Beldocs i ove godine ima veoma bogat program, sa skoro preko 100 filmova. Prošao sam kroz sito i rešeto, i izdvajam naslovek koji su se izdvojili po neobičnsoti svojih subjekata i tema koje obrađuju. Prijatno čitanje i voleo bih da vidim vaše izbore za ovogodišnji festival u komentarima. I naravno ako vam se neki od ovih naslova svideo, prenesite utiske. :D
Veliko interesovanje vlada za dotičnim dokumentarcem o famoznom Jugiću. Toliko da su obe projekcije rasprodate i ko je stigao da ih ugrabi gledaće i uživaće.
Diskografska kuća Diskos osnovana je 1962. Godine u Aleksandrovcu Župskom u centralnoj Srbiji. Uprkos etiketi šunda koju su nametali republički komiteti za kulturu i šira javnost, Diskosova muzička izdanja su prodavana u zlatnim i dijamantskim tiražima, ostvarujući veliku popularnost kod publike.
Ivan Mandić je otvoreno govorio o inspiraciji i realizaciji o jednoj od najuspešnijih izdavačkih kuća na našim prostorima. Siguran sam da iako bi puritanci rekli, pa nas ovo ne zanima, uvideće da je kuća bila jako uspešna. Danas je inače privatizovana i izbor izvođača je sasvim drugačiji nego u zlatnim danima.
Krećemo sa Klinika žurkama. 4. juna u goste nam dolazi Lil Stey, uz podršku Mambuljice & DJ Mareka! 🔊
Ulaznice:
🔹 Od 19. maja u pretprodaji u KC Labu po ceni od 700 RSD.
🔹 Na ulazu na dan žurke cena je 999 RSD.
🚨 Napomena: Kapacitet prostora je ograničen, obezbedi upad na vreme!
Eto i posle ste rekli ništa neće biti od derana, a on dobio još prostora sa pojavljivanjem u Klinika Show Talentu.
Boro Drašković, jedan od najznačajnijih evropskih reditelja, posvećuje život umetnosti pripovedanja na filmu u teatru i književnosti. Kao profesor i stvaralac putuje svetom, prenoseći znanje i oblikujući nove umetnike, dok kroz knjige i scenu istražuje šta znači stvarati i kako umetnost razume svet.
Darko Bajić sa Sinišom Cvetićem nastavlja svoj dalji rad u kojem dokumentuju naše najveće i najpoznatije režisere i njihov plodonosni rad.
Vratio se Marlon.
Dvojica mladića su došli u Beograd i pade im na um da prave dokumentarac o muzičkoj sceni. Međutim to postane nešto mnogo veće i zanimljivije. Postoji presek izvođača koji pokušavaju da nađu svoje mesto, iako kod nas ne postoji industrija koja bi im omogućila sigurnost u bavljenju muzikom.
Pored toga film odlično zahvata Beograd kao karakter, sve njegove lepote i ružnoće. Ali krucijalni momenti su dokumentovanje protesta i haosa koji su nas zahvatili.
Ponekada je dobro biti stranac, autsajder ili muva na zidu, i uhvatiti zaista autentične, povremeno smešne, ali i jasne momente zajednice koja nastaje zato što ljudi generalno imaju nagon da nešto stvaraju. Čak i kada nemaju uslova za to. Istovremeno uspeva da zahvati više tema, i da ostane jasan u svemu, i posve šarmantan. I to u svega pedesetak minuta.
Beograd bez kompromisa možete da pogledate na ovogodišnjem Beldocsu, i toplo ga preporučujem.
Veterinarka koja se bavi kastracijom mačaka po raznim Hrvatskim ostrvima, počinje da promišlja da li to što radi zapravo ima smisla. Samo da napomenem da ima jakih scena koje će sigurno pogoditi mačkare i spremite se na njih.
Stvari postaju mnogo zanimljivije kada i sama veterinarka, dobije vest da mora da ide pod hirurški nož. I tu počinje da se razdvaja racionalno, i razvija priča o moralu i izborima i šta mi kao ljudi sebi dozvoljavamo da utičemo na živote drugih vrsta na ovoj planeti.
Svemu tome pripomaže jako konzistentna montaža, iako većinski samo ljudi pričaju, uvek je sve dinamično. Plus je to što je to sve zapakovano u sat vremena i nema masti.
