Pročula se nezvanična informacija da Telekom Srbija ( mt:s ) planira PONOVNO POSKUPLjENjE SVIH USLUGA ( opet ), od 01.11.2026. godine?!?

Da li neko možda zna više o ovome? Da li je neko nekome ovo rekao iz kontakt centra mt:s-a? Opet poskupljuju... Šta mislite koji su sada razlozi ovom ponovnom poskupljenju?

Da li su oni koji su uopšte obnavljali ugovornu obavezu u mt:s-u, da li su vam agenti rekli da će novi cenovnici za korisnike krenuti/početi od 02.11.2026.?

Ili možda planiraju da obaveste sve nas da će podići svima CENU/NAKNADU usluga od 01.12.2026. ali će obaveštenje pustiti tek 02.11.2026.?

Mislim čudno mi je da tako poranjuju to poskupljenje, koliko ja znam, Telekom Srbija ne baš svake godine objavi u svojem servisnom informatoru da će podići cenu usluga od npr. 01.01.2027. a obaveštenje su postavili 01.12.2026.?

Mene samo iskreno zanima, za šta opet poskupljuju? Nemaju para da otplate kredit i ratu ili šta?

Dobro, makar postoje i druge mreže, e sada u koju preći to je pitanje, jer većina njih hvali danas A1 SRB, problem nije nikakav preneti broj ili uslugu kod njih, problem je taj kako će se ta uzeta usluga ponašati narednih 24 meseca ( 2 godine ),...

Eh mt:s, ti i tvoje poskupljenje, dobro makar ugovornu obavezu mogu raskinuti bez penala, Hvala Bogu!

Slušaju mi se danas nostalgične pesme npr. Alan Walker - Faded, Daya - Hide Away, The Chainsmokers - Dont Let Me Down, Gotye - Somebody that i used to know, Call me maybe - Carly Rae Jepsen, Feel this moment - Christina Aguilera duet sa Pitbull ( primeri pesama ), tako da bih vas sve zamolio da mi pošaljete vaše pesme koje slušate, pošto želim novu muziku da slušam,... pesme mogu biti bilo kojeg jezika... Hvala svima unapred!! Ali za prvo, hoću nostalgične pesme naveo sam vam primere gore,...

Priznajte šta ste najgluplje napravili samo jer vam je bilo dosadno u životu. Znači ne neke kriminalne gluposti, nego ono kad vas pukne žuta minuta pa uradite nešto potpuno retardirano i posle sedite i pitate se kojom logikom ste se vodili.

Meni se dešavalo da iz čiste dosade krećem da radim totalno beskorisne i bizarne stvari, pa me zanima nisam li jedini lik ovde čiji mozak isključi sve kočnice kad nema šta da radi.

Izbacujte najluđe situacije da vidim šta sve ljudima pada na pamet kad udari prazan hod!

Priznajte šta ste najgluplje napravili samo jer vam je bilo dosadno u životu. Znači ne neke kriminalne gluposti, nego ono kad vas pukne žuta minuta pa uradite nešto potpuno retardirano i posle sedite i pitate se kojom logikom ste se vodili.

Meni se dešavalo da iz čiste dosade krećem da radim totalno beskorisne i bizarne stvari, pa me zanima nisam li jedini lik ovde čiji mozak isključi sve kočnice kad nema šta da radi.

Izbacujte najluđe situacije da vidim šta sve ljudima pada na pamet kad udari prazan hod!

Znači, svaki put kad pogledam oko sebe, imam utisak da svi glume neko ludilo i drže se nekih pravila koja nemaju veze s mozgom. Čim kažeš neku očiglednu istinu koju svi vide, ali se prave blesavi, odmah te gledaju bledo ili te napadnu.

