u/FilipAdzic97

Na današnji dan pre 85 godina, u Srbiji je započet narodni ustanak u mestu Bela Crkva kada je narodni heroj Žikica Jovanović Španac uzvratio paljbu nakon što je njegova grupa napadnuta od strane žandarma, tada pod službom nemačkog vojnog zapovednika i ubio dvojicu službenika okupatora. Ustanak je tada trajao sve do 29. novembra iste godine kada je slomljen gubitkom Bitke na Kadinjači a sa njim i Užičke republike.

U mestu Bela Crkva u zapadnoj Srbiji gde je počet ustanak, podignuto je spomen-obeležje posvećeno herojima koji su ga započeli, kao i spomenici „šajkače” koje vidimo na slici iznad. Okupator je video kolika je ovo pretnja protiv njihovog terora, što je dovelo do kreacije Apela srpskom narodu, zloglasni dokument koji su kolaboracionisti potpisivali, uglavnom bivši ministri, profesori, i druge ličnosti kao što su pisci, novinari, i drugi.

Izvor, stranica o ustanku - https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A3%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D0%BA\_%D1%83\_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8\_1941.

Fotografije kompleksa vojnih odmarališta JNA iz perioda 1980.-ih. Prve tri slike su Vojno odmaralište „Kupari” u istoimenom mestu kod Dubrovnika, SR Hrvatska. Sledeće dve su Vojno odmaralište „Tara” na istoimenoj planini u SR Srbiji, i poslednje dve Vojno odmaralište „Vrnjačka Banja” u istoimenoj banji u SR Srbiji.

Fotografije su iz starog vojnog promotivnog materijala iz 1980.-ih i ukoliko želite obrazloženje ili dodatne informacije o ovim objektima, mogu da potražim u knjižici.

Fotografije kompleksa vojnih odmarališta JNA iz perioda 1980.-ih. Prve tri slike su Vojno odmaralište „Kupari” u istoimenom mestu kod Dubrovnika, SR Hrvatska. Sledeće dve su Vojno odmaralište „Tara” na istoimenoj planini u SR Srbiji, i poslednje dve Vojno odmaralište „Vrnjačka Banja” u istoimenoj banji u SR Srbiji.

Fotografije su iz starog vojnog promotivnog materijala iz 1980.-ih i ukoliko želite obrazloženje ili dodatne informacije o ovim objektima, mogu da potražim u knjižici.

Some photos I took around and inside the abandoned JŽ (today ŽS) series 812 diesel motor railbus near the Railway Station in Kraljevo, a city in central-western Serbia. These railbuses were first used in the 1950s and began domestic Yugoslav production in 1959. They officially stopped being used in 2016. This one still retains the old Yugoslav-era silver and blue paint, which nicknamed it the "Silver arrow".

Logor Banjica je bio najveći koncentracioni logor na teritoriji okupirane Srbije. Po nemačkoj naredbi srpskoj kvislinškoj vlasti u Beogradu je otvoren nemački koncentracioni logor u zgradi 18. Pešadijskog puka na Banjici, odakle dobija svoje ime. Upravnik logora bio je srpski policijski službenik Svetozar Vujković, koji je lično naručivao ubistva logoraša, u nekim slučajevima i dece, od strane Srpske državne straže i Specijalne policijske Uprave grada Beograda. On je uhapšen od strane engleskih i američkih snaga 1945. i prebačen u Jugoslaviju gde je streljan 1949. nakon suđenja.

U logoru je bilo oko 23,700 zatvorenika, i najmanje 3850 žrtava. Veliki broj streljanih je svoje živote izgubio na stratištu u Jajincima. Tačan broj žrtava nije poznat jer su dokumenta uništena 1943. godine, a veliki broj tela je premešteno ili spaljeno. Logor je bio jedan od najstrožije čuvanih i kroz ceo period okupacije od 1941. do 1944., iz njega je uspelo da pobegne 5 ljudi. Prva osoba koja je uspešno pobegla iz logora bila je Milka Minić, žena Narodnog heroja i partijskog sekretara Miloša Minića. Još jedan značajan logoraš koji je pobegao je četnički kapetan Neško Nedić, bliski saradnik Draže Mihailovića koji je poginuo u borbi 1945. godine.