Imaćete priliku da ga pogledate na Beldocsu, toplo preporučujem, samo mačkari spremite se ne nake scene gde ćete da skrenete pogled.
The Specials (2000)
Verujem da je za rane dvehiljadite ideja o superherojskoj B(eton) ligi tima bila primamljiva Kregu Mazinu i Džejmsu Ganu. Verovatno su trljali ručice misleći da su uboli džekpot i da će preteći sve žive pre nego što se superherojska groznica potpuno proširi sa nadolazećim filmskim naslovima koji su usledili. Ideja je sledeća, tim heroja iz niže lige, uzima odmor i tu treba da dobiju dil sa kompanijom igračaka. Istovremeno dolazi i nova članica i tu se upoznajemo sa čitavim timom.
Ali ovo je baš jedna golema propuštena prilika da se nešto kaže o superherojima na promućuran način. Verujem da je najveća restrikcija bio sam budžet, jer su čak i za to vreme, kada su sa svih strana izlazili razni indi naslovi snimani štapom i kanapom, mnogi od njih izgledali bolje od The Specials. Ne mogu da zamislim da je imao bioskopsku distribuciju, već deluje kao da je od početka bio spreman direktno za televiziju.
Dopada mi se Tomas Hejden Čurč i njegov lik The Strobe. Odličan prikaz pompeznog i egoističnog vođe tima koji ne zna gde mu je dupe, a gde glava. Čurč generalno ume sjajno da prikaže takve likove.
Džudi Grir izgleda kul kao Deadly Girl, koja je klasičan prototip gotičarke, i šteta je što nisu barem napravili neku foru sa njenim moćima, moglo je to da funkcioniše i bez specijalnih efekata.
Ostatak ekipe glumaca i glumica nema baš toliko sreće u svojim ulogama. Materijal koji je napisao Džejms Gan, sa tim njegovim vidite, bre, koliki sam edžlord!, pristupom i ne baš suptilnim humorom koji često prelazi granice dobrog ukusa, kao i skeč-formom, pokazatelj je da svi moramo da krenemo od trnovitih početaka kako bismo kasnije uspeli da se razvijemo i postanemo bolji.
Ovde se vidi sve ono što danas radi, samo u ogoljenoj formi koja je teška za gledanje, a još manje smešna. A dodatno boli to što je ubacio sebe kao jednog od glavnih likova koji uopšte nije simpatičan. Bolje da ne pričamo o ulozi njegovog brata Šona Gana, ne znam da li danas pogleda ovo i pomisli: „Kako me nije sramota ove uloge?”
Trebalo je da se odluče da film do kraja urade kao punokrvni rijaliti-dokumentarac, jer upravo u tim scenama, kada ih snimaju po sobicama dok komentarišu razne gluposti, film ima najviše potencijala. Postoji tu i „dramska” priča između pojedinih likova, ali ništa od toga nije dovoljno ozbiljno jer primat ipak imaju otrcani gegovi.
Danas već imamo seriju The Boys, koja je parodirala superherojski tim i korporaciju koja stoji iza njega. Ali kada bi se izašlo iz tog ciničnog pogleda, zaplet iz The Specials, sa mnogo manje poznatim superherojima, mogao bi odlično da se osveži iz današnje vizure i da se napravi rimejk koji bi funkcionisao ili kao mini-serija od jedne sezone ili u dugometražnoj formi. I da se mnogo detaljnije govori o superherojima i njihovom mestu u industriji i pop kulturi.
I čini mi se da je izbor muzike Ganovo maslo, tačno se čuje po izboru laganih pop pesama i par pankerskih brzalica, da je to nešto što je u njegovom miljeu i što će kasnije još više usavršiti kada bude radio svoje filmove.
Meni je prvi utisak da će biti ekstremno generičan nastavak. Svaka scena poziva na originalne delove i prethodni koji je radio Li Kronin. I šta se pobogu više dešava sa fotografijom, da li oni nemaju više koloriste koji mogu da učine da film ne izgleda kao da su sve ispijene i ovi premračni tonovi. Voleo bih da ispadne situacija da bude nečega barem kvalitetnog, ali posle ovog trejlera...
Al će Zek Kreger da izlomata sa svojom adaptacijom. Biće ovo jedna intenzivna 90 minutna vožnja.