Konkretno mislim na naše telekom operatere (mts, Yettel, A1) i njihovo deranje s cenama za mobilnu, net i televiziju. Znači, možeš da se boriš, da tražiš bolju ponudu, ali oni rokaju poskupljenja kako im se ćefne, ugovori se automatski obnavljaju po gorim uslovima, a podrška te šeta od nemila do nedraga. Svi vide da je klasičan monopol i otimačina, ali se prave ludi.

Konkretan primer: Ističe ti ugovor, zoveš ih da raskineš jer imaš jeftiniju ponudu kod konkurencije, a oni ti nude "specijalni popust" tek kad vide da stvarno odlaziš – što znači da su te do juče radili na maržu i gulili bezobrazno visoko.

Nego, dajte vaša iskustva, koja mreža vam se pokazala kao najmanje zlo? I, kad smo već tu, koji su vam trikovi da prođete jeftinije?

Da počnem prvi sa par fora što meni prolaze:

1. Pretnja prelaskom u drugu mrežu (Retention odjeljenje): Nikada nemojte samo produžiti ugovor preko aplikacije ili u poslovnici čim istekne. Podnesite zahtev za prelazak u pripejd ili kod konkurenta, 99% slučajeva zvaće vas "služba za brigu o korisnicima" u roku od 24h sa duplo boljom ponudom i popustom na pretplatu.
2. Pregovaranje za pakete (uzimanje samo neta / oprema): Ako vam nude preskupe "box" ili "all-in-one" pakete sa 200 kanala koje niko ne gleda, tražite čistu sim karticu ili samo internet bez suvišnih gluposti, često daju skrivene akcije za koje ne smeju sami da govore dok ih ne pritisnete.
3. Pisanje žalbe RATEL-u ili preko portala: Ako vas operater pravi ludim za neke troškove ili netačne račune, nemojte se raspravljati sa studentima na chatu/call centru nego pišite zvaničan prigovor, a ako odbiju, prijavite RATEL-u. Odmah se menjaju kad vide birokratiju.

Raspalite u komentarima, baš me zanima šta vi radite i kako ih kradete nazad za svaki dinar, jer ja više stvarno ne razumem ovaj sistem.

Znači, svaki put kad pogledam oko sebe, imam utisak da svi glume neko ludilo i drže se nekih pravila koja nemaju veze s mozgom. Čim kažeš neku očiglednu istinu koju svi vide, ali se prave blesavi, odmah te gledaju bledo ili te napadnu.

Konkretno mislim na naše telekom operatere (mts, Yettel, A1) i njihovo deranje s cenama za mobilnu, net i televiziju. Znači, možeš da se boriš, da tražiš bolju ponudu, ali oni rokaju poskupljenja kako im se ćefne, ugovori se automatski obnavljaju po gorim uslovima, a podrška te šeta od nemila do nedraga. Svi vide da je klasičan monopol i otimačina, ali se prave ludi.

Konkretan primer: Ističe ti ugovor, zoveš ih da raskineš jer imaš jeftiniju ponudu kod konkurencije, a oni ti nude "specijalni popust" tek kad vide da stvarno odlaziš – što znači da su te do juče radili na maržu i gulili bezobrazno visoko.

Nego, dajte vaša iskustva, koja mreža vam se pokazala kao najmanje zlo? I, kad smo već tu, koji su vam trikovi da prođete jeftinije?

Da počnem prvi sa par fora što meni prolaze:

1. Pretnja prelaskom u drugu mrežu (Retention odjeljenje): Nikada nemojte samo produžiti ugovor preko aplikacije ili u poslovnici čim istekne. Podnesite zahtev za prelazak u pripejd ili kod konkurenta, 99% slučajeva zvaće vas "služba za brigu o korisnicima" u roku od 24h sa duplo boljom ponudom i popustom na pretplatu.
2. Pregovaranje za pakete (uzimanje samo neta / oprema): Ako vam nude preskupe "box" ili "all-in-one" pakete sa 200 kanala koje niko ne gleda, tražite čistu sim karticu ili samo internet bez suvišnih gluposti, često daju skrivene akcije za koje ne smeju sami da govore dok ih ne pritisnete.
3. Pisanje žalbe RATEL-u ili preko portala: Ako vas operater pravi ludim za neke troškove ili netačne račune, nemojte se raspravljati sa studentima na chatu/call centru nego pišite zvaničan prigovor, a ako odbiju, prijavite RATEL-u. Odmah se menjaju kad vide birokratiju.