U logoru su zatvorenici bili najpre Romi i Jevreji, a zatim pripadnici ilegalnih pokreta otpora, Partizani i Četnici. Iako su zajedno bili zatvoreni, dešavalo se incidenata kao što su tuče između dve strane, koje su se kasnije pomirile. Planovi su predloženi da se pobegne, ali su ometeni 1944. godine i odbijeni od strane Partizana. Iako su tenzije postojale između dve strane, postoji veliki broj momenata gde su se dve strane međusobno poštovale a nažalost je veliki broj streljan zajedno.

Kada je uprave logora 1944. godine videla da se Crvena Armija i NOVJ približavaju Beogradu, raspustili su logor i spalili sva dokumenta osim par knjiga koje su spašene. Poslednji logoraš je napustio kapiju logora 5. oktobra 1944. godine, datum koji se uzima kao dan raspuštenja logora. Kroz logor je prošlo oko 250,000 ljudi, a streljano je približno 30,000. Zgrada logora je danas muzej, a nekadašnja „Soba smrti” je danas spomen-soba. Nosio je nadimak „fabrika smrti” zbog svog zloglasnog tretiranja zatvorenika.

Izvor, stranica o logoru - https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9B%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80\_%D0%91%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D1%86%D0%B0#/languages

Na današnji dan, 1941. godine, održana je sednica Politbiroa Centralnog komiteta KPJ 4. jula na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka protiv okupatora radi oslobođenja Jugoslavije. Sednica je održana u kući Vladislava Ribnikara na Dedinju u Beogradu, koja je bila Muzej „4. Juli”.

Ovaj dan je od 1956. godine bio državni praznik koji se proslavljao kao Dan borca ili Dan ustanka naroda Jugoslavije. Ovaj dan se od strane mnogih širom zemlje i dalje proslavlja postavljajući vence na spomenike palih boraca i žrtava fašizma kako bi se održalo sećanje na njihovu žrtvu sa slobodu. Srećan vam praznik!

Izvor, stranica o prazniku - https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D0%BD_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B0

A photo I took yesterday of the Alley of the Bearers of the 1941 Partisan Commemorative Medal in the Serbian city of Kraljevo. It is a modernist cemetery built in 1976 where there are 38 tombs of local fallen heroes who bear the 1941 Partisan Commemorative Medal awarded to fighters of World Ear II in Yugoslavia. The central monument is a bronze cast replica of the medal, surrounded by the tombstones.

Tokom oslobođenja Dalmacije 1944. godine, narod je evakuisan na mesto na obali reke Nil u Egiptu gde je uspostavljen partizanski izbeglički logor. U ovom logoru je boravilo nekoliko desetina hiljada Jugoslovena iz predela Dalmacije koji su bili pod italijanskom okupacijom. U logoru je bilo uspostavljeno čak 300 brakova, i rođeno je 475 dece. U 5 različitih navrata, Jugoslovenska kraljevska vojska je slučajno bombardovala logor što je dovelo do smrti nekoliko ljudi.

Pre nego što su vraćeni, Partizani su snabdevali logor sa odećom, zidnim novinama sa dešavanjima u zemlji, i drugim potrebštinama. Za decu su organizovane aktivnosti kao što su školski časovi, plivanje u reci Nil, medicinska obuka za starije, a negde su pravljena i igrališta kako vidimo na slici.

Na kraju Drugog svetskog rata, nova narodna vlast u Jugoslaviji je osnovala sistem da se narod vrati, i do 1946. logor je zatvoren. Logor je imao i svoje groblje gde počivaju 715 ljudi. Groblje je nažalost teško oštećeno 1967. tokom Šestodnevnog rata i obnovljeno 1985. godine.

Tokom 1950.-ih podignuto je spomen-obeležje po nalogu Jugoslavije i spomenik "Majka Dalmacija" na groblju, koju su obišli vojnici Jugoslovenske narodne armije prilikom mirovne misije u Egiptu 1957. godine i održali ceremoniju postavljanja venaca, kao i svakih nekoliko godina.

Izvor - https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BB\_%D0%A8%D0%B0%D1%82

Tokom demonstracija 1991. godine u Beogradu protiv Slobodana Miloševića i RTS-a, 11. marta na terazijama su govor držali glumci Branislav Lečić i Dragan Bjelogrlić, koji je bio obučen Slobodan „Boba” Popadića iz serije Bolji Život čiji lik tumači, jednu od najgledanijih u tom periodu koja je i završila snimanje iste godine.

