u/Lucky-Form2915

Pozdrav 🌿

Kad bolje razmislim o serijama koje su prikazivane kasnih 80-ih i 90-ih, sve mi se čini da su određene interesne grupe finansirale serije koje su imale zadatak da široke narodne mase pripreme na određene političke događaje. Popularne serije nisu samo zabavljale ljude, nego su ih postepeno navikavale na političke i društvene promene koje će uslediti.

Primera radi, serija Bolji život je svojevremeno imala veliku gledanost i u nju je uložen ozbiljan novac. Međutim, kad malo bolje sagledam osnovu ove serije, stiče se utisak da je putem nje na vrlo perfidan način masa ,, podučavana" da socijalizam zapravo ništa ne valja i da su neophodne političke promene. Osnova serije je u najmanju ruku nerealna: gospođa iz buržuaske porodice se udaje za Gigu Moravca, čoveka iz naroda (u realnosti se to nikad ne događa jer ova vrsta žena naprosto prezire muškarce tog tipa). Zatim, najmanje pola serije se prikazuje raspad društvenih preduzeća, neradništvo, otaljavanje, direktori i neradnici i muljatori, zaludne sekretarice u mini suknjama, Taško Načić koji non stop ždere, iskompleksirane šefice koje uskaču u krevet direktorima, babe koje heklaju na radnom mestu, Giga Moravac večito kasni na posao zbog problema sa decom i nemogućnosti da otplati dugove...

Na prvi pogled, reklo bi se smešna i zabavna serija. Međutim, moj utisak je da je putem ove serije na perfidan način masa priprema na slom socijalizma koji, bar prema primerima iz serije, ,, ništa ne valja", da bi bez mnogo otpora prihvatili tranziciju i kapitalizam.

Naravno, medijska manipulacija se ne završava sa ovom serijom, koja je bar donekle bila zanimljiva. Sledi puno lošija serija Srećni ljudi, u kojoj se normalizuje opšte siromaštvo, gubitak posla, pretvaranje kriminalaca u poslovne ljude itd.

Ovu seriju nisam gledala, pa ne znam bliže da objasnim radnju. Nisam gledala ni druge porodične serije iz 90-ih i 2000-ih jer su mi bile užasno dosadne. Stekla sam utisak da su i naredne serije imale zadatak da normalizuju pretvaranje kriminalaca u poslovne ljude (u smislu ,,ha ha, pa šta ćemo, takva su vremena"), a uskoro se pojavljuju i serije koje imaju zadatak da normalizuju pojavu potpuno nesposobnih polupismenih direktora preduzeća, kao jedne sasvim normalne i uobičajene pojave (Šojić i ,,Bela lađa").

Šta vi mislite o tome?

Pozdrav 🌿

​

Postoji legenda o tome da su nasilnici iz osnovne i srednje škole uglavnom zanemarena i maltretirana deca u porodici. Međutim, sve više viđam bahatu, bezobraznu i razmaženu decu koja maltretiraju vršnjake, a da pri tome roditelji minimalizuju njihovu odgovornost, čak im i povlađuju.

​

Kakvo je vaše iskustvo o tome?

​

Šta se desilo sa nasilnicima iz vaše osnovne i srednje škole? Da li su ostali loši kao ljudi, ili ne mora nužno da bude tako?

​

P.S. moje lično mišljenje je da je to š**** od ljudi i da ih treba strogo kažnjavati i isterivati iz škola.

Pozdrav 🌿

​

U poslednjih par godina je prisutan opšti trend obezvređivanja novca putem društvenih mreža. Često se pojavljuju glumci, pisci šund romana, biznis gurui, koji drže lekcije o tome kako je novac potpuno nebitan i kako su navodno bili puno srećniji kad su bili siromašni (!)

​

Ubeđena sam da dobijaju ozbiljne pare da lupetaju takve gluposti. Mislim da se novcu treba klanjati svaki dan i da je puno bolji i iskreniji od 90% ljudi, koji će vas napustiti ili prevariti iza prve krivine.

​

Ukratko, ako je čovek zdrav, ako su mu zdravi članovi porodice, nije g*** i ružan i ima dovoljno pasivnih prihoda, u smislu da ne mora skoro ništa da radi, treba stvarno da bude idiot, pa da se uvali u probleme i bude nesretan.

​

Čovek koji nema dovoljno pasivnih prihoda u 90% slučajeva mora da posveti život bogaćenju nekog ološa, trpi razna maltretiranja na poslu, iscrpljuje svoj organizam, i kao posledica toga, često dolazi do zdravstvenih problema, anksioznosti, depresije, životnog nezadovoljstva i sl.