Raspalite u komentarima, baš me zanima šta vi radite i kako ih kradete nazad za svaki dinar, jer ja više stvarno ne razumem ovaj sistem.

Znači, svaki put kad pogledam oko sebe, imam utisak da svi glume neko ludilo i drže se nekih pravila koja nemaju veze s mozgom. Čim kažeš neku očiglednu istinu koju svi vide, ali se prave blesavi, odmah te gledaju bledo ili te napadnu.

Konkretno mislim na ovo klasično favorizovanje preko veze i guranje preko reda za sve živo. Znači, možeš da se trudiš, da kidaš, da radiš pošteno i učiš/trudiš se koliko hoćeš, ali džabe kad uvek prođe onaj ko ima „leđa“, tatu, kuma ili zna koga treba da pozove. Svi vide da sistem ne valja i da se gleda samo čista korist, ali se prave ludi čim im to kažeš u lice.

Kontam ja da se svako bori za sebe, ali ovo je prešlo svaku meru dobrog ukusa.

Zanima me jesam ja jedini pukao ili vi isto ovo primetite? Raspalite u komentarima, baš me zanima šta vi mislite jer ja više stvarno ne razumem ovaj svet.

Znači, svaki put kad pogledam oko sebe, imam utisak da svi glume neko ludilo i drže se nekih pravila koja nemaju veze s mozgom. Čim kažeš neku očiglednu istinu koju svi vide, ali se prave blesavi, odmah te gledaju bledo ili te napadnu.

Konkretno mislim na ovo klasično favorizovanje preko veze i guranje preko reda za sve živo. Znači, možeš da se trudiš, da kidaš, da radiš pošteno i učiš/trudiš se koliko hoćeš, ali džabe kad uvek prođe onaj ko ima „leđa“, tatu, kuma ili zna koga treba da pozove. Svi vide da sistem ne valja i da se gleda samo čista korist, ali se prave ludi čim im to kažeš u lice.

Kontam ja da se svako bori za sebe, ali ovo je prešlo svaku meru dobrog ukusa.

Zanima me jesam ja jedini pukao ili vi isto ovo primetite? Raspalite u komentarima, baš me zanima šta vi mislite jer ja više stvarno ne razumem ovaj svet.

Uskoro mi počinje škola, a mene je već muka uhvatila da uopšte idem u tu ludaru od ustanove...

Kako da se smirim, sebe da smirim? Već me spucala nervoza a ne znam da li me je ANKSIOZNOST udarila,...

Znači već mi loše pada, ko da će mi krvni pritisak pasti, da neću ono da uradim, da li ću ono da uradim,... Glavobolju još nemam,...

SAVETI & PREDLOZI ?

Hvala unapred svima!

Uskoro mi počinje škola, a mene je već muka uhvatila da uopšte idem u tu ludaru od ustanove...

Kako da se smirim, sebe da smirim? Već me spucala nervoza a ne znam da li me je ANKSIOZNOST udarila,...

Znači već mi loše pada, ko da će mi krvni pritisak pasti, da neću ono da uradim, da li ću ono da uradim,... Glavobolju još nemam,...

SAVETI & PREDLOZI ?

Hvala unapred svima!

Uskoro mi počinje škola, a mene je već muka uhvatila da uopšte idem u tu ludaru od ustanove...

Kako da se smirim, sebe da smirim? Već me spucala nervoza a ne znam da li me je ANKSIOZNOST udarila,...

Znači već mi loše pada, ko da će mi krvni pritisak pasti, da neću ono da uradim, da li ću ono da uradim,... Glavobolju još nemam,...