Takozvani „Terazijski parlament” je bio miting održan zbog ubistva jednog demonstranta i jednog milicajca par dana ranije 9. marta na demonstracijama gde je došlo do sukoba između milicije i studenata. Desetine hiljada ljudi su bili prisutni, a predvodio ga je i glumac Branislav Lečić. Podršku studentima su dali i drugi poznati glumci poput Bate Stojkovića, Petra Božovića, i drugih.

Izvor - http://www.audioifotoarhiv.com/gosti%20sajta/Terazijski-parlament.html

Built from 1952 til 1957, this once grand and luxurious Yugoslav-era modernist hotel was left abandoned after failing the privatization process. This hotel was once a symbol of the New Ohrid part of the city where the modern buildings were being constructed, and became the biggest elite hotel on the coast of Lake Ohrid. After it was finished, it was visited by thousands of people including President Josip Broz Tito himself at one point where he resided in it during his stay in the city.

The last major reparations were done in the 1980s when the glass restaurant was built within the hotel's premises. It had a massive courtyard made from stone bricks which were used for outdoor restaurants and had direct access to the Macedonia Quay and Lake Ohrid on one side, and one of the main city streets, Partizanska Street on the other side. Within the hotel's support buildings in its courtyard were, aside from the aforementioned summer restaurant, it had a large night bar and discotheque, and a separate kitchen.

It officially closed and was abandoned in 2001, and was meant to be demolished until 2016 when it was protected as a cultural heritage monument. Today it sits abandoned, with it being completely vandalized on the exterior.

Flag of the Social-Democratic Union of Macedonia (SDSM) I redesigned to be in the style of the flag of its predecessor, the League of Communists of Yugoslavia/Macedonia.

Plakat na engleskom jeziku, tekst kada je preveden znači „Narodna omladina Jugoslavije vas poziva da učestvujete u izgradnji autoputa Bratstvo i jedinstvo Beograd-Zagreb” iz 1949. Autor plakata je dizajner V. Kostić. Ovaj plakat se prodaje kao suvenir u Muzeju Jugoslavije u Beogradu.

Izvor - https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Narodna\_omladina\_Jugoslavije\_poziva\_na\_sudjelovanje\_u\_izgradnji\_autoputa\_Bratstvo\_i\_jednistvo.jpg

Svuda po Ohridu su izlepljeni stikeri Studenti pobeđuju! Naravno nisam svako mesto slikao, ali su na skoro svakoj banderi (a na većini i nažalost pocepani). Na trećoj slici, nalazi se na vrhu Samuilove tvrđave, a još neverovatno da ga je neko odlepio.

На данашњи дан пре 113 година, рођен је Народни херој и генерал-пуковник ЈНА Пеко Дапчевић. Рођен је у месту Љуботињ код Цетиња, 1913. године. Као младић је у гимназији учествовао у штрајковима, и почетком 1937. године својевољно је отишао у Шпанију где се борио као борац-митраљезац 15. Интернационалне бригаде у батаљону „Димитров”, који су чинили Бугари, Грци, и Југословени. Током рата је заробљен и стављен у концентрациони логор из ког је побегао по почетку Другог светског рата.

У Народноослободилачкој борби, био је командант Ловћенског одреда након Тринаестојулског устанка у Црној Гори. Током рата, постаје један од најутицајнијих војсковођа и револуционара, као и командант Друге пролетерске дивизије. Учествује у биткама на Сутјесци и Неретви, као и ослобођењу Београда 1944. године. Након ослобођења постављен је за команданта Прве армије ЈА која је водила борбе на Сремском фронту и извршила пробој.

Након завршетка рата, постаје друштвено-политички радник и прослављени генерал и дипломата, као и начелник Генералштаба ЈНА од 1953. до 1955. године.

Извор, страница о Дапчевићу - https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%B5%D0%BA%D0%BE\_%D0%94%D0%B0%D0%BF%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B#

Фотографије испраћаја мобилисаних војника, и долазак нових регрута, Југословенске армије 1948. године, у непознатој локацији. (највероватније Црна Гора.)

Извор - https://youtu.be/GEli0M6f9lU?si=N-MygAhBTc5-CeQD

Fotografija uslikana telefonom koristeći aplikaciju OldRoll koja simulira efekat starog fotoaparata.

Модел генералног урбанистичког плана предвиђен за наш град из 1960.-их. Видимо велике разлике као што је директан поглед ка Ибру, што данас немамо јер су подигнуте зграде уз улицу Четвртог Краљевачког Батаљона. Шта мислите о овом плану?