​

Oni koji imaju novca stvarno moraju da budu kompletni idioti pa da se uvale u probleme: mogu sebi da obezbede vrhunsku negu, kvalitetnu hranu, zdravu životnu sredinu, preventivne preglede... Ako i dođe do bolesti, obično sve bude rešeno još u ranom stadijumu jer im je na raspolaganju privatno zdravstvo. Ako im zatreba pomoć neke institucije u ovom ruglu od države, ili naprave neko s*****, bez problema sve rešavaju podmićivanjem...

​

Ne mislim da se novcu treba klanjati zato što obezbeđuje luksuz, nego zato što ti onda kapitalizam objektivno ne može ništa, i niko ne može da te izrabljuje i iskorišćava: em ne služiš bogaćenju nekog ološa, već sa svojim vremenom radiš ono što hoćeš, em ti institucije ne mogu ništa, i ako se desi neko s*****, novac sve rešava u 90% slučajeva...

​

Šta vi mislite o tome?

​

​

Pozdrav 🌿

​

Centri za socijalni rad su na toliko lošem glasu da možemo da ih preimenujemo- centri za antisocijalni rad. Ulažu toliko želje, volje i truda da unište porodicu, otežaju ljudima koji u vrlo teškim okolnostima pokušavaju da budu funkcionalni roditelji itd.

​

I sad mene zanima zašto pojedini vrlo loši ljudi biraju zanimanje socijalnog radnika? Bilo bi logično da ovaj poziv žele prosocijalne ličnosti, sa izraženom empatijom za ugrožene kategorije društva, ali često bude suprotno.

​

Mogu da shvatim zašto loši ljudi biraju poziv lekara ili psihologa, jer ova zanimanja ipak podrazumevaju neki status u društvu, pa i psihološku dobit, u smislu gate keeper-a. Međutim, profesija socijalnog radnika ne podrazumeva ništa od toga.

​

Šta vi mislite o tome?

Pozdrav.

80-ih godina imali smo zdrave i funkcionalne institucije, profesionalno novinarstvo, ni u ludilu se nisu mogli pojavljivati na televiziji kriminalci, prostitutke, prevaranti, vidovnjaci, šatorske pevačice... Bolesti zavisnosti je bilo 100 puta manje nego danas, obrazovni sistem vrhunski, najveći svetski državnici su završavali škole u SFRJ i slali svoju decu na školovanje. Sudovi su efikasno slali na robiju one kojima je tamo mesto, sumnjivi politikanti (npr. Šešelj i sl) i raspirivači međunacionalne mržnje su takođe bili na robiji.

Međutim, '90 godine, sa uvođenjem višestranačkog sistema i ,,demokratije", sve ono što je u socijalizmu bilo zabranjeno i to s razlogom, postaje dozvoljeno, i narod se hranio tim smećem, kao zabranjenim voćem. Mediji su postali kolaž sačinjen od vrlo opasnih politikanata, ratnih huškača, prevaranata, vidovnjaka, prostitutki, kriminalaca, ratnih profitera, šatorskih pevačica... Ono što se u socijalizmu tretiralo kao teško krivično delo (na primer okultizam i ,,vidovnjaštvo", zloupotreba nemoći zarad ličnog bogaćenja), od '90 godine postaje najobičniji prekršaj. Potpuni idioti bliski vlasti postaju multimilioneri. Postojali su razni sistemi razrađeni za efikasne prevare, piramidalne banke i slično.

Sveukupno, sve ono što je decenijama pažljivo stvarano, kako bi se zaštitilo društvo od dekadencije, odjednom postaje mainstream.

Stiče se utisak da je ovakva dekadencija društva, koja se desila za manje od godinu dana, bila sistematska i planirana, i da je Milošević bio igrač zapadnih sila, unapred postavljen da obavi taj zadatak. Isto mislim i za raznorazne politikante i ratne huškače. Niko se na sceni 90-ih nije našao slučajno.

Šta vi mislite o tome?

Da li je Milošević bio

1. k***** koji vuče idiotske političke poteze,

2. neko ko je sve radio na svoju ruku zarad ličnog bogaćenja, ne po direktivi zapadnih sila

3. igrač zapadnih sila namerno postavljen da odradi prvu tačku plana, kako bi se jedna sjajna država uništila u bratoubilačkom ratu i postala lagan plen za strani kapital?