SAVETI & PREDLOZI ?

Hvala unapred svima!

SAVETI & PREDLOZI ( pitanje iz naslova važi za sve uzraste školovanja od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole ).

Osećam se kao da sam već priznao poraz sebi da je sutra škola, da ću opet gledati svakakve različite profile ljudi, valjda upoznati nekog novog u moj život, opet muka sa učenjem, i tako dalje,...

Kakva je vama bila III godina srednje škole? Preporuke i cake kako preživeti opet školu i saveti i trikovi kako izvući za sebe najbolje III razred srednje škole ( fizički, duhovno, novčano, ocene )?

Učenje? Društvo? Izlazak/druženje sa društvom? Kako biti društven ( socijalan )?

Kako se umiljavati i šlihtati profesorima? Da vam daju većinski ono što želite ili neko odobrenje?

Samo da napomenem da sam ja ručno pisao sve ovo, nije mi pomogao ni ChatGPT, Google Gemini, Grok, DeepSeek, to što ja objavljujem su moji tekstovi i naslovi koje AI preuredi da lepše izgleda za pročitati, jer naravno niko neće čitati neke brljotine napisane zbrda na dole, kome smeta što ja objavljujem nebitno da li je MOJ AI TEKST ili MOJ RUČNOPISANI TEKST, ili ignorišite me ili me blokirajte onda, da, ja napišem AI-u svoj tekst i onda mu kažem da preformuliše moje REČENICE & PITANjA, i on onda doda PITANjA ili REČENICE, koja su meni bila najpotrebnija da bi mi neko dao odgovor..

Obožavam to što ljudi redovno ( većina ), prijavi svakome nalog, objavu ili već šta god, zato što su ljubomorni ili zAtO šTo jE veštačka inteligencija napisala ili preuredila nekome i naslov i tekst... Kome se ne sviđa, IGNORE, ali naravno da u svakom ŽITU ima i KUKOLja...

Baš me iskreno zanima koliko će komentara dobiti ova objava i UpVote-ove,... Ja bih vas sve zamolio da napišete što je korisno za pitanje iz naslova i tako i za moje prethodne objave i tamo gde je pisao AI i tamo gde sam SVOJERUČNO pisao..

Hvala na čitanju, očekujem ( baš ) svakakve komentare na objavu ovog posta, od najgoreg do najboljeg,...

Autor : Vedrana Rudan II .

Kažu da se u vezu ulazi zbog ljubavi, ali kad prođe početna zanesenost, finansije postanu teren na kom puca najveći broj brakova i dugih veza. Kod nas je novac i dalje tabu tema o kojoj se ne priča na vreme, a kad se načne — obično bude kasno.

Gledam sve češće situacije u svom okruženju gde finansijski nesklad pravi pakao od života:

• Jedan zarađuje znatno više: Pa nastane problem jer jedan želi letovanje od 2.000€ i večere po restoranima, a drugi ne može da isprati taj tempo, pa se oseća manje vredno ili zavisi od partnera.
• Čuveni stav „Moje pare su moje, a tvoje su naše”: Gde jedna strana očekuje da se računi i hrana pokrivaju iz zajedničke/partnerove kase, dok svoj novac čuva isključivo za lične hirove.
• Finansijsko skrivanje i dugovi: Tajno podizanje kredita, skrivanje stanja na računu ili kupovina skupih stvari bez ikakvog dogovora.
• Navike iz primarne porodice: Kad jedno dolazi iz kuće gde se štedela svaka para, a drugo iz porodice gde se sve trošilo do nule čim legne plata.

Pored svega toga, tu je i onaj Balkanski ego — šta se dešava kada žena zarađuje duplo više od muškarca, ili kada muškarac očekuje da drži sve finansijske konce u svojim rukama?

