u/CyberSeni0r

​

Čovek je imao ozbiljnu košarkašku karijeru, igrao za reprezentaciju, osvajao medalje, stekao ime i poštovanje.

I onda odluči da bude ćaci.

Šta je motiv? Koje brate pare, funkcija, privilegije, ubeđenje? Šta nekoga ko je već ostvario toliko u životu natera na ovakav izbor?

Ozbiljno pitam, jer mi nije jasno.

U PM, sravrno sam ga poštovao

​

Planiram da nabavim psa zbog dece, ali trenutno nemam mogućnosti da ogradim celo dvorište.

Koje su alternative?

Šta mislite o korišćenju električnog pastira (čobanice) za te namene, li ima neko drugo praktično i povoljno rešenje?

Živim u manjem gradu i razmišljam da otvorim neki lokal kao side job. Mogu da uložim do 5k € za početak.

Ne očekujem neku ogromnu zaradu, više nešto što može da donosi okej dodatni prihod i da ne zahteva da sam tamo ceo dan.

Šta mislite da bi moglo dobro da prođe u manjem gradu?

Nikad nisam skijao, vozio bord, niti sam bio na ski stazi. Privlači me snowboard, čisto amaterski da naučim da vozim i uživam.

Gde je najbolje krenuti, koliko časova sa instruktorom je potrebno i koliko dana otprilike treba za neku osnovu? Šta preporučujete potpunom početniku?

​

Kapiram da su (neke) development i product pozicije već donekle pogođene AI-em i da će se taj trend verovatno nastaviti.

S druge strane, čini mi se da su support/service pozicije možda malo sigurnije, pogotovo zato što klijenti često ni sami ne znaju tačno šta žele, kako da objasne problem ili kako da koriste sisteme pa i AI alate bez nečije pomoći.

Realno, deluje mi da će i uz sve bolji AI i dalje biti dosta potrebe za ljudima koji direktno rade sa klijentima, rešavaju konkretne probleme i razumeju njihov kontekst.

Kako vi gledate na to? Da li mislite da support/service pozicije imaju bolju dugoročnu perspektivu ili će i njih AI podjednako pogoditi?

​

Bavim se IT-jem i voleo bih već sada da počnem da ulažem vreme i novac u nešto što bi mi jednog dana moglo postati glavni posao ako IT tržište ozbiljno ode nizbrdo.

Živim na selu, fizički poslovi mi nisu strani i nije mi problem da zaprljam ruke. Imam i prostora da pokrenem nešto svoje. Jedino me stočarstvo baš i ne privlači, znam nekoliko srednjih domaćinatava koji posluju u nekom blagom minimalnom plusu.

Ne tražim nikakvu šemu za bogaćenje preko noći, pasivnu zaradu i slične priče. Više razmišljam u fazonu: šta mogu danas polako da učim, kupujem od opreme i razvijam, pa da za 3 - 5 godina imam konkretan zanat ili mali biznis od kog može normalno da se živi ako zatreba?

Zanimaju me posebno iskustva ljudi koji su napravili sličan prelaz ili imaju posao na selu koji nije klasična poljoprivreda.

Šta biste vi gledali na mom mestu?

P.S. Nemojte me, molim vas, slati u keramičare. 😄

Pozdrav svima, zbog raznih problema ove godine nismo uspeli ranije da odemo na more, a voleo bih da odvedem decu bar na 7 dana krajem septembra.

Razmišljamo o solunskoj regiji, pa me zanima može li tada još normalno da se kupa, kakva je temperatura mora i kakvo vreme možemo da očekujemo? Bitno mi je prvenstveno zbog dece.

Hvala.

Radim prilično stresan posao, korporacija, rokovi, pritisci, znate već. Sa druge strane žena, deca, škola, neki kredit... standardna životna priča.

Za sada sam dobar, uspevam nekako sve da balansiram, ali realno konstantno sam opterećen nečim. Uvek nešto visi nad glavom.

E sad, u poslednje vreme se igrom slučaja za nekoliko ljudi iz mog bližeg okruženja ispostavilo da imaju različite vrste karcinoma i to me je malo nateralo da razmišljam.

