Kako postupiti ukoliko prinudni upravnik ne obavlja svoje dužnosti? Znači uredno fakturiše naknadu za rad i troškove upravljanja i održavanja zgrade, a ne obezbeđuje ni redovno održavanje u smislu higijene i menjanja sijalica, a kamoli nešto više od toga...
Malo glupo pitanje, ali šta vi radite sa bebama po ceo dan? Ja imam bebicu uskoro 2.5 meseca i u toku dana pored naravno hranjenja i presvlačenja radimo vežbice, onda se malo družimo pričamo, puštam joj pesmice, stavljam knjigicu da gleda, šetnjica, kupanje ili ako nije dan za kupanje spa za bebu (umivanje ključnih delova, masaža, skraćivanje noktića i sl) ali to sve ne zauzme neki veliki deo dana, ostatak dana je pustim da bleji u krevetiću što ona vrlo rado radi, gleda svoje ručice i guče, da li treba još nešto da radim sa njom... Imam osećaj kao da joj ne posvećujem dovoljno vremena ali bukvalno ne znam šta još da bebom mogu da radim 😂
Potrebna mi je pomoć i savet.
Imamo pudlu, 2 godine, veoma mažen i pažen, međutim u julu smo dobili bebu i od tada je on u depresiji, spava dosta, povremeno odbija da jede i generalno se ponaša tužno. Povremeno čak na nervnoj bazi dobije dijareju.
Mi se maksimalno trudimo da svaki trenutak provedemo sa njim, da se igramo, da ga učimo komande. Što se šetnje i hranjenja tiče ništa se nije poremetilo uvek je to u vreme kada je navikao. Vodili smo ga i kod veterinara, zdravstveno mu ništa ne fali.
Nažalost živimo u malom stanu i nemamo prostora da mu napravimo potpuno miran kutak, ali smo izdvojili jedan deo gde kad leži niko ga apsolutno ne dira, kako bi imao svoj safe zone.
Na koji način mogu da mu pomognem, plašim se da će se na kraju razboleti, molim za savet.
Takođe molim ako imate preporuku za nekog bihejvioristu za pse u Beogradu, ako ne uspemo da ga mi izvadimo iz depresije.
Iskreno mnogo nam je teško da ga gledamo ovako smorenog, deo problema jeste u tome što smo ga mi malo previše razmazili od kad smo ga uzeli i pre dolaska bebe bukvalno smo ga tretirali kao čoveka, znači stalno je mažen, negovan, posvećivali mu maksimalno pažnje, a sada nažalost ne možemo toliko zbog objektivnih okolnosti.
Kao što glasi pitanje, sa koliko nedelja odnosno meseci ste pustili vašu bebu da prespava noć, pošto moja beba koja sad još malo treba da navrši 7 nedelja, bukvalno se ne bi budila uveče da jede da je ja ne budim.
Sa više strana sam čula da ako hoće da spava da je pustim, ali meni je malo previše da baš celu noć ne jede, pa me zanimaju vaša iskustva.
Hi
We have a mini poodle, and we got a baby a month ago.
Ever since the baby arrived our dog holds his tail low or in neutral position, not high as usual.
We feed him and walk him on his usual schedule, and we try as much as we can to spend quality time with him, it's not as much as before the baby but it's at least an hour or two of our undivided attention.
Does the tail position mean that he's sad, and will he ever have his tail up again?
I really love him and I want what's best for him so if you have any suggestions on how to make him happier please let me know.
Drage moje, imam jedan baš nezgodan problem. Porodila sam se pre mesec dana, rodila sam jednu malenu veoma željenu devojčicu. Nakon toga kreće haos.
Naime, na papiru imam svu pomoć i podršku, muž uglavnom radi od kuće, moji roditelji dolaze skoro svaki dan da pomognu, ali u praksi nije tako.
Niko od njih osim mene nije sposoban niti da se brine o bebi niti da donese najjednostavniju odluku.
Mužu je trebalo tri nedelje da nauči da promeni pelenu, i čak i sad povremeno zabaguje odradi to pogrešno (jutros na primer nije dobro prilepio bebi sve otišlo uz leđa).
Za svaku radnju se meni postavlja pitanje od toga šta treba da se kupi do najbanalnije stvari da li da se otvori prozor i to od strane muža i roditelja. Oni izvrše ali ja moram konstantno da govorim i najgluplju stvar da treba da se uradi.
Svaki put kad odem u drugu sobu ja moram da izvršim inspekciju da li je sve stavljeno na svoje mesto (uglavnom nije) i da rasklonim.
Znači jedna stvar ne može da se uradi bez da ja moram to da kažem, nekad imam osećaj da ne umeju u toalet da odu ako im to ne kažem.
Pored toga me opterećuju stvarima kojima ja ne mogu da se bavim, znači kupovina akumulatora za auto (ja ne vozim) tužakanje jedno drugog da nešto nisu uradili kako treba i slično.
Pored svega valjda zbog tolikog mentalnog napora i ono malo što beba spava ja ne spavam, te spavam maksimalno 2-3 sata dnevno.
Danas sam ceo dan preplakala, više nemam ni snage ni volje da se bilo čime bavim osim da gledam bebu i psa, bukvalno se osećam kao da tonem i da ne mogu više.
Molim vas dajte mi neki savet ili bar reč podrške da nisam luda, jer se bukvalno osećam kao da ću skrenuti s uma.
Drage mame,
Molim za vaša iskustva sa zarastanjem epizitomije. Konkretno meni je prošlo više od tri nedelje od porođaja doktor mi je skinuo deo konaca ali ostali su neki, sada jedan od konaca izbija napolje i tu po malo ima krvi i pecka, da li je neka od vas imala takvo ili slično iskustvo? Da li da idem kod lekara ili da čekam šta će da se desi...
Takođe bi mi značilo generalno iskustva sa zarastanjem reza.
​
Dear moms and future moms, has any of you had experience with a baby in a dorsal posterior position?
I’m currently 38 weeks along and my gynecologist told me at my last ultrasound that the baby is positioned like this (back to my back, face to my stomach). I’ve read that it makes labor much more difficult and can sometimes require the use of forceps or a vacuum (which scares me to death), so I’m asking any mom who has had experience with a baby in this position or labor with such a baby position to share their experiences with me.
Thanks a lot
Drage mame i buduće mame, da li je neka od vas imala iskustva sa bebom u dorzalno posteriornom položaju?
Naime trenutno sam 38 nedelja i ginekolog mi je na poslednjem uz rekao da je beba postavljena tako (leđa ka mojim leđima lice ka mom stomaku) ja sam čitala da to dosta otežava porođaj i da čak ponekad iziskuje upotrebu forcepsa ili vakuuma ( od čega sam prestravljena) pa molim neku mamu ako je imala iskustvo da je beba tako postavljena ili porođaja sa takvim položajem bebe da podeli iskustva sa mnom.
hvala puno
Kao što glasi naslov, čekam prvo dete i svakako planiram da idem na neku školicu roditeljstva, pa molim trenutne ili buduće mame da podele iskustva koliko vam je značila priprema za porođaj i školica roditeljstva ako ste išle.
Takođe ako je neka mama išla na pripreme pri domu zdravlja kakva su iskustva?