Zanima me vaša perspektiva i iskustva:

• Da li u vezi/braku treba imati zajednički račun, odvojene račune ili neki hibridni model (zajednička kasa za troškove + lični novac)?
• Da li ste ikada prekinuli odnos zbog razlika u stavovima prema novcu ili nespremnosti partnera da radi i doprinosi?
• Kako hendlujete situaciju ako jedno zarađuje drastično više od drugog?

Kažu da se u vezu ulazi zbog ljubavi, ali kad prođe početna zanesenost, finansije postanu teren na kom puca najveći broj brakova i dugih veza. Kod nas je novac i dalje tabu tema o kojoj se ne priča na vreme, a kad se načne — obično bude kasno.

Gledam sve češće situacije u svom okruženju gde finansijski nesklad pravi pakao od života:

• Jedan zarađuje znatno više: Pa nastane problem jer jedan želi letovanje od 2.000€ i večere po restoranima, a drugi ne može da isprati taj tempo, pa se oseća manje vredno ili zavisi od partnera.
• Čuveni stav „Moje pare su moje, a tvoje su naše”: Gde jedna strana očekuje da se računi i hrana pokrivaju iz zajedničke/partnerove kase, dok svoj novac čuva isključivo za lične hirove.
• Finansijsko skrivanje i dugovi: Tajno podizanje kredita, skrivanje stanja na računu ili kupovina skupih stvari bez ikakvog dogovora.
• Navike iz primarne porodice: Kad jedno dolazi iz kuće gde se štedela svaka para, a drugo iz porodice gde se sve trošilo do nule čim legne plata.

Pored svega toga, tu je i onaj Balkanski ego — šta se dešava kada žena zarađuje duplo više od muškarca, ili kada muškarac očekuje da drži sve finansijske konce u svojim rukama?

Zanima me vaša perspektiva i iskustva:

• Da li u vezi/braku treba imati zajednički račun, odvojene račune ili neki hibridni model (zajednička kasa za troškove + lični novac)?
• Da li ste ikada prekinuli odnos zbog razlika u stavovima prema novcu ili nespremnosti partnera da radi i doprinosi?
• Kako hendlujete situaciju ako jedno zarađuje drastično više od drugog?

Kažu da se u vezu ulazi zbog ljubavi, ali kad prođe početna zanesenost, finansije postanu teren na kom puca najveći broj brakova i dugih veza. Kod nas je novac i dalje tabu tema o kojoj se ne priča na vreme, a kad se načne — obično bude kasno.

Gledam sve češće situacije u svom okruženju gde finansijski nesklad pravi pakao od života:

• Jedan zarađuje znatno više: Pa nastane problem jer jedan želi letovanje od 2.000€ i večere po restoranima, a drugi ne može da isprati taj tempo, pa se oseća manje vredno ili zavisi od partnera.
• Čuveni stav „Moje pare su moje, a tvoje su naše”: Gde jedna strana očekuje da se računi i hrana pokrivaju iz zajedničke/partnerove kase, dok svoj novac čuva isključivo za lične hirove.
• Finansijsko skrivanje i dugovi: Tajno podizanje kredita, skrivanje stanja na računu ili kupovina skupih stvari bez ikakvog dogovora.
• Navike iz primarne porodice: Kad jedno dolazi iz kuće gde se štedela svaka para, a drugo iz porodice gde se sve trošilo do nule čim legne plata.

Pored svega toga, tu je i onaj Balkanski ego — šta se dešava kada žena zarađuje duplo više od muškarca, ili kada muškarac očekuje da drži sve finansijske konce u svojim rukama?

Zanima me vaša perspektiva i iskustva:

• Da li u vezi/braku treba imati zajednički račun, odvojene račune ili neki hibridni model (zajednička kasa za troškove + lični novac)?
• Da li ste ikada prekinuli odnos zbog razlika u stavovima prema novcu ili nespremnosti partnera da radi i doprinosi?
• Kako hendlujete situaciju ako jedno zarađuje drastično više od drugog?