Jedan čovek kog znam je bukvalno živeo školski zdravo. Sportista, fizički aktivan, bez alkohola, vodio računa o hrani... i dobije karcinom želuca, a druge strane, poslednjih 10-ak godina nakon razvoda je bio pod ogromnim stresom.

Pa se pitam, kao potpuni laik za medicinu, koliko stres zapravo ima veze sa tim?

Da li godine konstantnog pritiska, nervoze i napetosti mogu da doprinesu razvoju karcinoma ili je to više neki mit koji povezujemo jer nam deluje logično?

I ako nije stres, šta zapravo dovede do toga da neko ko nema neku očiglednu genetiku, živi zdravo, ne puši, ne pije itd. ipak dobije karcinom?

Kapiram da nema jednostavnog odgovora, ali baš me zanima ako ovde ima lekara ili nekoga ko se razume u temu.

Planiram da uzmem neki 4x4, tipa Pajero Sport, stranca. Jbg, volim da se opustim na gasu po nekoj vukojebini.

Živim na mestu odakle mogu direktno na šumske/nekategorisane puteve bez izlaska na glavni put. Realno, policija tim šumskim/nekategorisanim putevima skoro nikad ne prolazi niti ima nekog razloga da prolazi, osim eventualno zbog nedozvoljene seče drva, problema u lovu i sličnih stvari. Koliko znam, te patrole koje tamo mogu da se pojave(opet kazem vrlo retko) uglavnom ni ne interesuje saobraćaj niti registracija vozila u tom smislu.

Ali zanima me onih 0,1%, ako ipak naletim na patrolu i zainteresuju se za vozilo, šta mi je činiti? Da li neregistrovan stranac na šumskom/nekategorisanom putu pravno predstavlja problem i šta je najpametnije reći/uraditi?

Kapiram da Redditorima ovaj „sport“ možda deluje čudno, ali možda neko zna pravnu stranu ili je imao sličnu situaciju.

Imam 29 godina i razmišljam da uzmem stan u Kragujevcu na kredit. Nije mi potreban za rešavanje stambenog pitanja, više razmišljam dugoročno, da ostane deci, za školovanje ili jednostavno kao nekretnina za budućnost.

Uzeo bih duži kredit sa manjom ratom i prvih nekoliko godina izdavao stan dok mi ne zatreba.

Da li mislite da je ovo pametan potez ili bih novac za učešće i rate bolje uložio u nešto drugo?

Ako ima neko ko se razume u ulaganja/finansije ili je uradio nešto slično, značilo bi mi mišljenje.

Planiram da odem sa decom na 5 dana u Terme Čatež, pa bi mi značila iskustva ljudi koji su već bili.

Kako vam se generalno dopalo? Da li ima dovoljno sadržaja za decu da im bude zanimljivo nekoliko dana i kakvi su bazeni i tobogani?

Takođe, šta biste preporučili za smeštaj hotel, apartman ili one mobilne kućice/kamp? Ako imate neki konkretan smeštaj koji se pokazao dobro, pišite.

Značila bi mi i svaka preporuka ili savet oko hrane, gužve, granice, ulaznica i generalno stvari koje je dobro znati pre odlaska.

Hvala i pozdrav dobri ljudi.

koja je jedna stvar koju biste preporučili svakome da počne da primenjuje odmah? Ne od sutra, ne od ponedeljka... nego bukvalno od ovog trenutka.

Pravimo detetu prvi rođendan, a usput i mini useljenje u stan. Biće oko 50 ljudi kroz dva dana.

Burazer drži restoran i radi vrhunsko pečenje. Ne mislim na razne fensi zalogajčiće i bajadere, nego domaću klasiku prase i jaga, ali stvarno top kvalitet.

Često idem na svadbe i razna veselja gde je sto pretrpan predjelima, sirevima, šunkama, salatama i čime sve ne, pa na kraju pečenje skoro niko ni ne jede kako treba.

Zato sam rešio da kod mene bude obrnuto, bez gomile predjela i "mazanja očiju", nego samo vrhunsko pečenje od slaniša (prase i jagnje), uz ren i kupus salatu.

