u/Historical_Cloud7035

Pozdrav,
Ukoliko dvoje mladih nevencanih nezeljeno zacne trudnocu, na podjednaku i obostranu nemarnost i neodgovornost, iz kog razloga samo zena odlucuje o abortusu, bez da se muskarac ista pita, dok svakako posledice (sudske i moralne) snosi i muskarac ?

Nije li posteno da se muskarac takodje (prd nekom institucijom) pita za abortus, pa ukoliko zena ne abortira, vec odluci da zadrzi dete, muskarac se u nekoj manjoj meri abolira od posledica te odluke ?
Jer abortusom se u poslednjoj instanci sprecavaju celozivotne posledice prethodne nesmotrenosti i neodgovornosti odraslih ljudi, koja se na kraju balade preliva na tako dobijenu decu. Deca u tim situacijama najvise ispastaju.
A kako su sudu deca i prava dece u porodicnim zakonima najvaznija, nije li ovo jedna od perspektiva koja bi mogla da bude uzeta u razmatranje za eventualnu izmenu zakona, cime bi se i zene dovele u situaciju da razmisle o radjanju u situaciji u kojoj muska strana to ne zeli.

Imam jednu situaciju oko koje ne možemo da se složimo pa bih voleo da čujem mišljenja sa strane.

Bivša žena i ja imamo dete, u korektnim smo odnosima i dobro komuniciramo. Dete je kod nje, ali sve bitne odluke donosimo zajedno. Sada je došlo pitanje krštenja i tu smo zapeli.

Ona želi da kum bude njena drugarica (koju ona poznaje četiri pet godina i OK su odnosu), dok ja želim da to bude moj blizak drug (stvarno kvalitetan čovek kome verujem sa kim se družim preko 15 godina).

Moj stav (i argumenti za) je možda malo tradicionalniji , smatram da je izbor kuma nekako više u domenu oca i da kum treba da bude muškarac. Tako sam bar video kroz porodicu i okruženje generalno (iz Bga sam) skoro svi koje znam su kršteni od strane muškog kuma, i gotovo sve je otac imao glavnu reč u izboru, tj donosi odluku. Takođe, gledam i kroz neku religijsku simboliku, jer je Sveti Jovan Krstitelj bio muškog pola.

Sa druge strane, njen glavni argument je da ne želi da kum bude neko “sa moje strane” jer više nismo zajedno. (Da li u nedostatku drugih argumenata ne znam)

Ja smatram da to nema veze s tim što nismo u braku, krstimo naše dete, i kum bi trebalo da bude osoba od poverenja koja će imati ulogu u njegovom životu, nevezano za naš odnos. Generalno smo pričali o potencijalnim kumovima i dao sam joj predlog da ona izabere manastir ili crkvu koju bi želeli da krstimo dete.

Kako vi gledate na ovo? Da li je ovo više stvar tradicije, ličnog izbora, kompromisa ili nešto četvrto?

Da li mislite da je ovo odluka koju otac treba da na kraju donese ? Jer isto tako postoje odluke za dete koje nekako prirodno majke donose, a ne očevi. Kao neka vrsta nepisanih pravila i podela.

EDIT: trenutno neki status je da ukoliko se na mi ne dogovorimo ostavićemo da dete samo odabere kasnije, što je meni opet bezveze malo.