Kažu da se u vezu ulazi zbog ljubavi, ali kad prođe početna zanesenost, finansije postanu teren na kom puca najveći broj brakova i dugih veza. Kod nas je novac i dalje tabu tema o kojoj se ne priča na vreme, a kad se načne — obično bude kasno.

Gledam sve češće situacije u svom okruženju gde finansijski nesklad pravi pakao od života:

• Jedan zarađuje znatno više: Pa nastane problem jer jedan želi letovanje od 2.000€ i večere po restoranima, a drugi ne može da isprati taj tempo, pa se oseća manje vredno ili zavisi od partnera.
• Čuveni stav „Moje pare su moje, a tvoje su naše”: Gde jedna strana očekuje da se računi i hrana pokrivaju iz zajedničke/partnerove kase, dok svoj novac čuva isključivo za lične hirove.
• Finansijsko skrivanje i dugovi: Tajno podizanje kredita, skrivanje stanja na računu ili kupovina skupih stvari bez ikakvog dogovora.
• Navike iz primarne porodice: Kad jedno dolazi iz kuće gde se štedela svaka para, a drugo iz porodice gde se sve trošilo do nule čim legne plata.

Pored svega toga, tu je i onaj Balkanski ego — šta se dešava kada žena zarađuje duplo više od muškarca, ili kada muškarac očekuje da drži sve finansijske konce u svojim rukama?

Zanima me vaša perspektiva i iskustva:

• Da li u vezi/braku treba imati zajednički račun, odvojene račune ili neki hibridni model (zajednička kasa za troškove + lični novac)?
• Da li ste ikada prekinuli odnos zbog razlika u stavovima prema novcu ili nespremnosti partnera da radi i doprinosi?
• Kako hendlujete situaciju ako jedno zarađuje drastično više od drugog?

Svi uglavnom pričaju o prevarama kao glavnom razlogu za raskid ili razvod. Ali kad malo bolje pogledaš oko sebe, prevara je najčešće samo zadnji ekser u kovčegu. Veze retko pucaju preko noći — uglavnom ih ubijaju sitne, svakodnevne toksične navike koje ljudi guranju pod tepih godinama.

Nekada je to potpuno odsustvo komunikacije i pasivna agresija ("Nije mi ništa", a ne priča s tobom tri dana). Nekada je to kad jedan partner postane "roditelj" drugom pa mora da ide za njim i skuplja čarape, podseća ga na osnovne obaveze i vodi mu život. A nekada je to jednostavno podrazumevanje — kad prestanete da se trudite jedno oko drugog i postanete samo cimeri koji dele račun za struju i kiriju.

Nedavno sam gledao par iz mog okruženja koji se razveo posle 8 godina. Spolja je sve delovalo savršeno, a unutra je vladala potpuna hladnoća — godinama nisu imali o čemu da pričaju osim o tome šta će za ručak i ko ide u prodavnicu.

Zanima me vaša perspektiva (bilo da ste izašli iz duge veze/braka ili gledali ljude oko sebe):

• Koje su to "male", naizgled bezazlene stvari koje na duže staze naprave najveći haos?
• Da li je to ulazak u monotoniju, nespremnost na kompromis, ili upletanje porodice/roditelja u vaš odnos?
• U kom trenutku ste shvatili da je veza zapravo mrtva i da nema poente više spasavati išta?

Podelite vaša iskustva, koja je navika po vama najveći tihi ubica odnosa?

Svi uglavnom pričaju o prevarama kao glavnom razlogu za raskid ili razvod. Ali kad malo bolje pogledaš oko sebe, prevara je najčešće samo zadnji ekser u kovčegu. Veze retko pucaju preko noći — uglavnom ih ubijaju sitne, svakodnevne toksične navike koje ljudi guranju pod tepih godinama.

Nekada je to potpuno odsustvo komunikacije i pasivna agresija ("Nije mi ništa", a ne priča s tobom tri dana). Nekada je to kad jedan partner postane "roditelj" drugom pa mora da ide za njim i skuplja čarape, podseća ga na osnovne obaveze i vodi mu život. A nekada je to jednostavno podrazumevanje — kad prestanete da se trudite jedno oko drugog i postanete samo cimeri koji dele račun za struju i kiriju.

