim propadanja.

Pomalo je rizično jer se vlasnik često šeta tu a i pitanje je da li bi me ljuljaška izdržala (verovatno bi, ful drvena konstrukcija je i dve ljuljaške su jedna pored druge, recimo da je dete 30kg znači dva deteta 60kg i dođe skoro moja težina).

Šta da radim? Jako mi se rade propadanja i ne bih da ispadnem iz forme ali u celoj Grčkoj nema ukupno 2 sprave za vežbanje napolju.

Upoznao sam se sa curom na redditu i nakon malo dopisivanja pitao za instagram koji mi je dala bez problijema. Ja joj se javio na insta čim me dodala ali me skroz iskulirala u smislu sa par dana nije ni seenovala poruku pa sam ja tu poruku obrisao. Sada (skoro mjesec dana kasnije) hoću opet da joj se javim ali je znam kako, imate li neki savjet?

Stalno mi govori kako je do guše u problemu i da ne može da se izvuče iz ove situacije.

Naime, oduvek je samac. Odlučimo mi da mu pomognemo (konkretno jedna drugarica) i pozvan je na neku kućnu žurku. Tu drugarica organizuje da smuva jednu njenu drugaricu (koju inače niko iz društva neće što zbog neprivlačnog karaktera što zbog fizičkog izgleda i ogromnog viška kilograma).

Taj momak je jako povučen i na kraju ta drugarica 'smuva' njega a on nikada nije ni pokazao neke znake interesa već je samo pratio i poslušno radio štagod da mu kažu bez pogovora. Izašli na par dejtova, svaki put ga je ona zvala i sve inicirala, iz njegovih opisa sam zaključio da su do sada imali i odnose. Koliko sam razumeo ona njemu uopšte nije privlačna i sa njom je samo jer nema svoj glas i svoje ja, a takođe vidi koliko se ta devojka trudi oko njega i nema srca da raskine sa njom.

Zašto ovo mene dotiče? Zato što me drugar smara i maltene plače svaki drugi dan da je i meni počelo da ide na živce, a ne želim da ovoj devojci ostavi neke traume kada se na kraju ispostavi kao lažna ljubav. Žalio mi se kako tokom odnosa bukvalno mora da koristi vijagru i gleda porniće na TVu kako bi zadržao erekciju.

Kako da ga posavetujem? Već sam mu rekao da jednostavno kaže devojci kako se oseća i da raskine ali on nema muda za to i plaši se da će je povrediti, ali ne kapira da je već mnogo povredio ako ova otkrije kako se on zaista oseća.

Skoro sam skužio da mene roditelji uopće nisu naučili kako te stvari funkcionišu. Imam frendice, naučio sam na platonski način komunicirat sa curama ali to je ujedno i jedini način koji znam. Ni sa jednom od frendica nikada nisam probao nešto, niti znam kako bih (a ni ne želim jer mi nisu toliko privlačne pa su stoga frendice).

Nekako se od mene očekuju patrijarhalne vrijednosti a opet moderno društvo bježi od toga pa sam skroz bunjen šta i kako trebam radit.

Elem kako naučiti ove stvari? Shvatam da je dosta toga trial and error ali molim vas da mi date neki savjet koji bi mi olakšao makar te početke. Stoga me iskreno zanima kako prići nekoj curi koja mi se dopala i šta reći? Da li biti direktan ili nešto proćaskati usput i tako pokrenuti konverzaciju?

Vjerovatno je ovaj drugi način djevojkama poželjniji ali je on meni mnogo teži jer bih nekako sam od nje napravio frendicu i opet ne bih pitao za kontakt niti probao išta osim ako joj odmah ne stavim do znanja da mi se sviđa i njoj isto to bude jasno, da otpočetka budemo na istoj strani.

Par dana sam kao na kreku mogu da učim po ceo dan pred ispit i jako sam entuzijastičan, onda sam nekoliko dana kao mrtav ne uči mi se apsolutno ništa i tako u krug. Moguće je da jako zavisi od predmeta, ali i od raspoloživog vremena do ispita. Zaista ne volim da dosta učenja ostavim za 2-3 dana pred ispit jer onda krenem i da paničim ali neretko tako bude jer tada imam najveću motivaciju da učim po ceo dan.

Bilo to na ulici, u parku, kafiću itd.

Primetio sam da se ovde dosta priča o tome, pa da vidimo koliko često zapravo prilazite i kakvi su rezultati? Mogu i devojke da prokomentarišu koliko često im momci prilaze. Iz iskustava mojih drugarica, jako jako retko im neko prilazi, neke zapravo nikada to nisu ni doživele.

Ni sestra ni ja nemamo momka/curu iako smo oboje zagazili u adolescenciju. Imam još par sličnih drugara i njihove sestre, unatoč tome što su znatno starije, isto nikada nisu imale momke. Sa druge strane poznajem i momke/djevojke koji su i mladji pa su ulazili u veze, imam rodjake koji su ušli u brak već sa 24-25 godina iako smo svi tu iz istog velikog grada pa društvene razlike nisu tolike.

Ovakvi obrasci mi samo govore da problem kulture (ili njezina nedostatka) proizlazi iz roditelja.

Neko je samostalniji, a nekog su roditelji oberučke vodili kroz život pa zato sada nemaju inicijativu, ne umeju da se povežu sa ljudima i kao rezultat toga ne stupaju u veze. Svi moji drugari koji nemaju braću/sestre su jako rano ušli u veze i bili već kroz nekoliko veza dok oni koji imaju jednostavno braću/sestre nisu. Nekako su jedinci samostalniji i preuzimaju više inicijative u životu, valjda jer su tako naučeni podsvesno.

Tako da eto, sledeći put kada vidite nekog nesnađenog, nije toliko do njih koliko je do kontrolirajućih roditelja. Mislim da je ovo jako realan i ozbiljan problem, deca uzmu odnos njihovih roditelja i pokušaju da ga prekopiraju a uopće ne ispituju jel taj odnos zapravo primjer zdrave ljubavi.

I'm mostly talking about curvilinear and surface integrals. I literally can't even get the parametrization right because I haven't been taught how to think properly.

Can anyone help me with this?