Da li biste vi zamerili da dođete na takvu proslavu?

Nije do para, mogao bih i sve ostalo da ubacim, nego mi deluje kao nepotrebno bacanje hrane kad već imam vrhunski domaći proizvod. Supruga me podržava, a ja sam svakako već odlučio, nego rekoh da testiram javno mnjenje.

​

Otac ima 59 godina, ja 33.

Poštujem ga i cenim njegovo mišljenje, ali me često koči njegova negativnost i promenljivo raspoloženje.

Živimo odvojeno. Imam svoju porodicu, stabilna primanja i ne zavisim finansijski ni od koga. Ipak, imamo zajednički zasad lubenica kojim se bavimo više iz ljubavi prema tom mestu nego zbog zarade.

Problem je u saradnji. Kad predložim nešto da unapredimo, odgovor je uglavnom: "Šta će ti to?" Ako ipak uradim po svom, onda kaže da je trebalo drugačije. Često ni ne pozove da pomognem oko posla koji bismo zajedno završili za 3-4 sata, već ga radi sam ceo dan.

Ono što me dodatno zbunjuje jeste što se otprilike nedelju dana mesečno potpuno promeni. Tada je pun podrške, prihvata moje ideje, zajedno radimo i posao bukvalno procveta. Posle toga se opet vrati na staro.

Još jedna stvar mi stvara nelagodu. On finansijski ne stoji najbolje, a ja zarađujem solidno. Međutim, imam svoju porodicu koju izdržavam i ne mogu mnogo da finansijski pomažem, pa se zbog toga ponekad osećam loše.

Ne znam da li je ovo normalno za te godine, da li je takav karakter ili je odnos postao nezdrav. Nekad mi dođe da potpuno odustanem od zajedničkog rada i da se viđamo samo nedeljom na ručku, ali istovremeno imam osećaj da bismo zajedno mogli mnogo da postignemo kada bi saradnja bila normalna.

Da li je neko imao slično iskustvo? Kako ste postavili granice, a da pritom sačuvate dobar odnos sa roditeljem?

Želim da počnem više vremena da provodim čitajući i tražim preporuku za neku stvarno dobru knjigu. Nešto što vas je potpuno uvuklo u priču, ostavilo jak utisak ili čak promenilo način na koji gledate na život.

Zdravo svima,

Planiram porodično putovanje sa decom od 3 i 6 godina, pa mi je glavni fokus da njima bude lepo i da put ne bude previše naporan.

Ideja je da prvo provedemo 3-4 dana u Terme Čatež, a zatim bismo voleli da produžimo negde još nekoliko dana. Prva ideja mi je bila da pređemo u severnu Italiju na dobru picu, sladoled, šetnju i malo italijanske atmosfere, ali da ne vozimo previše zbog dece.

Razmišljali smo o mestima kao što su Trst, Grado, Tarvisio i slično, ali sam otvoren za sve predloge.

Bitno nam je:

da je zanimljivo za decu,

da vožnja nije previše naporna,

da ima lepih šetnji i aktivnosti za porodicu,

dobra hrana je veliki plus,

ne tražimo noćni život niti luksuz.

Takođe, ako neko ima potpuno drugačiju ideju negde u Evropi, na otprilike do 8 sati vožnje iz Srbije, a da nije klasično letovanje na moru, rado bih čuo predloge.

Pozdrav svima,

Imam plac koji se redovno kosi i održava, ali pošto se deca tu često igraju, hteo bih da proverim šta (osim košenja i izbegavanja gomilanja stvari) pomaže za 'zaštitu' od zmija.

Vidim po mrežama da su zmije sada dosta aktivne, pa me zanima da li postoji neki proveren trik, neka supstanca koja se polazala dobro u praksi?

Pokušavam i da decu edukujem o ponašanju u slučaju da nalete na takvu situaciju, ali pre svega cilj mi je da maksimalno smanjim šansu da se zmije zadržavaju u tom delu.

Svaki praktičan savet iz iskustva je dobrodošao. Hvala!