Nedavno sam gledao par iz mog okruženja koji se razveo posle 8 godina. Spolja je sve delovalo savršeno, a unutra je vladala potpuna hladnoća — godinama nisu imali o čemu da pričaju osim o tome šta će za ručak i ko ide u prodavnicu.

Zanima me vaša perspektiva (bilo da ste izašli iz duge veze/braka ili gledali ljude oko sebe):

• Koje su to "male", naizgled bezazlene stvari koje na duže staze naprave najveći haos?
• Da li je to ulazak u monotoniju, nespremnost na kompromis, ili upletanje porodice/roditelja u vaš odnos?
• U kom trenutku ste shvatili da je veza zapravo mrtva i da nema poente više spasavati išta?

Podelite vaša iskustva, koja je navika po vama najveći tihi ubica odnosa?

Svi uglavnom pričaju o prevarama kao glavnom razlogu za raskid ili razvod. Ali kad malo bolje pogledaš oko sebe, prevara je najčešće samo zadnji ekser u kovčegu. Veze retko pucaju preko noći — uglavnom ih ubijaju sitne, svakodnevne toksične navike koje ljudi guranju pod tepih godinama.

Nekada je to potpuno odsustvo komunikacije i pasivna agresija ("Nije mi ništa", a ne priča s tobom tri dana). Nekada je to kad jedan partner postane "roditelj" drugom pa mora da ide za njim i skuplja čarape, podseća ga na osnovne obaveze i vodi mu život. A nekada je to jednostavno podrazumevanje — kad prestanete da se trudite jedno oko drugog i postanete samo cimeri koji dele račun za struju i kiriju.

Nedavno sam gledao par iz mog okruženja koji se razveo posle 8 godina. Spolja je sve delovalo savršeno, a unutra je vladala potpuna hladnoća — godinama nisu imali o čemu da pričaju osim o tome šta će za ručak i ko ide u prodavnicu.

Zanima me vaša perspektiva (bilo da ste izašli iz duge veze/braka ili gledali ljude oko sebe):

• Koje su to "male", naizgled bezazlene stvari koje na duže staze naprave najveći haos?
• Da li je to ulazak u monotoniju, nespremnost na kompromis, ili upletanje porodice/roditelja u vaš odnos?
• U kom trenutku ste shvatili da je veza zapravo mrtva i da nema poente više spasavati išta?

Podelite vaša iskustva, koja je navika po vama najveći tihi ubica odnosa?

Moram ovo negde da izbacim iz sebe jer ću pući.

Skoro imam situaciju da mi bližnji donose neku staru ili tuđu garderobu u sobu, pa kreću prozivke tipa: „Što ne nosiš ovo, šta ti je ovo, šta će ti reći ljudi, zašto furaš ovo ili ono“, a pola tih stvari u životu nisam video niti birao. Još mi namerno kažu kako „nosim samo jednu boju“ (što nema veze s mozgom) i izmišljaju fore samo da bi kenjali oko gluposti.

Ali to je samo vrh ledenog brega. Najbolje od svega je što kad je meni u životu stvarno trebalo pomoći — na primer kada je bio pakao u školi i kada su me maltretirali, a oni ladno izabrali da okrenu glavu i ostave me tu da se sam borim za opstanak umesto da me premeste — tada ih nigde nije bilo.

Sada mi je samo sinulo: zašto bih im uopšte trošio energiju i živce na rasprave? Ako su me već odavno pustili niz vodu kad mi je bilo najteže, što bih se sad cimao oko njihovih gluposti i prebacivanja krivice.

Samo me zanima kako vi uspevate da se isključite i sačuvate mozak kad živite sa ljudima koji vas očigledno apsolutno ne poznaju i ne žele da vas čuju?